Spirala je jedno od najefikasnijih kontraceptivnih sredstava. Postavlja se u matericu radi sprečavanje trudnoće. Napravljena je u obliku slova T i može biti od bakra ili plastike.

Bakarna ili hormonska spirala

Spirala se koristi kao dugoročni metod kontracepcije, sa procentom zaštite od 99%. Bakarna nema hormone, a deluje tako što prestavlja nepovoljno okrženje za oplodnju, spremu i implantaciju. Hormonska, od kojih je najpoznatija Mirena i Levosert, sprečava trudnoću oslobađanjem hormona.

Hormonska spirala pruža trenutnu zaštitu ako je postavljena u prvih 7 dana od početka menstruacije. Bakarna  odmah štiti od trudnoće.

Kako spirala štiti od trudnoće?

Hormonska spirala u sebi sadrži hormon progestin koji zgušnjava cervikalnu sluz, koja sprečeva začeće zaustavljanjem sperme.

Bakarna spirala nema hormone, već nepoljno utiče na spemnu te time smanjuje šanse za oplodnju i sprečava implantaciju.

Zašto je spirala dobar izbor za vas?

Spirala ima brojne prednosti:

• kada se uzme u obzir koliko dugo je koristite, spada u jeftiniju kontracepciju,
• može se koristiti tokom dojenja,
• trudnoća je moguća odmah nakon što se spirala ukloni,
• omogućava opuštenost u toku seksa, bez brige o trudnoći,
• korišćenjem hormonske spirale dolazi do smanjenja pa čak i prestanka menstrualnog ciklusa.

Nedostaci spirale:

• Dok bakarna spirala ne utiče na nivo hormona u telu, hormonska će izazvati lakše menstrualne cikluse, ali može dovesti do pojave cista na jajnicima i pojave akni.
• Pri postavljanju spirale je moguće da imate grčeve, bolove i blage bolove u leđima. Ovo je prolaznog karaktera, a dozvoljeno je da koristite lekove protiv bolova.
• Moguća je pojava neredovnih krvarenja do 6 meseci nakon postavljanja hormonske spirale.
• Sa bakarnom spiralom su moguće teže menstruacije. Ova vrsta spirale može dovesti i do anemije, ako se javljaju obilne menstruacije.
• Ukoliko dođe do trudnoće, za šta postoji mala šansa, ali kao i kod svake vrste kontracepcije ipak postoji, veća je mogućnost da ona bude vanmaterična. Veća je verovatnoća da dođe i do spontanog pobačaja ili prevremenog prođaja, ali isto tako, trudnoća može ostati i sasvim zdrava.
• Veoma, veoma su retke ali moguće situacije da dođe do probijanja i povrede zida materice.

Važno je napomenuti da spirala ne štiti od polno prenosivih infekcija, te je obavezno koristiti kondom ako postoji rizik.

Ko ne bi trebalo da koristi spiralu?

Spirala je dobar izbor za većinu žena, ali nije za sve. Ovaj oblik kontracepcije nije pogodan za žene koje su imale:

• ili imaju polno prenosivu infekciju,
• infekciju karlice posle porođaja,
• karcinom grlića materice,
• naobjašnjivo vanmenstrualno krvarenje,
• abortus u poslednja tri meseca,
• sumnjaju da su u drugom stanju,
• često menjaju seksualne partnere,
• dijagnozu perforacije materice.

Smatra se da spirala može efikasno da se koristi kod žena koje su imale, ali je izlečena polno prenosiva infekcija, kao i infekcija karlice, takođe se spirala može aplicirati odmah tokom abortusa, ali je bolje da ginekolog proceni svaki od ovih rizika individualno kod pacijenta.

Sa posebnim oprezom treba razmotriti postavljanje spirale kod mladih žena koje još uvek nisu rađale, kao i kod onih koje imaju istoriju vanmaterične trudnoće.

Bakarna spirala nije izbor za žene koje su alergične na ovaj metal, a hormonska za žene sa oboljenjem jetre i sumnjom da ima rak dojke.

Kako izgleda ugradnja spirale?

Pre nego što vam lekar postavi spiralu, važno je da obavite kompletan ginekološki pregled sa brisevima i utvrdite da ste potpuno zdravi. Važno je da svom ginekologu navedete i sve druge zdravstvene probleme, ako ih ima.

Moguće je da ćete dobiti i lokalni anestetik, obzirom da je umetanje spirale kratkotrajno, ali i bolno nekim ženama. Imajte na umu da ceo postupak traje najviše do 5 minuta. Ginekolog će otvoriti grlić materice, ubaciti spiralu, otvoriti je, a zatim preseći višak konca.

Neposredno nakon procedure, mogu se javiti grčevi i bolovi, a moguće je da osetite i blagu vrtoglavicu. Neke žene neće osećati ništa nakon što ugrade spirale, a nekima će se javiti blagi bolovi i grčevi tokom ostatka dana. Slobodno možete da popijete lekove protiv bolova koje pijete i inače.

Normalno je da ova hormonska kontracepcija izaziva grčeve koji se javljaju povremeno tokom prvih 3 do 6 meseci, ali ne bi trebalo da dolazi do pogoršanja. Ako se jave bolovi i grčevi, zakažite pregled kod ginekologa.

Kada je potrebno da se javite lekaru, ako imate spiralu?

Javite se ginekologu, ako:

• vam se dogodi da ne napipavate končić spirale. (Dovoljno je da jednom mesečno proverite da li je tu.)
• sumnjate na trudnoću,
• imate duže i obilnije menstruacije nego pre postavljanja spirale,
• imate jake grčeve i bolove u stomaku,
• osećate bolove i imate obilnije krvarenje tokom odnosa,
• osećate znake infekcije praćene temperaturom, nalik gripu,
• imate neprijatan miris iz vagine.

Pročitajte više: Kako Mirena utiče na menopauzu

_{Objavljen: 18. maj 2012. godine, ažuriran: 12. novembar 2024. godine}

_Literatura:

1. _{FamilyDoctor.org: Intrauterine Device (IUD) – https://familydoctor.org/intrauterine-device-iud, avgust 2020. godine}
2. _{MayoClinic: Copper IUD – https://www.mayoclinic.org/tests-procedures/paragard/about/pac-20391270, februar 2020. godine}
3. _{MayoClinic: Hormonal IUD – https://www.mayoclinic.org/tests-procedures/mirena/about/pac-20391354, februar 2020. godine}
4. _{PlannedParenthood: IUD – https://www.plannedparenthood.org/learn/birth-control/iud}
5. _{MNT: Intrauterine device: Types, benefits, and how does it work – https://www.medicalnewstoday.com/articles/295022#when_to_seek_medical_advice, jun 2016. godine}
6. _{WebMD: Birth Control and the IUD (Intrauterine Device) – https://www.webmd.com/sex/birth-control/iud-intrauterine-device, maj 2019. godine}