fbpx
Preduzetnice

Nataša Bojanić: Keramika je moj život, ne posao

Preduzetnica – Nataša Bojanić

Nataša Bojanić, keramičarka i vizuelna umetnica, završila je Srednju Umetničku školu u Užicu. Diplomirala je i završila master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Stipendista je Erasmus programa na master studijama na Fakultetu likovnih umetnosti i dizajna u Bratislavi. U statusu je samostalnog umetnika i član ULUPUDS-a. Aktivno izlaže u zemlji i inostranstvu.

Kada ste odlučili da se bavite keramikom i otvorite svoj studio?

Upisala sam keramiku u srednjoj školi. Bila sam sigurna da je to moj posao. Već početkom treće godine fakulteta, uz studije keramike, krećem samostalni rad u svom iznajmljenom ateljeu u Zemunu.

Imala sam sreću da jako rano preguram period koji je trajao oko dve godine. Sedim u ateljeu, radim, nikog ne poznajem i mene niko ne poznaje. Ne znam gde mogu da prodam radove, kome, ne znam ni gde mogu da izlažem… To je teško izdržati kada si mlad umetnik.

Sve vreme sam radila i imala neku ludačku motivaciju u sebi, da radom mogu sve. To mi je upalilo i uvek se vodim tim razmišljanjem. I, stvarno mislim da je to prvi stepenik, na kome idemo dalje ili padamo.

natasa bojanic keramika 5

Došli ste iz Priboja na studije. Da li ste nekada razmišljali da se vratite i kako ste se navikli na život u Zemunu?

Zemun je moj grad. Ceo život se selim, ali je Zemun mesto gde se osećam da stvarno pripadam. Bez Dunava ne bih mogla da zamislim svoj dan.

Rođena sam u Beogradu, ali u Priboju sam završila osnovnu školu. To je mali lepi grad na reci Lim. Jedna zdrava i normalna sredina na koju sam jako ponosna. Srećna sam da sam baš tako odrastala, volim da se pohvalim kako su tu ljudi dobri i da toga nema nigde drugo.

Što se tiče mog vraćanja u grad Priboj, imam jako visoke ambicije u vidu rezidencija za keramiku u mom selu na planini Bić. Ja sam sigurna da je to moj sledeći korak, da u malo mesto mogu da ugostim umetnike iz sveta i Srbije i da na taj način bar malo doprinesem kulturi i umetnosti moga grada.

natasa bojanic keramika 3

Držite časove keramike i za decu i za odrasle. Sa kime je lakše raditi?

Pedagoškim radom se bavim već petu godinu. Držala sam radionice keramike različitim profilima i uzrastima ljudi. Moja škola je dosta napredovala. Trenutno imam mnogo veći prostor za rad i jako puno polaznika.

Ono što je doprinelo mom radu sa ljudima su i sporedne aktivnosti kojima sam se bavila. Dve godine sam radila na Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, kao radni terapeut keramike sa korisnicima ustanove. Radionice sa decom iz Doma za decu bez roditeljskog staranja “Drinka Pavlović”, gostovala sam i u više dečijih vrtića. To me je naučilo strpljenju i kako da se posvetim različitim ljudima.

U mom studiju, što se tiče dečijih radionica imamo poseban program. Deca prolaze kroz poprilično ozbiljne tehnike keramike. Trenutno izlažemo već drugu godinu za redom na Dečijem oktobarskom salonu u Muzeju primenjenih umetnosti. Ove godine jedan decak iz moje grupe je dobilo prvu nagradu, a prošle smo dobili pohvalu za celu kolekciju radova.

Odrasli obično dolaze na neku vrstu terapijskog bega od posla. Kod mene je i dosta kolega slikara, vajara, grafičkih dizajnera koji žele da se oprobaju u drugim medijumima kao što je keramika. Nekima je keramika beg od rada na kompjuteru, a nekima započinjanje nečeg novog.

natasa bojanic keramika 6

Da li ste imali podršku ljudi iz neposrednog okruženja da pokrenete samostalni posao?

Često nisam imala podršku, ali mi je to pomoglo da izguram ono što želim. Keramika je jako skup posao u koji je potrebno uložiti dosta opreme za rad. Nije išlo lako, ali vidim veliki napredak u svom poslu.

Sada već ne moram da se zadužim da bih poslala svoj radu na izložbu i inostranstvo.

Izdvojila bih ogromnu podršku malog broja kolega i bliskih prijatelja iz struke. Neki od njih su dosta stariji od mene i njihovo iskustvo i motivacija su mi jako značili.

natasa bojanic keramika 7

Koliko Vam društvene mreže pomažu ili odmažu u poslu?

Dosta ljudi na društvenim mrežama prati to što radim. Za moj posao, društvene mreže su jako bitan faktor. Tu ljudi mogu videti sve moje radove. Mogu da me pronađu na Instagramu, Fejsbuku i pogledati moj sajt. Nekada tih mogućnosti uopšte nije bilo. Mislim da sam na mrežama hit, to zaključujem po povratnim reakcijama kod ljudi.

natasa bojanic keramika 4

Kako izgleda jedan Vaš uobičajen radni dan?

Budim se oko šest sati ujutru. To je moje omiljeno doba dana, kada sviće. Volim ritual sa kafom i to poprilično potraje. Onda skočim i radim. Stalno radim. Moje radno vreme ne postoji.

Keramika je takav posao da moram biti prisutna i jako organizovana. Ako se umorim, odlazim na Dunav, dišem i hranim ptice. Moj najveći pomoćnik u ateljeu je moj mačak Mimi, on me zaista spašava i natera na jednu pauzu mačje igre.

Keramika je moj život koji obožavam, ne posao.

nataša bojanić

Danas je retkost da se u Srbiji neko bavime onime što voli. Vi u tome uspevate. Koliko je teško opstati danas na tržištu pored jeftine ponude na svakom koraku i da li ljudi imaju novca za nešto što ima neuporedivo veću umetničku vrednost? Šta vi mislite? Da li možda samo često nisu informisani da postoje radovi poput Vaših?

Mislim da danas definitivno ima više prostora za umetnost. Keramika je postala veliki trend u svetu, što do pre dve godine nije bio baš slučaj. Što se tiče keramičke skulpture, tu je mnogo slabija i uža publika  kod nas.

Zapažam vidne razlike, dva puta sam prolazila na jednu od najvećih svetskih izložbi na bijenalu keramike u Koreji. Stigao mi je  video kako otpakuju moj rad u belim rukavicama. Ostala sam bez teksta poprilično. Dosta ljudi to ne razume i nije informisano kod nas.

Ljudi vole ono što mogu da koriste, bila to šolja, skulptura za zid, za policu, tako je i kod slika. Ljudi vole ono što mogu da okače na zid. Kod nas nema potražnje radova koji nastaju radi umetnosti i umetnika koji je želeo stvoriti  rad od nekog naleta svoje inspiracije i okolnosti. U svetu je to dosta zastupljenije.

U poslu sam imala sreću da ljudi žele mene da upoznaju, da svrate u atelje i pogledaju to šta radim i kupe. Trudim se da nikada ne idem nekim lakšim putem zbog nekog poznanstva, to je nešto od čega ja bežim i verovatno me košta. Ali sam motivisana radom i to je jedini stepenik za mene.

Ostale preduzetničke priče

Fotografije: privatna arhiva

Related Articles

Back to top button

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker