Boja očiju je nešto o čemu se priča oduvek. Na nju ne možete uticati, ne možete saznati kakvu će boju dete imati dok se ne rodi, a bogami veoma često ni mesecima nakon toga. Ipak, svi imamo neku boju očiju koju preferiramo i priželjkujemo, te onu koja nam se više dopada. U ovom članku možete pročitati kako se nasleđuje boja očiju, do kada se menja boja bebinih očiju, koja boja očiju je najređa i koliko na svetu ima ljudi sa određenom bojom očiju.

Koje su boje tvoje oči?

Sigurno ste se nekada zapitali zašto imate baš tu boju očiju. Možda ste čak i poželeli neku drugu boju. Ponekad se dešava da dete nasledi plave oči iako oba roditelja imaju smeđe. Kako se sve to dešava?

Tri najčešće podele boja oka su: plava, zelena (lešnik) i smeđa (braon). Smeđe oči su najčešće na svetu, dok se plave i zelene mogu videti isključivo kod ljudi evropskog porekla.

Da li genetika određuje boju očiju?

Boja očiju nastaje zbog pigmenta u strukturi oka zvanom ŠARENICA (IRIS), koja okružuje malu crnu rupu – ZENICA. Šarenica pomaže svetlu da uđe u oku i može biti od vrlo svetlo plave do tamno smeđe boje. Boja očiju se određuje varijacijama u genima partnera i povezana je sa skladištenjem melanina.

Boja očiju je u direktnoj vezi sa količinom i kvalitetom melanina koji se nalazi u prednjim slojevima šarenice. Ljudi sa smeđim očima imaju veliku količinu melanina, dok oni sa plavim imaju mnogo manje ovog pigmenta u oku.

Ukoliko vas zanima detaljnije objašnjenje, na 15. hromozomu nalazi se regija koja igra važnu ulogu u određivanju boje očiju. Unutar nje postoje geni OCA2 i HERC2 . Protein proizveden iz gena OCA2 (poznat kao P protein) uključen je u sazrevanje melanosoma, te proizvodnju i skladištenje melanina. Manje proteina P znači i manje melanina prisutnog u oku što dovodi do plavih očiju.

Gen HERC2 kontroliše aktivnost gena OCA2 koji uključuje i isključuje po potrebi. Ostali geni imaju manju ulogu u formiranju boje očiju.(*1)

Ranije su istraživači mislili da samo jedan gen određuje nasleđe te da su smeđe oči dominantne, a da kada oba roditelja imaju plave oči, dete ne može naslediti smeđe. Ovo se kasnije ispostavilo kao netačan obrazac. Nasleđivanje boje očiju se pokazalo komplikovanijim nego što su u početku mislili, jer u nasleđivanju boje učestvuje čak 16 različitih gena.  Iako je daleko manja, ipak postoji šansa da dete nema plave oči. (*2)

Poremećaji vezani za boju oka – albinizam i heterokromija

Postoji nekoliko poremećaja koji mogu uticati na odstupanje od najčešćih boja. Očni albinizam karakteriše ozbiljno smanjena pigmentacija šarenice. Ona izaziva veoma svetle oči. Nezavisno od boje, ovi ljudi imaju i velike probleme sa vidom, a imaju i vrlo svetlu boju kože i kosu.

Heterokromija je stanje u kojem osoba ima različite boje levog i desnog oka. Može bude genetski prouzrokovana, problemima razvojem oka, bolešću i povredom oka. (*3)

Koja je najređa boja očiju?

Zelena je najređa boja očiju od uobičajenih boja – zelene, plave i smeđe. Oči poput sivih i lešnik su manje uobičajene, a crvenkaste i ljubičaste baš retke. Prema jednom istraživanju zelene oči se i smatraju najprivlačnijim (20, 3%), a slede ih svetlo plave (16,9%), lešnik (16%), tamno plave (15,2%) i druge.

Zastupljenost boja očiju u svetu

Zelene oči

Zelene oči imaju manji nivo melanina od smeđih, ali veći od plavih očiju. Zbog toga su tako jedinstvene. Ima ih samo 9% stanovnika Amerike, odnosno samo 2% svetske populacije. Najzastupljenije su u Irskoj i Škotskoj.

Oči boje lešnika

Lešnik boju očiju ima samo 5% svetske populacije i ona je kombinacija smeđih i zelenih očiju. Ovo je boja koja više varira zavisno od svetlosti, a optička iluzija čini da nekada ne možemo da odredimo da li su u pitanju zelene ili smeđe oči. Ovo je najspecifičnija boja očiju jer se najviše menja i reflektuje na čudne načine.

Oči lešnika su češće u severnoj Africi, na Bliskom istoku i u Brazilu, kao i kod ljudi španskog porekla.

Plave oči

Kada su plave oči u pitanju, možete smatrati da ste u srodstvu sa svakom osobom koja ih ima. Pre oko 10.000 godina u Evropi je rođen neko sa genetskom mutacijom koja izaziva trajno plave oči i svaka današnja plavooka osoba je daleki potomak tog čoveka.

Svi koji imaju plave oči su Evropljani ili potiču iz Evrope i češće su skandinavskog, britanskog, irskog ili istočnoevropskog porekla. Dok u Velikoj Britaniji i Irskoj oko 50% stanovništva ima plave oči, u Švedskoj i Finskoj taj procenat iznosi između 80 i 90%. Međutim, kada je populacija čitave planete u pitanju, plavooki čine samo 8-10% populacije.

Ljubičaste oči su veoma retke, a zapravo su nijansa plave. Svetlost se tako odbija od njih da dobijaju zavodljivu ljubičastu nijansu.

Smeđe oči

Smeđe oči su najčešće i ovo je boja koja je potekla od prvih ljudi u Africi pre više stotina hiljada godina. Nijanse mogu biti od svetlo kestenjastih do tamno braon. Ljudi u Africi i Aziji gotovo svi imaju smeđu boju očiju, odnosno 79% ljudi širom planete.

Ljudi sa crnim očima zapravo ne postoje, već su to veoma tamno smeđe oči koje izgledaju crno.

Tri osnovne boje očiju – plave, zelene i smeđe ima više od 99% ljudi na planeti.

Dobra vest je da osobe sa smeđim očima imaju manje šansi da razviju rak oka, dijabetičku retinopatiju ili makularnu degeneraciju, a loša vest je da imaju veći rizik od katarakte.

Druge boje očiju

Ostalih 1% između ostalih čine sive oči, koje su zapravo nijansa plavih i imaju veoma malo melanina u sebi. Moguće je da ćete u sivim očima uočiti mrlje boje ćilibara ili smeđe. Takođe spadaju i oči različite boje, kao i oči osoba koje imaju albinizam (veoma svetlo plave, roze ili čak crvene oči – situacija kada se vide krvni sudovi).

Boja bebinih očiju

Roditelji se često pitaju kakve boje će biti bebine oči. Na ovo pitanje ne mogu imati tačan odgovor sve dok dete ne napuni najmanje godinu dana. Kada se beba rodi, procenjivaće boju njenog oka, ali sve što tada budu videli nije nešto što je definitivno i može im biti bilo kakvo uverenje u budućoj boji bebinih očiju.

Boja očiju kod beba se menja

Nekada će bebine oči izgledati veoma svetlo plave odmah na rođenju ili pak vrlo tamne. Lučenje melanina će varirati, pa se tako i boja očiju može menjati. Potrebno je oko 12, a nekada i 18 meseci da bismo procenili tačnu boju bebinih očiju. Promene se usporavaju nakon šest meseci, ali su i dalje moguće.

Boja očiju je nasledna, ali nasleđe nije baš jednostavno. Ni kada oba roditelja imaju smeđe oči, to nije garancija da će dete imati smeđe oči iako za to postoji velika verovatnoća.

Zrikavost i razrokost kod beba

Moguće je da bebi oči „šetaju“ tokom prvih 6 meseci i ovo nije pojava zbog koje je potrebno dete voditi lekaru. Naime u prve četiri nedelje ova situacija se dešava jer mozak ne zna u prvim nedeljama kuda da usmeri oči da bi nešto pogledao. Sa oko mesec dana, beba će već znati da gleda u vas, a ne pored.

Vizuelni razvoj se razvija u mozgu, a ne u samim očima, kao što mnogi roditelji misle.

Velika vizuelna prekretnica bebe je sa oko 6 meseci starosti kada su dve strane mozga u dobrim odnosima i oči sve više rade sinhronizovano. Pročitajte još: Šta beba vidi?

_Literatura:

1. _{NCBI: A Single SNP in an Evolutionary Conserved Region within Intron 86 of the HERC2 Gene Determines Human Blue-Brown Eye Color – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2427173, februar 2008. godine}
2. _{NCBI: Genetics of human iris colour and patterns – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19619260, oktobar 2009. Godine}
3. _{MedlinePlus: https: Is Eye Color Determined by Genetics? – https://medlineplus.gov/genetics/understanding/traits/eyecolor/}
4. _{AllAboutVision: What is the Rarest Eye Color? – https://www.allaboutvision.com/eye-anatomy/rarest-eye-color/}
5. _{MNT: Eye color percentage around the world – https://www.medicalnewstoday.com/articles/eye-color-percentage}
6. _{org: What color will my baby’s eyes be? – https://www.healthychildren.org/English/ages-stages/baby/Pages/Newborn-Eye-Color.aspx, jul 2021. godine}

Photo by lilartsy, Anna Shvets from Pexels

_{Objavljen: 14. avgust 2021. godine, ažuriran: 16. novembar 2024. godine}