Savremeni život i IBD: Da li moderan način života povećava rizik od inflamatorne bolesti creva
Da li postoji veza kada su savremeni život i IBD u pitanju? Koliko moderan život i svakodnevnica mogu uticati na povećanje rizika od problema sa crevima? Da li genetika ipak ima veću ulogu? Šta su do sada pokazala istraživanja. Odgovore na ova pitanja možete pronaći u nastavku teksta.
U ovom tekstu:
Koliko je problema sa inflamatornom bolešću creva?
Inflamatorne bolesti creva su u porastu, posebno u zemljama Evrope i Amerike, odnosno u svim zemljama koje usvajaju zapadni stil života. Genetika ne može da objasni kod koga se razvija IBD, ali okruženje i način života možda mogu.
Inflamatorna bolest creva (IBD) obuhvata i Kronovu bolest i ulcerozni kolitis. Hronična upala izaziva stvaranje čireva koji izazivaju ozbiljno oštećenje tkiva koje rezultira dijarejom, bolovima u stomaku, gubitkom težine, umorom i anemijom. Ne postoji trajni lek za IBD.
Koliko genetika ima uticaja na IBD?
Ne postoji prepoznatljiv uzrok, odnosno genetski put zbog koga dolazi do pojave ove bolesti, ali je identifikovano više od 200 genetskih varijacija koje mogu biti okidač za ovo stanje. Ovaj broj nastavlja da raste kako molekularna biologija postaje sve sofisticiranija.
Određeni biološki procesi se iznova pojavljuju, što uključuje gene koji imaju urođeni imuni odgovor, one koji su odgovorni da sluznica creva ostane netaknuta. Klasično obeležje IBD-a je neregulisan imuni odgovor.
Savremeni život i IBD
Genetika može da objasni samo jedan deo problema sa razvojem IBD, a on najstaje u „novoindrustrijalizovanim državama“. Procena je da preko 3 miliona ljudi ima IBD u Severnoj Americi i Evropi. Ovo jasno pokazuje da „zapadnjački način života“ biva jedan od značajnijih faktora pojave IBD-a.
I ranije su postojali dokaze da životni prostor može imati uticaj na razvoj IBD-a, ali sada imamo i detaljnija istraživanja. Profesor dr Erik Benčimol koji radi na Univerzitetu u Otavi identifikovao je da život u ruralnim sredinama do punoletstva značajno utiče na zaštitu od IBD-a tokom života. Od dodajte da ruralna sredina može uključivati faktore prirodnije ishrane, načina života, izloženosti životnoj sredini i segradaciju pojedinaca.
Koliko nasleđe ima uticaja, a koliki uticaj savremeni život na IBD?
Istraživanja su pokazala da antibiotska terapija može da ima dugotrajan efekat na viši rizik od razvoja IBD-a koji nasleđujemo od roditelja po majci. Antibiotici kao takvi ne povećavaju uzrok, ali upotreba menja mikrobiom majke i potom prelazi na bebu na rođenju.
Početno jačanje mikrobioma kom smo izloženi pri rođenju je ključno za sam dobar početak našeg imunološkog sistema.
Lekari će u perspektivi vršiti dalja istraživanja u cilju prevencije i lečenja ove bolesti. Sada će se tražiti novi tretmani, tehnologije i pozabaviti se osnovnim putevima bolesti što je ključno kako bi se problem držao pod kontrolom.
