Kako da znate da li ste pregoreli od posla i obaveza? Ako jedva ujutru ustajete kako bi krenuli na posao i imate utisak da radnom vremenu nema kraja. Ako vam se čini da nemate snage da pomerite nijedan mišić, a nakon posla ste nervozni. Imate utisak da ste konstantno pod stresom. Možda ste jednostavno „pregoreli“ od svega.
U ovom tekstu
Sigurno vam se nekada dogodilo da se osećate nesposobno, a sa takvim osećanjem sigurno nećete biti efikasni. Ako je ovo osećaj sa kojim se previše često srećete i gotovo konstantno se osećate beskorisno, niste na putu da uspete, ali ni da sačuvate svoj mir i emotivnu stabilnost. Vremenom ćete samo sve manje biti produktivni, bez vidljivih rezultata, a sve nezadovoljniji.
Ako ste iscrpljeni konstantno, uz to se osećate nesposobno, velika je verovatnoća da ćete postati i cinični, te delovati bezosećajno. Iscrljenost dovodi do toga da se tako ponašate, nekada do te mere, da vam se zaista ne javljaju osećanja za određene stvari.
Kada se osećate beskorisno, iscrpljeni ste, pa još i cinični, moguće je da će se kao sled toga javiti i depresija. Sindrom pregorevanja je uglavnom vezan za posao i obaveze, a depresija se može javiti bilo kada tokom života. Ne zaboravite da se depresija može javiti i kod dece. Ipak, pregorevanje i depresija su zapravo povezani, a osobe koje pate od depresije su podložnije pregorevanju na poslu.
Problem sa koncentracijom je čest, a moguće je da se javi i zaboravnost. Ovo treba da vam bude signal da ste na putu da pregorite, posebno ako je odsustvo koncentracije gotovo konstantno i ne možete da radite posao adekvatno. Pročitajte više o problemima sa koncentracijom: Šta „ubija“ koncentraciju?
Još 1974. godine, zabeležena su prva istraživanja o sindromu sagorevanja, a česte glavobolje su navedene kao jedna od karakteristika koje ga prate. Uz nju se javljaju i problemi sa spavanjem, ali i problem sa organima za varenje. Kako bolovi u želucu, tako i problemi sa probavom.
Problemi sa nesanicom se mogu povezati sa pregorevanjem na poslu, ali je češća situacija da se javlja konstantna iscrpljenost i pojačana želja za snom. Nedovoljno spavanje će vas učiniti samo razdražljivijim, a može uzrokovati i brojne druge bolesti poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i slično.
Pročitajte i:
Jedan od simptoma pregorevanja je upravo otpor i nezadovoljstvo poslom. Posebno na našem podneblju su ljudi skloni tome da rade poslove koje zapravo ne vole, iako često nije stvar izbora da moraju baš taj posao da rade. Onda polako ulaze u začarani krug otpora i nezadovoljstva, koje vremenom, posebno ako su na zahtevnijim pozicijama dovodi do toga da sagore na poslu.
Ako ste počeli da se ponašate razdražljivo prema saradnicima ili klijentima, ovo može biti znak da vam je za početak neophodan odmor, a onda i da razmislite o krupnim promenama u svom poslovnom životu.
Opšte nezadovoljstvo i opterećenost će dovesti do toga da se češće razboljevate, a ako pak bolesni budete išli na posao, veća je verovatnoća da ćete još brže sagoreti jer ćete se tako dodatno iscrpljivati, a nećete uspevati da postignete adekvatne rezultate u poslu.
Jedan od glavnih uzročnika pojave dijabetesa tip 2 je upravo stres. Neretko je stres na poslu uzrok oboljevanja od dijabetesa. Ako počnu da vam se javljaju zamagljen vid i konstantna žeđ, ne bi bilo loše da prekontrolišete nivo šećera u krvi.
Nekada ljudi posežu za preteranom hranom, posebno onom nezdravom kako bi dobili brzi „bust“ da se bolje osećaju. Neki idu korak dalje konzumirajući alkohol i nedozvoljene supstance. I gojaznost, ali i druge vrste zavisnosti mogu dovesti do ozbiljnih problema kako na poslu, tako i u životu, a neće učiniti da se dobro osećate na duže staze. Naprotiv, samo vam mogu narušiti zdravlje.
Objavljen: 24. jun 2021. godine, ažuriran: 19. decembar 2024. godine
Literatura:
Kvalitet odnosa koji ste izgradili tokom godina sada postaje jedan od najvažnijih zaštitnih faktora. Kada dete oseća da ga poštujete, razumete i prihvatate, veća je verovatnoća da će vam se obratiti kada se suoči sa problemom ili dilemom.
Tokom velikih vrućina čak ni najlepše uređena spavaća soba ne mora da pogoduje odmoru. Toplotu najviše zadržavaju zagrejani zidovi, debela posteljina, teški prekrivači i zavese koje ograničavaju protok vazduha. Večernje opuštanje mogu da otežaju i tamne boje, višak dodataka oko kreveta, jako svetlo i vizuelni nered. Zato je leti važno urediti spavaću sobu tako da ima stalan protok vazduha, ali i da vizuelno deluje lagano i umirujuće. U nastavku donosimo savete kako da pripremite spavaću sobu za leto bez renoviranja i velikih troškova.
Još jedan kolač koji može da spada i u domen tradicionalnih, ako znamo da čupavci nešto što su ...
Danas su razvodi sve češća pojava u Srbiji. Bračno savetovanje više nije tabu tema, ali još uve...
Pred vama je potpuni spisak stvari za kuću koje manje ili više svako domaćinstvo poseduje kako bi vam bilo lakše ako po prvi put treba da opremite svoju nekretninu.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Ako stalno zaboravljate sitnice, teško se koncentrišete ili imate osećaj da vam je magla u glavi, moguće je da telo pokušava da vam pošalje važnu poruku.
Da li vam se dešava ono o čemu najviše razmišljate? Možda to nije slučajnost ili neki vid magije već čista psihologija.
Istraživanje koje su sproveli The Fifth Trimester i Vivvi, organizacije koje se bave podrškom zaposlenim roditeljima, pokazalo je da odgovarajuća podrška porodicama ne koristi samo zaposlenima već i poslodavcima. Kada roditelji imaju pristup fleksibilnim radnim aranžmanima, podršci za brigu o deci i razumevanje nadređenih, njihova produktivnost i lojalnost kompaniji značajno rastu.
Roditeljstvo danas retko izgleda kao nekada. Umesto „sela“ koje pomaže, mnogi roditelji funkcionišu sami: između posla, obaveza i svakodnevnog pritiska da sve postignu. Upravo u tom raskoraku između realnosti i očekivanja nastaje najveći stres modernog roditeljstva.
„Šta ako ne želim decu?“ pitanje je koje sve više ljudi postavlja, ali retko izgovara naglas. Iako se dugo smatralo da je roditeljstvo „podrazumevani put“, savremeno društvo donosi više izbora nego ikada i sve veću slobodu da se živi u skladu sa sopstvenim željama. Važno je razumeti da ova odluka nije znak sebičnosti ili „pogrešnog razmišljanja“, već lični izbor koji treba da bude donet bez pritiska okoline. Upravo zato se o ovoj temi danas sve otvorenije govori.
Važno je znati da se sa depresijom može boriti, genetska predispozicija nije presudna i lako se može neutralizovati fizičkom aktivnošću.
