O značaju zdrave životne sredine poslednjih godina pričamo sve više, pored čistog vazduha, ono što zaista treba da nas brine jeste i uticaj plastike na planetu, odnosno i koliki uticaj na nas ima mikroplastika u hrani. Često se na spomen problema sa plastikom misli da je to nagomilan otpad tamo negde u okeanu i nekako se nedovoljno pažnje pridaje ovoj temi.
Plastika se troši tokom upotrebe i razbija na male fragmente koji se nazivaju mikroplastika. Dužim stajanjem hrane u plastici ili podgrevanjem u plastici, mikroplastika može da migrira u hranu.
Verovali ili ne, čak 60% proizvedene plastike u svetu se potroši na pakovanje hrane i pića. (*1) Zagađenje plastikom nastaje neodrživom upotrebom i odlaganjem plastičnih proizvoda u savremenom društvu koje ugrožava zdravlje ljudi i cele ekosisteme. Pogrešno upravljanje otpadom je glavni izvor zagađenja planete.
U ovom tekstu
Samo u 2015. godini, proizvedeno je 380 miliona tona plastike koja sadrži niz štetnih hemikalija.(*2) Flaše za vodu i druga pića, plastične posude za čuvanje hrane, konzerve i omoti za skladištenje namirnica su uobičajena pakovanja za hranu koja su potencijalno loša.
Mikroplastika u hrani neće nestati upotrebom platnenih cegera za kupovinu, ako u njih budemo stavljali pavlaku, sok i povrće pakovane u plastičnu ambalažu. Neće pomoći ni priča o tome kako su plastične igračke loš izbor za decu, da bi se prodale preskupe drvene igračke, sve dok ta deca jedu hranu koja sadrži mikroplastiku.
Potpuno eliminisanje mikroplastike iz hrane niije moguće, ali njeno smanjenje jeste. Povedite računa o tome sa čime dolazite u kontakt i na koji način kupujete, skladištite i pripremate hranu.
Istraživanje(*3) je pokazalo da prerađena hrana poput flaširanih sokova, vode i sode, konzervirana hrana, sladoled, hamburger, gotova jela i pomfrit mogu da sadrže visok nivo ftalata. Osobe koje konzumiraju velike količine ove hrane imaju visok nivo ftalata u organizmu, a posebno je izraženo kod dece.
Stručnjaci istražuju i koliko nizak nutritivni kvalitet hrane u kombinaciji sa mikroplastikom u hrani može biti odgovoran za različite hronične bolesti, kao što su bolesti srca.
Savet je da birate sveže pojedinačne namirnice u svom izbornom obliku – voće, povrće, žitarice, meso i drugo. Postoje i situacije u kojima ne možete da birate poput one kada kupujete mlečne proizvode, ali i delimično umanjenje upotrebe će imati efekat.
Kod osoba koje piju isključivo vodu iz plastičnih flaša, izloženost mikroplastici je 2 do 3 puta veća nego kod onih koji je koriste samo povremeno. (*4) Razlog tome može biti dugotrajno skladištenje vode u plastičnoj ambalaži koja se čuva u uslovima promenljivih temperatura vazduha. Pri tim fluktuacijama temperature, dolazi do migracije mikroplastike u vodu.
Rešenje je da smanjite upotrebu flaširane vode, a za nošenje vode van doma koristite staklene i boce od nerđajućeg čelika.
Mikroplastika u hrani je kombinacija hemikalija koje proizvođači pri izradi predmeta namerno dodaju da bi plastika dobila otpornost, fleksibilnost i transparentnost i nečistoća i ostalih supstanci koje se akumiliraju.
Mikroplastika su fragmenti u sastavu plastike: plastifikatori, maziva, punila, stabilizatori i drugih hemikalija koje proizvođači koriste da bi plastici dali poželjna svojstva. Stručnjaci su ove hemikalije svrstali u opasne i toksične po zdravlje ljudi. Najmanje 15 različitih hemikalija(*5) može uticati na poremećaj u radu endokrinog sistema.
Hemikalije koje utiču na poremećaj endokrinog sistema nazivaju se endokrini disruptori. Oni su strukturno slični insulinu, estrogenu i testosteronu i mogua da ometaju njihove prirodne funkcije i dovedu do efekata štetnih po zdravlje, odnosno da izazovu neko od hroničnih stanja.
Izloženost BPA može imati uticaj na neplodnost kod žena i muškaraca, kao i na razvoj policističnih jajnika. BPA se „takmiči“ sa testosteronom i estrogenom za njihove receptore smanjujući količinu hormona dostpunih za reproduktivno zdravlje.(*6) Studija na životinjama je pokazala da BPA direktno može da utiče na fertilitet kod žene tako što direktno menja ekspresiju gena povezanu sa reprodukcijom, kao i utiče na epigenetsku modifikaciju. Kritičan, a najveći uticaj je tokom začeća, trudnoće, u prvoj godini, detinjstvu i pubertetu.(*7) Međutim, istraživanja na ljudima su još uvek ograničena, a i razlikuju se među ljudskom populacijom, pa je potrebno izvršiti dodatne studije.
Dugotrajno izlaganje mikroplastici ometa endokrini sistem i povećava rizik od bolesti srca i razvoja dijabetesa tip 2. (*8) Viši nivo dioksina, ftalata i krvnog pritiska povezan je sa smanjenom glukozom natašte, gojaznošću, pojavom insulinske rezistencije i značajno povećava rizik od pojave dijabetesa tip 2.
Neka novija istraživanja sugerišu da je izlaganje velikoj količini mikroplastike u hrani podjednako rizično za pojavu hroničnih stanja kao i neuravnotežena ishrana.
Studija iz 2020. godine(*9) je pokazala da preterano izlaganje mikroplastici dovodi do lošeg zdravlja creva i lošijeg imuniteta. Creva igraju veliku ulogu za imunitet i između 70-80% imunih ćelija je u crevima, što znači da svako oštećenje creva dovodi do narušavanja opšteg zdravlja. Izlaganje velikoj količini mikroplastike dovodi do disbalansa crevne mikrobiote i rasta loših bakerija.
Mikroplastika je u velikoj količini svuda oko nas. Prosečna osoba u SAD-u kroz hranu godišnje unese 50.000 čestica mikroplastike, a ukoliko pije flaširanu vodu onda je količina povećava na 90.000 čestica, a dodatnih 30.000 čestica unese se udisanjem iz neprehrambenih proizvoda. (*10)
Objavljen: 24. februar 2022. godine, ažuriran: 14. decembra 2024. godine, Photo by Magda Ehlers from Pexels
Pad testosterona može početi već posle 30. godine, a kod nekih muškaraca simptomi postaju izraženiji posle 40. ili 50. godine. Problem je u tome što se promene često pripisuju stresu, umoru ili „normalnom starenju“, pa se ne prepoznaje da u pozadini može biti hormonski disbalans.
Pod naletom mode da se u poslednje vreme forsira čia seme, mak je nekako pao u drugi plan. Inače, ove dve vrste su veoma slične, obe prebogate omega 3 i omega 6 masnim kiselinama i odličan izvor proteina i vlakana.
Savremena istraživanja sve jasnije pokazuju da dugotrajna konzumacija ultrapreradjene hrane može imati ozbiljne posledice po zdravlje, naročito ako postane osnova ishrane.
U ljubavi su strastveni, uzbudljivi i nepredvidivi. Privlače ih osobe koje su jednako zanimljive i energične, jer im je potrebno stalno uzbuđenje u vezi.
U ljubavi su intenzivni, strastveni i veoma posvećeni kada pronađu osobu koja im odgovara. Ne vole površne odnose i traže partnera koji je jednako snažan i samostalan.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Razumevanje bioloških promena i procesa kroz koje telo prolazi iz decenije u deceniju može pomoći da razumemo zašto se naše potrebe za hranom menjaju i kako se menjaju periodi gladi i sitosti.
Analiza je objavljena u uglednom časopisu Nature Medicine uoči Svetskog dana borbe protiv raka, 4. februara 2026. godine, i obuhvata podatke iz čak 185 zemalja sveta.
Gluten je opšti naziv za proteine koji se nalaze u pšenici (što uključuje i speltu, griz, durum testeninu, pšenične klice i drugo), te u raži i ječmu.
Andropauza označava fazu života muškaraca kada dolazi do postepenog smanjenja proizvodnje testosterona, ključnog muškog hormona. Za razliku od ženske menopauze, koja se dešava iznenada i obično u srednjim godinama života, andropauza se javlja postepeno i može početi već oko 40. godine života, iako se simptomi često primećuju u kasnijim fazama života.
Postoje određeni signali koje telo šalje kada mu neki mineral ili vitamin nedostaje, a ovo su nek...
Krvni pritisak nikada nije potpuno stabilan. On se prirodno menja u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite. U mnogim slučajevima te promene su potpuno normalne i prolazne.
