Prokrastinacija: Da li odlažete i odugovlačite da završite stvari?

Prokrastinacija je veoma česta, možda i češća nego što mislite. Ljudi masovno priznaju da odlažu da završe poslove počev od najranijeg uzrasta. Kako rešavati ovaj problem i biti efikasniji? Kako prevazići prokrastinaciju?

Šta je prokrastinacija?

Odugovlačenje znači odlaganje zadataka do poslednjeg trenutka, uprkos tome što znamo da će to kasnije izazvati stres. Razbijanje obaveza na manje korake često olakšava njihov početak i završetak, dok pravljenje liste zadataka sa jasno definisanim rokovima može pomoći da ostanemo fokusirani i dosledni.

Iako je primamljivo stalno odlagati zadatke u kojima ne uživamo, ovakvo ponašanje dugoročno vodi većem pritisku, krivici i iscrpljenosti. Prokrastinacija nije samo loša navika već ona ima duboke psihološke razloge.

Šta zapravo znači prokrastinacija?

Prokrastinacija je čin svesnog odlaganja zadataka do poslednjeg trenutka ili čak nakon isteka roka. Istraživanja pokazuju da to nije problem lošeg upravljanja vremenom, već neuspeh samoregulacije. Ljudi odlažu obaveze iako su svesni da će to dovesti do negativnih posledica.

Koliko je prokrastinacija česta?

Prokrastinacija je izuzetno rasprostranjena. Među studentima, gotovo svi priznaju da povremeno odlažu obaveze, dok se oko 75% njih smatra hroničnim prokrastinatorima. Međutim, odugovlačenje nije rezervisano samo za akademsko okruženje – gotovo svako se bar povremeno uhvati kako sate provodi u trivijalnim aktivnostima, umesto na obavezama koje zahtevaju fokus i napor.

Šta uzrokuje odugovlačenje?

Jedan od ključnih uzroka prokrastinacije je pogrešna procena vremena. Često precenjujemo koliko nam vremena ostaje, a potcenjujemo koliko će nam stvarno trebati da završimo zadatak.

Drugi važan faktor je uverenje da moramo biti „u pravom raspoloženju“ da bismo započeli posao. U praksi, čekanje savršene motivacije često znači da zadatak nikada neće biti započet.

Akademska prokrastinacija

Istraživanja pokazuju da je prokrastinacija posebno izražena kod učenika i studenata. Razlozi uključuju:

• precenjivanje buduće motivacije
• potcenjivanje vremena potrebnog za izvršenje zadatka
• uverenje da je inspiracija preduslov za rad
• strah od neuspeha ili lošeg rezultata

Sadašnja pristrasnost

Sadašnja pristrasnost znači da smo skloniji trenutnom zadovoljstvu nego dugoročnim koristima. Gledanje serije ili skrolovanje društvenih mreža trenutno donosi prijatan osećaj, dok je dugoročna korist završenog projekta apstraktna i vremenski udaljena.

Photo by Pedro Forester Da Silva on Unsplash

Prokrastinacija i mentalno zdravlje

Odugovlačenje može biti povezano sa različitim mentalnim stanjima:

• Depresija – nedostatak energije, beznađe i sumnja u sopstvene sposobnosti otežavaju započinjanje zadataka.
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) – perfekcionizam i strah od grešaka mogu dovesti do potpunog izbegavanja obaveza.
• ADHD – problemi sa pažnjom, impulsivnost i distraktibilnost često su povezani sa hroničnom prokrastinacijom.

Važno je naglasiti da prokrastinacija sama po sebi nije mentalna bolest, ali može biti simptom dubljeg problema.

Zašto ljudi odlažu obaveze?

Najčešći razlozi uključuju:

• nejasno definisan zadatak
• nedostatak znanja kako da se nešto uradi
• strah od neuspeha
• perfekcionizam
• čekanje „pravog trenutka“
• verovanje da se najbolje radi pod pritiskom
• preopterećenost obavezama

Porodica05.01.2026

Brak i hobiji: Kako sačuvati sebe, a jačati zajedništvo

Brak26.11.2025

Kako održavati iskru u braku: 8 saveta za romantičnu vezu i nakon više godina braka

Razvoj deteta16.09.2025

Koliko je sna potrebno tinejdžeru?

Vrste prokrastinacije

Istraživači razlikuju dve osnovne vrste:

• Pasivna prokrastinacija – odlaganje zbog neodlučnosti i nesigurnosti
• Aktivna prokrastinacija – svesno odlaganje jer osoba veruje da bolje funkcioniše pod pritiskom

Postoje i stilovi ponašanja poput perfekcioniste, sanjara, prkosnika, kriznog stvaraoca ili osobe koja preuzima previše obaveza.

Posledice hronične prokrastinacije

Kada odugovlačenje postane obrazac ponašanja, ono može ozbiljno uticati na kvalitet života. Posledice uključuju:

• povišen nivo stresa
• narušene odnose
• profesionalne i finansijske probleme
• osećaj krivice i neuspeha

Kako prevazići prokrastinaciju?

Prokratinacija – Photo by Brett Jordan on Unsplash

Borba protiv odugovlačenja počinje razumevanjem sopstvenih obrazaca ponašanja. Neki od efikasnih koraka su:

• pravljenje liste obaveza sa rokovima
• razbijanje zadataka na male, izvodljive korake
• uklanjanje distrakcija
• započinjanje zadatka uz pravilo „samo pet minuta“
• nagrađivanje sebe nakon završenog posla

Ako osetite poriv da odlažete, pokušajte da uradite samo jednu malu stvar. Često je upravo početak najteži deo, a kada se jednom pokrenete, ostatak ide lakše.

_Literatura:

1. _{Frontiers: Procrastination in Daily Working Life: A Diary Study on Within-Person Processes That Link Work Characteristics to Workplace Procrastination}
2. _{MDPI: Procrastination Mediates the Relationship between Problematic TikTok Use and Depression among Young Adults}
3. _{Plos ONE: Procrastination, Distress and Life Satisfaction across the Age Range – A German Representative Community Study}

Više možete saznati u kategoriji MENTALNO ZDRAVLJE ⇓

Foto: Canva & Demetra