Aflatoksin je opasan jer je to mikotoksin, odnosno otrovna supstanca koju proizvode određene vrste gljivica iz roda Aspergillus, koje se mogu razviti na hrani u uslovima visoke vlažnosti i toplote. Najčešće se nalazi u žitaricama, orasima, kikirikiju, kukuruzu, pšenici, kao i u mlečnim proizvodima, ukoliko je životinja hranjena kontaminiranom hranom. Postoji nekoliko tipova aflatoksina, ali najopasniji i najčešće istraživani su aflatoksin B1 i aflatoksin M1.
U ovom tekstu:
Šta je aflatoksin?
Aflatoksini su mikotoksini koje proizvode gljivice Aspergillus. Aflatoksini su otrovne i kancerogene supstance.
Gljivice Aspergillus su česte i široko rasprostranjene u prirodi. Prirodno stanište Aspergillusa je zemlja. Napadaju vegetaciju, seno i žitarice kada su uslovi povoljni za njihov rast. Posebno im odgovara produženo izlaganje visokoj vlažnosti ili oštećenja nastala usled suše. Žitarice mogu kolonizovati i zagaditi pre žetve ili tokom skladištenja.
Toksin se takođe može naći u mleku životinja koje su hranjene kontaminiranom hranom.
Glavni ciljni organ im je jetra, pa su aflatoksikoze prvenstveno bolest jetre. Izloženost visokom nivou aflatoksina dovodi do akutne nekroze jetre, što dovodi kasnije do ciroze ili karcinoma jetre.
Akutno otkazivanje jetre se ispoljava u vidu krvarenje, otoka, problema u varenju, promena u apsorpciji ili metabolizmu hranjivih materija, kao i psihičkim promenama ili komom. Hronična, subklinička izloženost ne dovodi do simptoma tako dramatičnih kao kod akutne aflatoksikoze.
Deca su, međutim, posebno pogođena ako su izložena dejstvu aflatoksina, što dovodi do usporavanja rasta i usporenog razvoja.
Aflatoksini su izolovani kod svih glavnih žitarica, ali i druge hrane. Često su kontanimirani kukuruz, proso, kikiriki, pirinač, sirak, semenke suncokreta, orašasti plodovi, pšenica, i razni začini koji su namenjeni za ljudsku ili životinjsku potrošnju. Kada se dalje obrade, aflatoksini ulaze u opšte snabdevanje hranom ljudi i kućnih ljubimaca, ali i kao sirovine za ishranu domaćih životinja. Aflatoksin ponekad nalazimo u jajima, mlečnim proizvodima i mesu, kada su životinje hranjene kontaminiranim žitaricama.
Nivo dozvoljenog alfatoksina je različito određen u raznim zemljama.
U Srbiji je maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina M1 u sirovom mleku, termički obrađenom mleku i mleku za proizvodnju mlečnih proizvoda 0,050 mikrograma/kg u skladu sa tačkom 2.1.13. Pravilnika o dopunama pravilnika o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za ishranu bilja. To je nivo koji je dozvoljen i u državama članicama EU, dok je u nekim zemljama dozvoljen i viši nivo. Velika afera potresla je Srbiju 2012. godine kada je utvrđeno da mlekare ne poštuju ovo ograničenje, te da je zbog kontaminiranog kukuruza koji jedu krave nivo ovog toksina u mleku višestruko prevazišao dozvoljenu granicu.
