Kronova bolest i trudnoća: Kako ova stanja utiču jedno na drugo?

Nekada žene imaju dijagnozu Kronova bolest i trudnoća ih plaši zbog složenosti ovog stanja. One se plaše da li će terapija uticati na fetus, ali i da li će trudnoća pogoršati bolesti. Pored toga postoji i nedoumica da li Kronova bolest i neplodnost imaju veze. Šta možete da očekujete u trudnoći i da li bebe može naslediti Kronovu bolest?

Kronova bolest i trudnoća

Kronova bolest je dugotrajno stanje koje uzrokuje upalu u digetivnom traktu i vrsta je inflamatorne bolesti creva. Uobičajeni simptomi bolesti su dijareja, grčevi u stomaku, umor i gubitak težine. Ovi simptomi varijaraju i ponavljaju se periodično. Neke žene se brinu da li ona može da izazove sterilitet, ali i kakav će tok bolesti biti ukoliko se odluče za trudnoću.

Dugi periodi u kojima se ne javljaju simptomi se smatraju remisijom, a obzirom da ne postoji mogućnost da se bolest u potpunosti izleči, cilj je osobu držati upravo u remisiji.

Kako Kronova bolest utiče na trudnoću?

Većina žena koja ostane u drugom stanju dok je Kronova bolest u remisiji može imati zdravu trudnoću. Savet i jeste da žena ostane u drugom stanju dok bolest miruje najmanje 3 do 6 meseci. ^{(Izvor: crohnscolitisfoundation.org)}

Kod žena koje zatrudne dok je bolest aktivna, ona često ostaje aktivna tokom čitave trudnoće. Aktivna Kronova bolest može da poveća rizik od: prevremenog porođaja, pobačaja, niske težine bebe na rođenju i drugih komplikacija prilikom porođaja. Sa druge strane, trudnoća u remisiji ne menja rizik da se jave simptomi Kronove bolesti.

Da li žene sa Kronovom bolešću mogu da imaju decu?

Istaživanje iz 2016. godine ^{(Izvor: PubMed)} je pokazalo da je nešto veći procenat žena bez dece koje imaju ovo stanje. Ovo se dešava zbog toga što su neke žene zabrinute za svoju i bezbednost bebe, te smatraju da Kronova bolest i trudnoća ne mogu da idu zajedno. Međutim, kod većine žena koje ostanu u drugom stanju u remisiji, trudnoća je normalna i rađaju zdrave bebe.

Neophodno je da pre trudnoće razgovarate sa svojim lekarom jer će vas on posavetovati kada je najbolje vreme za trudnoću i prilagoditi plan lečenja. Prema pojedinim istraživanjima, kod nekih žena je stopa ponovne pojave bolesti bila manja nakon trudnoće.

Kronova bolest i neplodnost

Kronova bolest ne smanjuje utiče na plodnost kada je u remisiji, ali je ženama obično teže da ostvare trudnoću kada su simptomi bolesti prisutni. Ženama koje su imale operaciju zbog Kronove bolesti može da bude teže da zatrudne zbog mogućih priraslica na jajovodima i u karlici. Većina lekova koji se prepisuju za ovu bolest ne smanjuju plodnost, ali bi svakako trebalo da razgovarate sa lekarom kada počnete da razmišljate o trudnoći.

Kronova bolest i trudnoća: Pre nego što ostanete u drugom stanju trebalo bi da razmotrite neke stvari:

• Planiranje trudnoće – najbolje je da sačekate da bolest miruje 3 do 6 meseci pre nego što ostanete u drugom stanju. Razgovarajte sa lekarom i on će vas posavetovati o tome da li je potrebno menjati terapiju. Bilo bi idealno kada bi mogli da se konsultuju i vaš ginekolog i gastroenterolog o tome šta je za vas najbolje.
• Planiranje ishrane – u trudnoći je potrebno da žena poštuje plan ishrane koji se inače savetuje trudnicama, ali i da uzimaju lekove koji smanjuju upalu. Nekada lek koji smanjuje upalu kod Kronove bolesti smanjuje asporpciju folne kiseline, pa je neophodno unositi veće količine.
• Planiranje operacije – Nekada je operacija opcija lečenja za osobe sa Kronovom bolešću. Uklanjanje dela debelog creva pre trudnoće ne utiče na žene sa ovim stanjem, ali neke operacije mogu da smanje plodnost zbog priraslica koje se javljaju nakon toga. Nekada lekari savetuju kada da planirate trudnoću, a kada je vreme za hirušku intervenciju. Bilo bi dobro da se ovakva vrsta operacije izbegava tokom trudnoće ukoliko nije neophodna, iako ne bi trebalo da ugrozi fetus ipak postoji i mali rizik.

Pročitajte: Ishrana kod Kronove bolesti

Koji pregledi se mogu obavljati u trudnoći?

Mnoge dijagnostičke procedure se mogu obavljati i u trudnoći, ali ih lekari koriste samo kada je to neophodno: endoskopija, kolonoskopija, ultrazvuk abdomena, biopsija rektuma, MRI (iako ga lekari izbegavaju u prvom tromesečju). U hitnim slučajevima će se koristiti rendgen i skener.

Porođaj i Kronova bolest

Žene sa ovim stanjem mogu imati vaginalni porođaj čak i ako su prethodno imale kolonostomiju ili ileostomiju, ali je veća verovatnoća da će im biti potreban carski rez. Ovo se posebno odnosi na žene koje imaju priraslice ili aktivnu Kronovu bolest.

Prema istraživanjima ^{(Izvor: PubMed)} oko 21% žena sa ovom dijagnozom se porodilo carskim rezom, naspram 15% žena inače. Kod nas je procenat carskog reza daleko učestaliji, pa se očekuje da će lekari i u ovom slučaju savetovati carski rez.

Dojenje je potpuno bezbedno i Kronova bolest ga ne ugrožava ni na koji način. Nema razlike između žena koje imaju i onih koje nemaju ovo stanje. Dojenje ne izaziva pojavu simptoma bolesti i čak može da smanji rizik tokom prve godine posle porođaja.

Da li deca nasleđuju Kronovu bolest?

Jedna od stvari zbog kojih žene odlučuju da nemaju decu jeste i pitanje toga da li deca nasleđuju Kronovu bolest od roditelja. Ona se može pojaviti u istoj porodici, ali veoma retko je nasledna bolest. Ako jedan roditelj ima ovu bolest, rizik od nasleđivanja je 2-9%, međutim kada su u pitanju oba roditelja, rizik raste na oko 36%.

Kronova bolest i trudnoća nisu prepreka jedna za drugu, ne utiču previše i mogu se uspešno uklopiti. Nekada je potrebno malo strpljenja i prilagođavanja, ali nema razloga da odustajete od potomstva. Uz lekare i praćenje terapije, ishrane i smernica, trudnoća se uspešno može ostvariti, izneti do kraja, završiti porođajem i rođenjem zdrave bebe.