Svedoci smo već par godina, a poslednjih 12 meseci posebno koliki uticaj društvene mreže mogu imati kada je širenje dezinformacija u pitanju, posebno ovih dana kada se šire dezinformacije o zdravlju. Osnovna ideja društvenih mreža jeste da one budu mesto za razmenu ideja, ali sve češće su i prostor u kome se dele informacije ljudi koji nisu stručni da o njima razgovaraju, a prenose informacije koje su čuli od kumovog rođaka, bez ijednog medicinski validnog dokaza.
U ovom tekstu
U Srbiji se posebno ne možemo pohvaliti time da nismo skloni manipulaciji. Da se ne dotačinjemo raznih političkih primera, dovoljno je da se prisetimo pomračenja Sunca 1999. godine, kada su nas mediji bez mnogo muke ubedili da možemo oslepeti ako budemo posmatrali ovu pojavu. I dok je ceo svet posmatrao ovaj fenomen koji se viđa jednom u životu, u Srbiji su ulice bile puste, a na domovima su bile spuštene roletne.
Ni na globalnom nivou nije bolja situacija. Nekada se čini da je čovečanstvo dostiglo vrhunac, te da se polako krećemo unazad. Odjednom se sumnja u razvoj medicine, u Poljskoj je zabranjen abortus, a u Kaliforniji su po prvi put rođeni bliznanci čiji roditelji čine zajednicu tri muškarca. Sa jedne strane se vekovima borimo protiv bigamije, odnosno poligamije, a sa druge za pravo na abortus. Sve više se čini da se ne snalazimo sa balansiranjem između prirode i tehnološkog napretka.
Internet, kao i papir, trpi sve. Na nama je da procenimo šta je ono što ćemo uzeti zdravo za gotovo . Niko vam ne može garantovati da se informišete na pravom mestu, ako se ne obratite stručnim licima. Kada je medicina u pitanju, jedino ispravno jeste da se držite odobrenih lekova, stručnih ljudi i informacija koje imaju svoju pokrivenost u vidu studija koje su sprovedene.
Izraz koji je od skoro u upotrebi jeste ZDRAVSTVENA DEZINFORMACIJA, a odnosi se na tvrdnje povezane sa zdravljem koje nemaju naučnu potporu. Ovaj izraz je krilatica kojom se, nažalost, sve češće služimo zbog brojnih dezinformacija koje kruže na Instagramu, Tviteru i pre svega Fejsbuku.
Rasprostranjenost dezinformacija na društvenim mrežama uzima maha. Ukupno 69 studija je identifikovano kao prihvatljivo, dok su ostale predstavljale dezinformacije. Pre svega su tema bile vakcine (32%), droga i cigarete (22%), nezarazne bolesti (19%), pandemija (10%) i poremećaji ishrane (9%). Ova studija je pokazatelj šta ljude najviše zanima i trebalo bi da u budućnosti korisiti da se na osnovu nje vrši edukacija ljudi na osnovu validnih i dokazanih informacija.
Zbog zabrinutosti zdravstvenih radnika da bi zdravstvene dezinformacije mogle da ugroze globalno zdravlje ljudi, istraživači su pokušali da saznaju ko su osobe koje su najpre sklone manipulaciji. Istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta u Koloradu, u Aurori, zatim Masačusets tehnološkog instituta u Kembridžu i Univerziteta Regina u Kanadi istraživali su ovaj problem.
Anketirano je više od hiljadu ljudi starosti 40 do 80 godina koji žive u SAD. Dato im je da procene 24 različita posta na Tviteru i Fejsbuku koji su uključivali informacije i dezinformacije o lečenju karcinoma, vakcinama protiv HPV-a i statinima. Servirane su im dezinformacije poput onih da se đumbirom može lečiti rak, a da su vakcine opasne.
Na osnovu odgovora koje su ispitanici davali, istraživački tim je utvrdio da su ljudi sa nižim nivoom obrazovanja, koji nisu znali mnogo o medicini češće tvrdili da su im predstavljene dezinformacije zapravo istina. Pored njih, oni koji nemaju poverenje u zdravstveni sistem i preferiraju alternativne načine lečenja, takođe su pre verovali da su dezinformacije vezane za zdravlje istinite.
Iako je zdravstveni sistem u Srbiji uz mnoštvo problema, napredniji od zdravstvenih sistema u mnogim zemljama, uživa veliko nepoverenje stanovništva. Razlozi su brojni i time nema potrebe da se sada bavimo. Ono što je fakat tačno i čega se treba držati, jeste da je medicina ta koja je produžila ljudski vek. Takođe treba da pričamo i o lekarima koji rade već celu godinu u gotovo nehumanim uslovima i svakodnevno spašavaju ljudske živote, dok su i sami potencijalno životno ugroženi.
Setite se da se nekada umiralo od tuberkuloze, pa čak i upale pluća. A apsurdno je pričati i da više verujemo vakcinama koje su pravljene u vreme pre više decenija, kada recimo ultrazvučni pregledi nisu bili deo standardnog specijalističkog pregleda.
Kao najbolji način borbe protiv dezinformacija zbog nedostatka poverenja navodi se da treba efikasno raditi na edukaciji i predočavati samo informacije iz validnih izvora. Na svetskom nivou se pokušava raditi na tome da se putem društvenih mreža šire proverene informacije. To je ono što sada vidimo kao poziv na društvenim mrežama da se informišemo o COVID-19, svaki put kada se spomene virus korona u nekom postu.
Svima je jasno da se borba protiv virusa korona vodi i na društvenim mrežama, širenjem dezinformacija o COVID-19 jedino što postižemo jeste širenje zaraze u većim razmerama. Širenje različitih teorija zavere upravo su i doveli do toga da izgubimo više života na globalnom nivou, ali i u Srbiji.
Zbog nepoverenja u krizni štab i neke lekare, a usled odsustva empatije prema lekarima koji obavljaju svoj posao preko svih svojih mogućnosti, kao i usled odsustva empatije prema ljudima i deci, koji su na primer, onkološki bolesnici ili imaju retke bolesti i ne smeju da budu vakcinisani, dolazi do daleko većih gubitaka nego što je to bilo potrebno.
Kolektivni imunitet koji se spominje kad se dostigne cifra od najmanje 70% vakcinisanih je važan upravo zbog onih koji vakcine ne smeju da prime. Ista je situacija i kada su u pitanju neke druge vakcine za decu.
Najčešće pitanje koje kao argument postave roditelji dece koju su odbili da vakcinišu jeste: „Kako moje nevakcinisano dete ugrožava tvoje vakcinisano?“ i to uz, neretko, podrugljiv blagi osmeh. Ne, nije ugroženo moje dete. Nije ugroženo nijedno vakcinisano dete. Ali, time ste ugrozili svu decu koja se leče od leukemije, karcinoma, imaju neku od retkih bolesti ili pak alergiju. Sva ona deca za koju se šalju sms poruke uglavnom ne smeju da prime vakcine zbog svog zdravstvenog stanja. Oni su, pre svih, potencijalne žrtve izostanka kolektivnog imuniteta. I mnogi stariji ljudi koji zbog prirode svoje bolesti ne smeju da budu vakcinisani.
Možda se uzdate u prirodnu selekciju, u to da ste mladi, da ćete lako proći kroz pandemiju. Prirodna selekcija onda čini svoje, a na nama je da biramo da li želimo da branimo i živote onih koji su slabiji. Nauka je rekla svoje, a Srbija je jedna od retkih zemalja koja u ovom trenutku pruža mogućnost da što pre steknemo taj kolektivni imunitet. Izbor je naš.
Literatura:
– https://www.medicalnewstoday.com/articles/empathy-in-the-age-of-misinformation-an-open-letter-to-healthcare-and-science-professionals#1, maj 2020. godine
Tekst „Zašto ljudi veruju u dezinformacije o zdravlju na društvenim mrežama?“ objavljen je 9. marta 2021. godine, a ažuriran: 2. februara 2025. godine
Rođeni 5.jula pripadaju znaku Raka, ali se njihov karakter dodatno oblikuje pod uticajem broja 5, kojim vlada Merkur - planeta komunikacije, učenja i kretanja. Ova kombinacija čini ih mentalno radoznalim, emotivno inteligentnim i dinamičnim ličnostima.
Udruženje „Donorstvo je herojstvo“ aktivno promoviše Nacionalni dan donora u Srbiji kao ključnu priliku da društvo osvesti važnost davanja organa. Podsećajući da na listama čekanja za transplantacije još uvek ima oko 1.800 ljudi, uključujući i decu, udruženje ističe koliko je vreme kritično, kao i to da je za mnoge najvažniji – a često i jedini – poziv u životu.
Ako volite slatko, ali ne previše slatko. I još uvijeno u meko testo. Onda je pletenica sa čokoladom i šumskim voćem prava poslastica za vas. Obzirom na strukturu i ukus, može biti i laganiji doručak.
Mikrocistični jajnici su stanje koje se sve češće sreće kod žena različitih životnih dobi, a koje često izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica po reproduktivno zdravlje. Iako termin "mikrocistični" može zvučati zastrašujuće, važno je razumeti šta on zapravo podrazumeva, koji su uzroci, simptomi i kako se ovo stanje može prepoznati i lečiti. U ovom tekstu, razmotrićemo sve što treba da znate o mikrocističnim jajnicima i kako da pristupite ovom problemu na najefikasniji način.
Imate li sindrom policističnih jajnika? Nemojte da odgovorite prebrzo, jer je to jedna od najče...
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Da li je dovoljan i adekvatan lek laneno seme za bešiku? Ono može biti korisno za zdravlje bešike, ali ne direktno kao lek za probleme s bešikom. Njegova upotreba je najčešće povezana sa opštim poboljšanjem varenja, smanjenjem upala i podrškom zdravlju urinarnog sistema.
Možda niste razmišljali o tome da u domu mnoštvo stvari može biti štetno, pre svega, da postoji nezdrav pribor u kuhinji. Ali da, i te kako može biti stvari koji štete vašem zdravlju, a da toga niste ni svesni. Uz male promene, lako ćete kuhinju učiniti bezbednim mestom po zdravlje. Ovo su neke od stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju u svom domu.
Način na koji žena vidi svoje telo direktno utiče na njeno samopouzdanje, raspoloženje, pa čak i odnose sa drugima. Ali, šta kaže nauka? Zašto je telesna percepcija toliko moćna, i kako da izgradimo zdraviji odnos prema svom telu?
Rak dojke i farbanje kose se često dovode u vezu. Malo-malo pa u nekom časopisu osvanu “istraživanja” za koja niko ne zna da li su tačna, ko ih je radio i šta su ona pokazala. Mnogi čak i ne razmišljaju o tome da je krajnji cilj da se samo proda proizvod, te počnu da paniče i uzimaju sve što pročitaju “zdravo za gotovo”.
Provereni Demetrini saveti za letnje vrućine - kako da sačuvaš energiju i osećaš se bolje tokom letnjih dana.
Snovi o seksu se događaju svima i veoma su često bili centar psiholoških studija koje su pokuša...
