Menstrualno siromaštvo je problem sa kojim se suočavaju milioni žena širom planete. Bez obzira na sve napore da žene i muškarci budu ravnopravno, iz dana u dan uviđamo da smo još uvek daleko od toga zbog značajno velikih razlika i problema sa kojima se žene i dalje suočavaju. Nedavno smo pisali o selektivnom abortusu kao velikom problemu koji može dovesti do globalnog disbalansa.

Današnja tema je siromaštvo zbog kog su milioni devojčica napuštaju školovanje, jer ne samo da ne mogu sebi da priušte higijenske uloške, već nemaju pristup ni čistoj vodi. Zbog toga su često prinuđene da više da idu u školu i na posao, pa bivaju isključene iz svakodnevnog života.

Menstrualno siromaštvo u svetu

Menstrualno siromaštvo je nedostatak pristupa higijenskim proizvodima (ulošcima, tamponima…), obrazovanju, toaletima i vodi, kao i zbrinjavanju otpada.

Procenjuje sa da oko pola milijarde žena i transseksualnih osoba širom sveta nema mogućnost da održava higijenu tokom menstruacije. ^(*1) Ovo se odražava i na njihovo emocionalno i mentalno zdravlje jer osećaju stid zbog jedne normalne prirodne pojave.

Ovo je tema o kojoj se veoma malo priča, a tek 2019. godine su eksperti, nevladine organizacije, vlade i Ujedinjene Nacije formirale Globalni menstrualni kolektiv koji ima za cilj rešavanje ovog pitanja.

Globalni menstrualni kolektiv definiše menstrualno zdravlje kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i društvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti, u odnosu na menstrualni ciklus“.  (*4)

Menstrualno siromaštvo u brojkama

• Oko 500 miliona ljudi širom sveta nema pristup higijenskim proizvodima i objektima za održavanje higijene kada imaju menstruaciju.
• Samo u SAD-u skoro 17 miliona žena sa menstruacijom živi u siromaštvu.
• Jedna studija, kojom su obuhvaćene žene u fakuletetskim godinama, pokazala je da je tokom prošle godine barem jednom menstrualno siromaštvo iskusilo 14,2% devojaka i transrodnih osoba. Dok se dodatnih 10% sa tim suočava svakog meseca.
• Čak 2/3 žena sa niskim primanjima u SAD-u nije moglo sebi da priušti menstrualne proizvode tokom poslednjih godinu dana, a skoro polovina je nekada morala da bira da li da kupi hranu ili sredstva za higijenu.

Šta je svim ženama potrebno?

Pre svega, ženama je potreban pristup informacijama o tome šta je menstruacija i sa čime mogu da se susretnu, zatim informacije o održavanju higijene i svim životnim promenama koje ih očekuju. Možda se vama koji živite u našem regionu ovo čini bespotrebnim, ali imajte na umu koliko žena nema pristup internetu, ali ni lekarima, pa čak ni starijoj ženskoj osobi koja će je uputiti na sve promene tokom života koje može da očekuje.

Važno je da žene i devojčice budu u mogućnosti da brinu o sebi tokom ovih dana, kao i da imaju pristup vodi i sanitarnim objektima.

Potrebno je ženama svih uzrasta obezbediti mogućnost pregleda, kao i lečenja u slučaju poremećaja menstrualnog ciklusa. Te pristup zdravstvenoj zaštiti i preventivnim pregledima.

Važno je da imaju pozitivno okruženje koje im je podrška i sposobnost da se školuju ili idu redovno na posao.

Kako menstrualno siromaštvo utiče na žene?

Nemogućnost da sebi priušte adekvatnu higijenu kod žena može izazvati uznemirenost i anksioznost. Istraživanja su pokazala da se menstrualno siromaštvo i te kako može odraziti na mentalno zdravlje. Čak 68,1% učesnica studije koje su iskusile ovaj problem tokom studijskih godina su imale simptome umerene do teške depresije. Generalno je kod ljudi koji žive u siromaštvu uočen mnogo veći stepen depresije, pa je moguće zaključiti da i to ima uticaj bez obzira da li sebi mogu ili ne da priušte higijenske uloške.

Žene koje se suočavaju sa ovim problemom odustaju od posla ili pak obavljaju sezonske i povremene poslove sa mogućnošću da odsustvuju tokom menstruacije. Ovo ima značajan uticaj na njihove prihode i prihode njihove porodice. U Bangladešu je čak 73% žena odustvovalo sa posla najmanje 6 dana mesečno, a kada su im donirani higijenski ulošci, broj dana odustva je značajno smanjen.

Slična je situacija i sa školom. U Indiji su mnoge devojčice prinuđene da napuste školu nakon što dobiju menstruaciju, što trajno dovodi do niskog stepena obrazovanja, te nemogućnosti da se finansijski osamostale.

Kako menstrualno siromaštvo ugrožava i zdravlje?

Neke žene su rekle da koriste dečije pamučne pelene, toalet papir, krpe ili pak koriste higijenske uloške i tampone duže nego što je predviđeno kako bi uštedele. Ovo može dovesti do vaginalnih i urinarnih infekcija. Predugo ostavljanje tampona može dovesti do sindroma toksičnog šoka, koji je redak, ali veoma opasan kada se dogodi.

Menstruacija je predmet stida u mnogim kulturama

Zbog toga što se menstruacija još uvek smatra sramotnom u nekim kulturama, problem siromaštva i obezbeđivanja dostojanstvene higijene u ovim oblastima se ne rešava. Mnoge kulture još uvek menstrualno krvarenje vide kao nešto prljavo, što treba kriti, uprkos brojnim kampanjama koje se fokusiraju na činjenicu da je menstruacija normalna i zdrava biološka pojava.

Ljudi u ugroženim oblastima ne govore o tome zašto nemaju adekvatne uslove i higijenu tokom menstruacije, jer ih je sramota, a izostanak dijaloga dovodi do toga da se ovo pitanje ne rešava.

Da li problem kao što je menstrualno siromaštvo može da bude okončan?

Problem nedostatka toaleta na javnim mestima i poslu je jedna od gorućih tema. Pristup higijenskim ulošcima nema: 14% stanovnica Kenije, 37% u Nigeriji i čak 41% u Etiopiji. Prema istraživanjima UNICEF-a u Keniji, umesto higijenskih uložaka najčešće se koristi ćebad, perje pilića, stare krpe, novine i blato.

U Brazilu čak 4 miliona devojčica nema finansijske mogućnosti da obezbedi sebi higijenske uloške ili tampone, pa prestaje da ide u školu zbog menstruacije. Novi predsednik Brazila, Žair Bolsonar, stavio je veto na podelu besplatnih tampona i time izazvao gnev više miliona ljudi. (*5)

Ako vam se učini da je strašno to što za čak četvrtinu radnih mesta u Kambodži nisu obezbeđeni toaleti, setite se da radnici u trafikama u Srbiji često nisu u ništa boljem položaju.

U Hrvatskoj preko 20% žena zbog siromaštva ima problem da sebi obezbedi higijenske uloške. Ni slično istraživanje nikada nije rađeno u Srbiji, ali imajući u vidu da je prosečna zarada u našoj zemlji skoro dvostruko manja, jasno je koliko žena ovde ima problem da sebi omogući adekvatnu higijenu.

_Literatura:

1. _{BMC Women’s Health: Period poverty and mental health implications among college-aged women in the United States – https://bmcwomenshealth.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12905-020-01149-5, 2021. godine}
2. _{Reuters: Even in the U.S., poor women often can’t afford tampons, pads –https://www.reuters.com/article/us-health-menstruation-usa/even-in-the-u-s-poor-women-often-cant-afford-tampons-pads, januar 2019. godine}
3. _{Obstetrics & Ginaecology: Period Poverty and the Menstrual Product Tax in the United States -https://journals.lww.com/greenjournal/Abstract/2020/05001/Period_Poverty_and_the_Menstrual_Product_Tax_in.234.aspx, april 2020. godine}
4. _{MNT: Period Poverty – https://www.medicalnewstoday.com/articles/period-poverty, septembar 2021. Godine}
5. _{DW: Bolsonaro protiv tampona – https://www.dw.com/sr/bolsonaro-protiv-tampona/a-59530616, oktobar 2021.}

_{Photo by Cliff Booth from Pexels}, _{Objavljen: 21. decembar 2021. godine, ažuriran: 8. novembar 2024. godine}