Decenijama smo se zahvaljivali zbog razvoja medicine i pomaganja antibiotika da se izborimo sa različitim vrstama bolesti. Međutim, sada se suočavamo sa novom vrstom problema, a to je otpornost bakterija na antibiotike. Šta sada možemo preduzeti?
Antibiotici su počeli da se upotrebljavaju početkom 20. veka i oni su bili prekretnica u tome da su veoma pomogli u tome da se smanji stopa smrtnosti. Lekari ih prepisuju za različite oblike infekcija, od blagih do onih koje pacijente mogu dovesti u smrtnu opasnost. Poslednjih nekoliko godina, antibiotici su počeli da gube svoje dejstvo u sukobu sa bakterijama.
Istoričari medicine tvrde da su neki prirodni antibiotici korišćeni u tradicionalim terapijama još pre pet vekova.
Do otpornosti bakterija na antibiotike dolazi jer one razvijaju otpornost na one sojeve antibiotika sa kojima su se susretale više puta. Ovo znači da ćemo vremenom imati sve manje mogućnosti da se lečimo od uobičajenih infekcija.
Bakterije postaju sve opasnije po ljude, jer je sve manje vrsta antibiotika kojima se protiv njih možemo boriti.
Prošle nedelje je centar za kontrolu i prevenciju bolesti objavio izveštaj u kome su podaci o rezistenciji na antibiotike. U ovom izveštaju se navodi da se u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine dogodi više od 2,8 miliona slučajeva infekcija kod kojih se pokaže da su ljudi rezistentni na antibiotike kojima pokušavaju da se izleče, a više od 35.000 ljudi u Americi umre iz ovog razloga godišnje.
Kada lekar utvrdi da organizam nije reagovao na dat antibiotik i da antibiotik ne deluje, on mora da koristi jače antibiotike ili kombinacije različitih vrsta antibiotika. Ovaj restriktivni pristup može doneti štetu po zdravlje, ali i dugoročno posmatrano, otpornost i na te vrste antibiotika.
Problem sa rezistentnošću na antibiotike nije nova stvar. Prvi izveštaj o pretnji otpornosti na antibiotike je rađen još 2013. godine i od tada se priča o tome koliko je važna racionalna upotreba antibiotika tokom lečenja.
Prepisivanje antibiotika u našoj zemlji
U Srbiji su poslednjih godina intenzivno skreće pažnja da treba biti oprezan pri prepisivanju antibiotika. Više se oni ne mogu kupovati na zahtev pacijenta, već i privatne apoteke traže recept ili nalog lekara ili stomatologa, pre nego se odluče za prodaju. Ovime je upotreba antibiotika smanjena, ali još uvek nije na adekvatnom nivou, da bi se koliko-toliko održala otpornost na bakterije i smanjio rizik od pojave rezistentnosti.
Potrošnja antibiotika u Srbiji u 2018. godini smanjena je za 7,25 odsto u odnosu na prošlu godinu i “iznosi 22,75 definisanih dnevnih doza na 1.000 stanovnika na dan”, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.
Otpornost na antibiotike je veliki problem i predstavlja veliku pretnju za buduće generacije. Od nje zavisi i izvođenje rutinskih operacija, zatim transplantacije organa, hemioterapije jer se medicina tu oslanja na sprečavanje i lečenje mogućih infekcija.
Otpornost bakterija na antibiotike – glavni razlog
Prvi i najočigledniji razlog pojave otpornosti na antibiotike je njihova preterana upotreba. Do skoro su ljudi u Srbiji samoinicijativno kupovali antibiotike u apoteci čim ih zaboli grlo, ali su ih i lekari veoma često prepisivali i pre nego provere krvnu sliku i utvrde da li uopšte postoji infekcija ili je virus u pitanju.
Primećen je i zavidan broj ljudi koji smatraju da im je odmah bolje kada popiju antibiotik. U pitanju je klasičan placebo efekat, jer antibiotiku treba minimum 24 sata, a čak 72 sata do punog dejstva, te uzrok pobošanja stanja nije lek.
Najčešće virusne infekcije kod kojih upotreba antibiotika NEMA opravdanje su:
Plastično objašnjeno: može se doći u fazu da je nemoguća rutinska operacija zbog infekcije koju nije moguće izlečiti bez antibiotika, a na njih ste rezistentni zbog toga što ste pili antibiotik za svaki bol u grlu.
Da li su i životinje razvile otpornost bakerija na antibiotike?
Nažalost, problem sa prekomernom upotrebom antibiotika se ne odnosi samo na ljude, već i na prepisivanje antibiotika domaćim životinjama. Nekada je upotreba antibiotika opravdana, ali je često upitna svrha. Uz to, veoma je problematično oceniti kada je meso životinja koje su primile antibiotik bezbedno za ljudsku upotrebu.
Suočavajući se sa velikim pretnjama da ostanemo bez rešenja za veliki broj bakterijskih infekcija, usvajaju se brojne mere. U Srbiji se intenzivno radi na tome da se edukuju i lekari i pacijenti da se antibiotik ne sme uzimati napamet. Veterinari su još uvek problem i samo u Americi je procenjeno da čak 80% antibiotika odlazi na podmirivanje potreba domaćih životinja. Paralelno se vrše istraživanja kako bi se našle nove vrste antibiotika, ali ni to nije rešenje, jer će bakterije i na njih razviti otpornost.
Higijena je veoma važna. Kako u kućnim uslovima, tako i u bolnicama, većina rizika od infekcije pre svega zavisi od uslova koji nisu zadovoljavajući. Takođe, decu treba pustiti da glade zdrav imunitet, uz što više boravka u prirodi, bez sterilnih uslova i preteranog čišćenja, važan je kontakt sa životinjama i zemljom. Uz to, vodite računa da dete ne pije antibiotike ako krvna slika ne kaže da je to neophodno i za svaku prehladu. Lekari treba da antibiotike koriste minimalno i u periodu koji je potreban, a ne preventivno.
Vakcine su veoma važan faktor u prevenciji teških bolesti.
Nove vrste lekova i otpornost bakterija na antibiotike
Svetska zdravstvena organizacija je 2017. godine skrenula pažnju na nedostatak novih vrsta antibiotika. Za sada se kombinuju postojeće vrste i kod nekih superinfekcija, osmišljavaju se terapije sa čak 4 i 5 vrsta lekova, kako bi se rešio problem kao što je otpornost bakterija na antibiotike. Osim na razvoju novih vrsta antibiotika, radi se i na razvoju antibiotika iz prirodnih izvora za koje se smatra da bi mogli da budu jednako efikasni kao i antibiotici. Neophodno je proceniti prave količine ekstrahovanih biljnih vrsta u određenoj čistoći i dozi, te se jednoga dana australijski čajevac, zeleni čaj, brusnica i kurkuma mogu naći u oblicima terapija koje će lečiti najotpornije bakterije.
Objavljen: 2. septembra 2022. godine, ažuriran: 29. avgusta 2024. godine
Literatura:
Rođeni 30.juna poseduju izuzetno izraženu harizmu, toplinu i pronicljivost, ali i neobičnu mešavinu snage i ranjivosti. Njihova ličnost je često oslonjena na unutrašnju mudrost, snažnu intuiciju i duboku emotivnu inteligenciju. Ove osobe su prirodni diplomate - vešto balansiraju emocije i razum, čak i kada drugi oko njih to ne uspevaju.
Tek je počeo ovaj letnji raspust, ali nas zanima kada su školski raspusti 2025/2026. godine. Naredna školska godina zvanično počinje u ponedeljak, 1. septembra 2025. godine, i donosi neke značajne novine koje će obradovati i đake i roditelje.
Oko toga da li redovan seks produžava život ili zdrave osobe imaju češće seks uvek postoje brojne rasprave. To mu dođe kao ono da li je starija kokoška ili jaje. Bilo kako bilo, seksualni odnosi mogu samo da poboljšaju kvalitet vašeg života i, ukoliko je moguće, ne bi trebalo da ih izbegavate i smatrate bespotrebnim.
Blizu 20% svih trudnoća koje su potvrđene završi se spontanim pobačajem, dok do biohemijske trudnoće dolazi u čak oko 50% slučajeva, ali žene tada ni ne znaju još uvek da su ostajale u drugom stanju. Koliki je uticaj kariotipa na ponovljeni pobačaj i kako se utvrđuje da je roditeljski kariotip uzročnik?
Najčešće komplikacije u ranoj trudnoći su vanmaterična trudnoća, molarna trudnoća i spontani pobačaj. Pored toga, mnoge trudnice se suočavaju sa implantacijskim krvarenjem, jutarnjim mučninama i drugim problemima, koji su deo normalnog toka trudnoće.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Rođeni 30.juna poseduju izuzetno izraženu harizmu, toplinu i pronicljivost, ali i neobičnu mešavinu snage i ranjivosti. Njihova ličnost je često oslonjena na unutrašnju mudrost, snažnu intuiciju i duboku emotivnu inteligenciju. Ove osobe su prirodni diplomate - vešto balansiraju emocije i razum, čak i kada drugi oko njih to ne uspevaju.
Tek je počeo ovaj letnji raspust, ali nas zanima kada su školski raspusti 2025/2026. godine. Naredna školska godina zvanično počinje u ponedeljak, 1. septembra 2025. godine, i donosi neke značajne novine koje će obradovati i đake i roditelje.
Rođeni 29.juna su osobe izražene intuicije, dubokih emocija i umetničkog duha. Ovaj datum pod znakom Raka donosi osobe saosećajne prirode, često tajanstvene i veoma senzitivne na energiju iz svoje okoline. Njihova harizma dolazi iz unutrašnje tišine, strpljenja i posmatračke mudrosti.
Rođeni 28. juna su dinamične, šarmantne i duhovno bogate osobe koje se odlikuju kombinacijom dubokih emocija i briljantnog uma. Njihov život često je obeležen snažnim unutrašnjim kontrastima -mogu biti i sanjari i praktičari, empatični ali i odlučni kada je to potrebno.
Ljudi rođeni 27.juna su duboko intuitivni, emotivni i odlučni, često sa izraženom duhovnom dimenzijom. Oni su osobe koje posmatraju svet kroz prizmu osećanja, ali ne dozvoljavaju emocijama da ih zaslepe. Imaju veliku unutrašnju snagu, koju otkrivaju tek kada se suoče sa izazovima.
Rođeni 26.juna poseduju izuzetnu emocionalnu dubinu, unutrašnju snagu i smisao za odgovornost. Iako su nežni i saosećajni, ne treba ih potcenjivati - oni su tihi borci, sa jasnim ciljevima i sposobnošću da utiču na druge svojom postojanošću i integritetom.
