O tome kako deo posla radi noću da bi preko dana mogla da bude potpuno posvećena mama

Gost u rubrici Zaposlena mama je Nataša Pavlović (45), autor i voditelj emisije „Praktična žena“, mama dva divna dečaka koji imaju 3 i 10 godina. Pričala nam je o tome kako organizuje radno vreme i kućne obaveze, kako bi što više vremena mogla da provodi sa sinovima.

Da li ste na isti način obavljali posao pre rođenja prvog deteta? Kako je izgledao jedan vaš dan?

Pre nego što sam dobila decu, radni dan mi je izgledao potpuno drugačije, imala sam mnogo više vremena, više sam radila preko dana. Za razliku od tog vremena, kada sam dobila decu, tek kada njih uspavam, onda krenem da pripremam emisije i najviše radim u stvari noću, ako se izuzme samo snimanje.

Dok nisam imala decu, mislila sam kako obavljam strašno veliki posao. Tek sam posle shvatila da je balansiranje između posla i dece prava virutoznost.

Gde ste trenutno poslovno angažovani?

Trenutno sam zaposlena u United Media, odnosno emisiju „Praktična žena“ i to je već šesta sezona na koju sam vrlo ponosna.

Kada ste počeli da radite nakon porođaja?

Nakon prvog porođaja, pre deset godina, nisam dugo radila – jedno dve godine. Posle dve, dve i po godine počela sam da radim „Šou snova“. Sa drugim detetom nisam ni imala pauzu. Radila sam i dok sam bila trudna. Čim sam se porodila, nastavila sam da radim posle jedno mesec dana. Dobro se pogodilo da je bila letnja pauza, tako da pauzu nisam ni imala.

Vaš stariji sin ide u školu. Da li mlađi ide u predškolsko? Da li ima potrebe da ih neko čuva kada radite? Kome ste poverili tu ulogu?

Da, stariji sin ide u školu, a ovaj maleni ima tri godine i trebalo je da krene u vrtić sada u septembru. Međutim, zbog ove situacije sa virusom korona, sačekaćemo još par meseci da vidimo kako će se razvijati. On jedva čeka da krene u vrtić da se druži sa decom, jer ovako jedva čeka da stariji sin dovede svoje drugare.

Trenutno, kada radim u studiju po ceo dan, najviše se oslanjam na svoju mamu. U nju imam najviše poverenja. Tako da je ona ta koja uskače kad god je potrebno. Naravno, pored supruga.

Kako ste organizovali usklađivanje posla i dece?

Što se tiče usklađivanja između posla i dece, kao što sam rekla, najviše se trudim da radim noću. Moram, jer nemam drugu opciju. Preko dana se trudim da budem prava mama koja je potpuno posvećena. Dakle, ono što mora da se uradi, to uradim putem telefona, imam Vajber grupu sa svim svojima iz redakcije, pa se stalno dopisujemo.

Naravno, imamo sastanke na koje moram da idem i provodim određeni period u kancelariji, ali to nije po ceo dan, kao što je kada snimamo. Snimamo od jutra do mraka. Što se tiče sadržaja, radim noću, na uštrb malo sna, ali tako se mora. Balansiram stalno. Svaki dan je kod nas drugačiji. Nema radnog i fiksnog vremena, kao na nekim drugim poslovima. U stvari, radim 24/7.

Da li stižete da se bavite kućnim obavezama pored dece i posla?

Kućnim obavezama se bavim kao i svaka duga žena. Moram. Koliko god neko da vam pomogne, uvek znate i sami da je većina na vama. Naročito kada je bio period karantina i izolcije, ustvari, i kada niko nije ni mogao da vam uđe u stan. Muž je radio muške poslove, ja te neke ženske. Ako uopšte mogu da se podele. A mogu, jer ono što je onako teže za pomeranje je radio on. Ono što je bilo lakše za briskanje, to smo radili deca i ja. E sad, kod nas je inače takva raspodela posla. Svako radi kada stigne, ono što stigne, jer je jedino izvodljivo obzirom na naše poslove.

Kako se organizujete kada je priprema obroka u pitanju?

Što se tiče pripreme obroka, to radim ja zato što nekako imam tu želju da jedu te zdravije stvari. Uglavnom ne stižem da kuvam svaki dan ono glavno jelo i onda spremim za dva dana kuvana jela. Što bi rekao naš narod „na kašiku“. Tako da ne moram iz dana u dan iznova da kuvam. Doručak i večera se podrazumeva i to mora svaki dan.

Mnogo mi znači ušteda vremena što napunim frižider jednom nedeljno kada odem u nabavku. Onda tačno imam raspoređeno i znam unapred šta ću spremati da ne bih morala i o tome da vodim računa. Ali, kao što sam rekla, napravim nekada ručak za dva dana, a nekada čak i za tri uz neke male stvari koje prirpemim. Recimo, umesto krompira dodam proso.

Kako vam se čini, da li je lakše biti majka sa fiksnim radnim vremenom ili je fleksibilno radno vreme bolja opcija?

Ovo je vrlo relativno i zavisi od toga koji ste tip osobe. Meni mnogo više prija ovako zato što sama organizujem svoje vreme u odnosu na sve svoje obaveze i poslovne i privatne, pa žongliram, ali se dobro snalazim u tome. Bitno mi je što mogu da radim noću, jer ko bi pristao da dolazim u kancelariju i da obavljam fiksno radno vreme noću. To ne postoji.

Sa druge strane, ima sigurno žena kojima je mnogo jednostavnije da odu ujutru, zato što im je tada dete u školi ili u vrtiću. Kada završi posao, pokupi ga i dođe kući, ali je verovatno ostavila posao na poslu. Ja posao nosim kući, tako da je meni mnogo bolje kada mogu da imam fleksibilno radno vreme i da ga organizujem onako kako mogu.

Kada ste se prvi put odvojili od dece na više od par sati?

Prvi put je odvajanje od prvog deteta bilo nakon 17 dana. Vrlo se dobro sećam skoro svakog dana, kao verovatno i svaka mama sa prvim detetom. Sećam se da je bila neka proslava u televizijskoj kompaniji u kojoj sam tada radila i da sam baš imala želju da odem. To je bilo dosta stresno jer sam morala da ostavljam mleko da moja mama može da da bebi kada mene ne bude bilo kod kuće. Onda sam se pitala da li mu je dala. Da li je sve bilo u redu? Brinula sam više nego što sam se provodila i uživala. Ali se sećam. Bilo je jedno zanimljivo iskustvo.

Drugi put je bilo mnogo lakše zato što sam znala da će sve biti u redu. Čak se i ne sećam koji je to dan bio kad sam se prvi put odvojila od drugog deteta, jer sam bila puno opuštenija.

Koji savet biste dali majkama koje uskoro treba da se vrate na posao?

Savetovala bih mame samo da se opuste. Ako im je prvo dete, sasvim sigurno će imati hiljadu i jednu dilemu i trilemu i razmišljanja da li će sve biti u redu. Manje-više sve bude sasvim u redu. Čak i ako ne bude onako kako su one zamislile. Mislim da je to i najbolji savet koji bih mogla dati inače.

Ako muže ne uradi onako kako vi očekujete, ako vaša mama ili druge bake, svekrve ne urade, nije smak sveta. Biće u redu deca. Na kraju krajeva, nas su oni vaspitali i sve to nije ništa toliko strašno i ne bi trebalo toliko da pridajemo važnosti jer mi smo ipak roditelji i većinski deo vremena bićemo uz njih. Tako da ni ti treba da nas grize savest, ni ti treba da toliko brinemo. Sve dok su okruženi ljubavlju. To je najvažnije.

Tekst: Tamara Petković

Fotografije: privatna arhiva 

Pročitajte šta o usklađivanju poslovnog i privatnog kažu druge mame – ovde