U ovom tekstu
Šta je sindrom izgaranja?
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) definiše burnout kao hronični stres na radnom mestu koji nije uspešno savladan. Međutim, mnogi stručnjaci proširuju definiciju i na druge životne sfere.
Tri ključna simptoma sindroma izgaranja:
- Emocionalna iscrpljenost – osećaj iscrpljenosti, bezvoljnosti, preplavljenosti.
- Depersonalizacija – emocionalna udaljenost, ravnodušnost prema poslu, obavezama, pa čak i ljudima.
- Smanjen osećaj ličnog postignuća – osećaj da ništa što radite nije dovoljno dobro, gubitak samopouzdanja.
Zašto je sindrom izgaranja češći kod žena?
Postoji više faktora:
- Mentalni teret (mental load) – žene i dalje obavljaju većinu nevidljivog rada u domaćinstvu, čak i kada rade puno radno vreme.
- Višestruke uloge – radnica, majka, partnerka, ćerka, organizatorka svakodnevnog života.
- Društvena očekivanja – pritisak da sve bude „pod kontrolom“, da se izgleda dobro i da se sve stigne – uz osmeh.
Istraživanje iz Journal of Women’s Health (2021) pokazalo je da su žene 40% sklonije burnout-u u odnosu na muškarce, posebno u periodu između 30. i 50. godine života.
„Burnout“ nije isto što i depresija – ali su povezani
Mada imaju sličnosti, izgaranje i depresija nisu isto.
Burnout je uslovljen spoljašnjim pritiscima, dok depresija može postojati i bez jasnog spoljnog uzroka. Ipak, dugotrajni burnout može prerasti u depresiju, anksioznost i hronična fizička stanja poput insomnije, glavobolja i problema sa varenjem.
*Studija iz BMC Psychiatry(2018) zaključuje da 28% ljudi s izraženim sindromom izgaranja ispunjava i kriterijume za dijagnozu depresije.
Kako izgleda oporavak i šta kažu studije?
- Prepoznavanje i prihvatanje – Prvi korak je priznati sebi da se nešto dešava. Mnoge žene ignorišu simptome jer smatraju da „samo treba da se potrude više“.
- Usporavanje i redefinisanje prioriteta – Da li je sve što radite zaista neophodno? Možete li nešto delegirati, odložiti ili jednostavno – ne uraditi?
*Harvard Business Review (2020) navodi da žene koje svesno smanjuju broj zadataka i povećavaju vreme za odmor beleže značajno poboljšanje u samo 6 nedelja.
- Postavljanje granica – Naučiti da kažete „ne” bez osećaja krivice je veština. To se uči, i često uz pomoć terapeuta ili kouča.
- Podrška i terapija – Psihoterapija (posebno kognitivno-bihevioralna) pokazuje visoku efikasnost u tretmanu pregorevanja. Studija iz Psychotherapy Research (2022) pokazala je da 12 sesija CBT-a smanjuje simptome izgaranja za čak 50%.
- Mikro-odmori i rutine koje hrane duh
- Kratke šetnje bez telefona
- Jutarnje i večernje rutine koje ne uključuju obaveze
- Male dnevne radosti: knjiga, čaj, tišina
Rezime
Sindrom izgaranja nije slabost, već znak da ste predugo bili jaki bez pauze. Žene često ignorišu sopstvene potrebe u želji da zadovolje sve oko sebe. Oporavak počinje tek kada shvatimo da ne moramo sve same – i da je briga o sebi zapravo osnova svega drugog.
Pročitajte: Majčinstvo i uspešna karijera – Da li je moguće uskladiti sve, a da ništa ne trpi? NIJE!
