VTO sa doniranim jajnim ćelijama ili spermatozoidima – kako funkcioniše?
Uspešnost VTO sa doniranim jajnim ćelijama iznosi 50–70%, što je dvostruko više nego kod žena starijih od 40 koje koriste sopstvene jajne ćelije.
Vantelesna oplodnja – VTO sa doniranim jajnim ćelijama ili sprematozoidima predstavlja važnu opciju za parove i pojedince koji ne mogu da ostvare trudnoću korišćenjem sopstvenih jajnih ćelija ili spermatozoida. Ovaj postupak omogućava da se prevaziđu prepreke kao što su loš kvalitet gameta, genetske bolesti ili starosna ograničenja, i da se poveća šansa za dobijanje zdrave trudnoće i rođenje deteta.
Kada se radi VTO sa doniranim jajnim ćelijama?
Donacija jajnih ćelija najčešće se preporučuje u sledećim slučajevima:
- Žene sa iscrpljenom ovarijalnom rezervom (vrlo nizak AMH, visoke vrednosti FSH).
- Žene starije od 40 godina, kod kojih je uspešnost sa sopstvenim ćelijama drastično manja.
- Genetske bolesti koje bi se mogle preneti na potomstvo.
- Ponovljeni neuspešni VTO ciklusi sa sopstvenim jajnim ćelijama.
U ovom postupku, donorka prolazi kroz hormonsku stimulaciju kako bi proizvela više jajnih ćelija, koje se zatim oplodjuju spermatozoidima partnera (ili donora). Embrioni se transferišu u matericu žene koja će izneti trudnoću.
Kada se radi VTO sa doniranim sprematozoidima?
Donacija spermatozoida se primenjuje kada:
- Partner nema spermatozoide u ejakulatu (azoospermija).
- Kvalitet sperme je izrazito loš, čak i nakon pokušaja medicinske obrade.
- Postoji visok rizik od prenosa genetske bolesti.
- Kod žena bez partnera koje žele da postanu majke.
Donorska sperma se može koristiti za oplodnju jajnih ćelija u okviru VTO postupka, ili za inseminaciju (IUI) ako nema drugih prepreka za začeće.
Kako izgleda sam proces vantelesne oplodnje sa doniranom spermom ili jajnom ćelijom?
- Izbor donora – donori prolaze detaljne medicinske, genetske i psihološke provere. Njihov identitet se obično čuva u anonimnosti, ali u nekim zemljama (npr. u Skandinaviji) dete kasnije može dobiti informacije o donoru.
- Priprema žene za transfer – kod donacije jajnih ćelija, žena koja će nositi trudnoću dobija terapiju estrogenima i progesteronom kako bi se endometrijum pripremio za implantaciju embriona.
- Oplodnja i razvoj embriona – jajne ćelije ili spermatozoidi donora kombinuju se sa genetskim materijalom partnera ili partnerke. Laboratorija prati razvoj embriona do 3. ili 5. dana.
- Transfer embriona – odabrani embrion se prenosi u matericu, a višak (ako postoji) može biti zamrznut za kasniju upotrebu.
Uspešnost postupka VTO sa doniranom spermom ili jajnom ćelijom
Studije pokazuju da VTO sa doniranim ćelijama ima značajno višu stopu uspešnosti u poređenju sa korišćenjem sopstvenih gameta kod starijih žena ili onih sa ozbiljnim reproduktivnim problemima.
- Prema podacima Evropskog registra (ESHRE, 2023), stopa trudnoće po transferu kod donorskih jajnih ćelija iznosi 50–70%, što je dvostruko više nego kod žena starijih od 40 koje koriste sopstvene jajne ćelije.
- Kod donorske sperme, stope uspešnosti zavise od kvaliteta jajnih ćelija i starosti žene, ali su uglavnom više nego kod slučajeva gde postoji težak muški faktor.
Etika i pravni okvir
U mnogim zemljama, uključujući Srbiju, donacija jajnih ćelija i spermatozoida je zakonom regulisana. Donori moraju biti punoletni, zdravi i spremni da prođu niz testova. Identitet donora je zaštićen, a deca rođena ovim putem imaju ista prava kao i sva druga deca.
U nekim državama postoji i opcija poznate donacije, gde osoba (npr. sestra ili prijateljica) može donirati ćelije uz saglasnost svih strana.
Psihološki aspekt
Iako medicinski deo postupka daje dobre rezultate, emocionalni i psihološki aspekti donacije često su zahtevni. Parovima i pojedincima se savetuje:
- Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje.
- Učešće u grupama podrške.
- Otvoren razgovor o budućem detetu i načinu na koji će mu (ili neće) biti saopšteno poreklo.
Rezime
VTO sa doniranim jajnim ćelijama ili spermatozoidima pruža visoku šansu za ostvarivanje roditeljstva kada sopstvene ćelije ne daju rezultate. Postupak je medicinski siguran, pravno regulisan i često uspešniji od standardne VTO. Ipak, on zahteva temeljnu pripremu, kako medicinsku, tako i psihološku, uz svest da roditeljstvo prevazilazi granice genetike.
Saznajte više:
- Koji su sve mitovi vezani za proces VTO, a šta je istina: 10 mitova i zabluda o vantelesnoj oplodnji
- Sve što želite da znate o lečenju STERILITETA i vantelesnoj oplodnji možete pročitati ovde ⇓
