Ishrana kod Kronove bolesti

Ishrana kod Kronove bolesti je veoma specifična. Oboleli od Kronove bolesti vremenom nauče koje namirnice su okidači da se simptomi aktiviraju i vremenom nauče da ih izbegavaju. Pridržavanje plana ishrane omogućava smanjenje gastrointestinalnih simptoma i podstiče zarastanje creva.

Plan ishrane za obolele od Kronove bolesti

Kronova bolest je upalno stanje koje utiče na gastrointestinalni trakt. To je hronično stanje koje predstavlja oblik upalne bolesti creva. Ovu bolest je veoma teško lečiti jer simptomi variraju. Može se povući na neko vreme, a onda jednog dana vratiti. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe kao i hrana koja im smeta i pogoršava bolest.

Tačan uzrok Kronove bolesti, kao i većine autoimunih oboljenja (dijabetes, lupus, artiris…) i dalje je nepoznat. Hrana koju osoba jede i pojave Crohnove bolesti usko su povezani. Nije da određena hrana izaziva Crohnovu bolest, ali neka hrana može pogoršati postojeće simptome ili prouzrokovati pojavu bolesti. ^{(Izvor: Medical News Today)}

Kronova bolest uključuje imunološku reakciju protiv crevnog trakta. Uz Kronovu bolest je pored zapaljenja debelog creva često upaljeno i tanko crevo što otežava varenje i apsorpciju ključnih hranljivih sastojaka iz hrane. Osobe sa Kronovom bolešću zbog jake dijareje u kombinaciji sa neuhranjenošću mogu patiti od anemije i imati nizak nivo vitamina B12, folne kiseline i gvožđa.

Dijeta za Kronovu bolest

Ne postoji univerzalna dijeta za obolele od Kronove bolesti koja je naučno dokazana. Postoje različite namirnice okidači kod različitih osoba. Ipak, ako ste imali problem sa apsorpcijom hranljivih sastojaka zbog Kronove bolesti, važno je da sledite visoko kaloričnu dijetu sa visokim sadržajem proteina, čak i ako nemate želju da jedete.

Preporuke plana ishrane se odnose na osobe kod kojih bolest nije u akutnom stanju. Kada je bolest aktivna i stanje teško, treba se pridržavati stroge restriktivne dijete po savetu lekara do poboljšanja stanja.

Kao što je davno demantovano da je margarin zdrav, tako danas svi znaju koliko je supa iz kesice štetna i za zdrave, a kamoli bolesne osobe. Nažalost, kod nas lekari često ne prate nova istraživanja, pa tako još uvek možete čuti ovakve preporuke, kada se javi crevna infekcija. O tome zašto ne treba jesti supe iz kesice: Supa iz kesice – melem za bolesnu decu?

Savetuje se da oboleli od Kronove bolesti imaju tri manja glavna obroka i 2-3 užine svakog dana. Ovo će ima pomoći da unesu dovoljno proteina, kalorija i hranljivih sastojaka. Osim toga, potrebno je da uzimaju vitamine i minerale u obliku suplemenata. Tek tako će telo moći da dobije sve potrebne sastojke koji su mu potrebni.

Creva kod osoba sa Kronovom bolešću reaguju na hrana i korisne materije kao da su neželjeni patogeni. Ovo dovodi do nakupljanja belih krvnih zrnaca u probavnom sistemu što rezultira hroničnom upalom.

Dozvoljene namirnice – Ishrana kod Kronove bolesti

• Voće koje ima malo vlakana: banane, dinje i kompoti od voća. (Kompoti se preproučuje pacijentima koji su na striktnoj dijeti i posle operacije)
• Rafinisane žitarice: beli pirinač, običan beli hleb i meki beli tost, hleb od krompira i bez glutena, bela testenina, ovsena kaša i piškotna testa
• Povrće: kuvano u vodi, na pari ili pečeno u rerni – krompir, tikvice, šargarepe i špargle, zatim oljušteni krastavac
• Riba, belo pileće i ćureće meso, svinjski file i jaja
• Proteinski šejkovi i dodaci hrani u vidu enteralne ishrane, za ovo i dodatne suplemente se posavetujte sa lekarom

Kronova bolest i hrana – šta NE TREBA jesti?

Možda neće svako reagovati na sve namirnice na isti način, ali važno je da sami utvrdite šta vama posebno smeta i morate to da isključite. Moguće je da vam ove namirnice pogoršavaju stanje, te se potrudite da izostavite njihov unos:

• Alkohol (uključujući vino i pivo)
• Svi suhomesnati proizvodi – uključujući čak i domaće sušeno meso, kao i mesne prerađevine u vidu viršli, pašteta i parizera
• Kafa, čajevi
• Začinjena hrana
• Hrana sa aditivima i veštački začini
• Margarin, majonez, mast, ulje
• Slanina, čvarci i druga masna hrana
• Masni sirevi
• Gazirani napici
• Čokolada
• Kod intolerantnih na laktozu – mlečni proizvodi
• Pržena ili masna hrana
• Hrana koja nadima – pasulj, grašak, sočivo, boranijia, kupus, brokoli
• Orašasti plodovi i semenke
• Hrana bogata vlaknima
• Sirovo voće
• Sirovo povrće
• Crveno meso (junetina, svinjetina)
• Hrana bogata vlaknima – žitarice, mekinje

(Izvor: https://www.webmd.com )

Biće potrebno da prođe neko vreme dok ne uspete da utvrdite koja hrana vam više smeta. Neke namirnice ćete možda dobro podnositi dok ćete druge ponovo morati da u potpunosti prestanete da koristite.  Na primer, ako primetite da vam određena salata smeta, nemojte je više jesti. Možda ćete isto to povrće moći bez problema da jedete kuvano na pari, pa ga tako i konzumirajte.

Kada je pacijent u remisiji i ne pokazuje znakove bolesti, ishrana kod Kronove bolesti može da sadrži:

• Važno je da se trudite da jedete raznovrsnu hranu kada je ishrana kod Kronove bolesti u pitanju, ali je bolest u remisiji i simptomi bolesti su se povukli.

• Polako uvodite nove namirnice i to na svakih par dana po jednu koju niste jeli, kako biste mogli da utvrdite da li vam smeta.

• Veoma je važno da stalno vodite računa o dovoljnim količinama tečnosti i pijete dovoljno vode, domaće supe, paradajz čorbe i rastvora za rehidrataciju.

Možete polako uvoditi:

• Hranu koja ima vlakna: pasulj, orahe, ječam, integralne žitarice (one su zabranjene ako imate stomu ili suženje creva)
• Drugo nemasno meso: junetinu i teletinu (male količine), crveno pileće i ćureće meso (batak, karabatak)
• Počnite da jedete raznovrsno voće i povrće, ali uvek sa uklonjenom korom i semenkama.
• Hranu bogatu kalcijumom: zelje, jogurt, mleko i kefir (kod intolerantnih na laktozu izbegavajte mleko)
• Kiseli kupus

Celijakija i Kronova bolest

Studija objavljena u Minerva gastroenterologiji je otkrila da ljudi sa celijakijom imaju 10 puta veću verovatnoću da obole od Kronove bolesti. Ovo istraživanje je pokazalo da ljudi koji boluju od ove bolesti, a nemaju celijakiju, verovatnije će svakako imati neželjene reakcije na gluten. Stoga je bezglutenska dijeta korisna za osobe sa Kronovom bolešću.

Ukoliko se u stolici pojave nesvareni delovi ostataka hrane, treba izbegavati kukuruz, orahe, sirovo voće, semenke, sirovo povrće.

Zdrave masti

Opšte je poznato koliko su značajne i potrebne u ishrani omega-3 i omega-6 masne kiseline. Međutim, kod Kronove bolesti studije pokazuju da visok unos omega-6 masnih kiselina može pogoršati simptome bolesti, dok ih omega-3 masne kiseline smanjuju.

Omega-3 masnih kiselina najviše ima u morskoj ribi, semenu lana i orasima. S tim da orasima često izaziva smetnje obolelima pa treba biti oprezan.

Nasuprot dobrom učinku omega-3 masnih kiselina, treba smanjiti unos namirnica koje sadrže omega-6 masne kiseline, a to su: hleb, sir, meso i maslac.

Zapisujte šta jedete i obeležavajte reakcije organa za varenje

Vođenje dnevnika ishrane je veoma važno za obolele od Kronove bolesti. Tako ćete tačno imati uvid u to šta ste jeli, šta vam je prijalo, a na šta ste odreagovali. Takođe, svoj dnevnik ishrane možete poneti kada idete na kontrolu ili kod nutricioniste i posavetovati se šta bi bilo najbolje i u kojoj meri da jedete.

Zapisujte šta jedete svaki dan, koje su količine hrane koje unesete i simptome, ako se pojave.

Dodatni suplementi za obolele od Kronove bolesti

Jedna od najznačajnih komplikacija kod Kronove bolesti je rizik od slabe apsorpcije hranljivih sastojaka. Kod ovih osoba se češće rade analize krvi i pojedinih vitamina, kako bi se utvrdilo da li njihova creva apsorbuju hranljive materije. Najčešće se prepisuje suplementacija, kako bi se nadokadili vitamini koji se inače ne bi mogli apsorbovati iz ishrane.

Često se kod obolelih od Kronove bolesti može javiti deficit vitamina D. Više o pokazateljima nedostatka vitamina D

Nove studije su pokazale da uticaj ishrane ima veliki uticaj na oporavak

Kod pojedinih obolelih dolazi do pogoršanja bolesti bez adekvatne reakcije na terapiju lekovima. Pojedincima lekovi ne deluju posle nekog vremena. Ipak, kod svih se pokazalo da je uticaj ishrane od veoma velikog značaja na tok izlečenja. Recenzija na temu: Oralna dijeta i podrška ishrani kod upalnih creva Bolest: Šta su dokazi? potvrdila je da ishrana ima veliki uticaj na lečenje upalne bolesti creva.

_{Objavljen: 10. mart 2020. godine, ažuriran 3. maj 2024. godine}