Kako se menja apetit sa godinama? Koliko jedemo sa 10, a koliko sa 80 godina
Razumevanje bioloških promena i procesa kroz koje telo prolazi iz decenije u deceniju može pomoći da razumemo zašto se naše potrebe za hranom menjaju i kako se menjaju periodi gladi i sitosti.
Kroz kakve promene prolazi naš izbor hrane i ukus, a kako se menja apetit sa godinama? Kako hormoni oblikuju naše potrebe za hranom? Kako se menja proces varenja?
Apetit nije uvek isti i na njega utiče mnogo faktora kroz različite faze života. Od početka ishrane, tokom izbirljivih godina do prirodnog pada apetita koji dolazi u poznim godinama. Ove promene mogu uticati na izbor hrane jer je u različitim fazama potrebna različita količina „goriva“ koje telo koristi.
U ovom tekstu
Kako se menja apetit sa godinama?
Razumevanje bioloških promena i procesa kroz koje telo prolazi iz decenije u deceniju može pomoći da razumemo zašto se naše potrebe za hranom menjaju i kako se menjaju periodi gladi i sitosti. Apetit se razvija od detinjstva, ali je svaka osoba drugačija, a drugačije su i navike koje razvija tokom života.
Apetit u detinjstvu
Deca se već rađaju sa sposobnošću da procene da su gladna ili sita, ali društveni i psihološki faktori takođe utiču na njihove navike i ponašanje u ishrani. Rast počinje da se usporava između 1 i 3 godine i mnogim roditeljima se u drugoj godini čini da dete skoro ništa ne jede. To je period kada se javlja i probirljivost u hrani, ali retko se dešavaju problemi sa rastom. Probirljivost se smanjuje oko 6. godine.
Važno je rano uvođenje raznovrsnih namirnica, koje će pomoći detetu da prihvati nove ukuse, ali je vrlo važno i držati tu tanku liniju između stalnog nuđenja namirnica da dete isproba u odnosu na vršenje pritisaka na dete da nešto jede.
Oblikovanje obroka, vešto skrivanje hranljivih namirnica u drugim i eksperimentisanje sa načinima pripreme i strukturama mogu puno pomoći.
Apetit u pubertetu
Za razliku od prethodnih godina, pred pubertet, ali i u tinejdžerskom uzrastu, dolazi do hormonskih promena, naglih skokova rasta i promena u razvoju koje mogu uticati na apetit. Pubertet pokreće povećane potrebe za kalorijama i hranljivim materijama te se povećava i količina hrane koju pojedu.
Razvoj mozga u ovom pubertetu dovodi do impulsivnih reakcija te ih privlači „junk food“, hrana bogata šećerima, mastima i sa previše soli.
Veoma je važno da roditelji ne prestanu da učestvuju u izboru hrane dece i održavaju balans između zdravih namirnica sa povremenim izletima u nezdravo. Na primer, ostavite im zdravu užinu blizu televizora kako ne bi posezali za nezdravim grickalicama, rano servirajte večeru, uključite ih u pripremu hrane.
Kako se menja apetit tokom 20-ih i 30-ih godina
Ovo je period u kom se ljudi susreću sa većim stresom što se može odraziti i na njihov apetit. Dok jedna grupa ljudi prilikom izloženosti stresu potpuno gubi apetit, druga poseže za frižiderom čim oseti nelagodnost.
Stres, kao i pubertet, često izaziva želju za hranom bogatom šećerom i mastima, a pošto se u ovom periodu metabolizam polako usporava, a unos hrane ostaje isti često se između 20-ih i 40-ih telesna težina poveća za 5 do 11 kilograma.
Nekada na apetit utiču anksioznost, depresija, sindrom policističnih jajnika, poremećaji štitne žlezde, problemi sa spavanjem, Kronova bolest, celijakija, lupus, druga autoimuna stanja.
Trudnoća retko ostavlja apetit istim. Dok kod jedne grupe žena izaziva smanjen apetit i odbojnost prema hrani, druga ima problem zbog neprestane gladi.
Koliko jedemo u 40-im godinama
Kod oba pola u ovoj deceniji dolazi do velike biološke prekretnice. Žene ulaze u perimenopauzu, a muškarci počinju da osećaju pad testosterona. I jedno i drugo utiču na metabolizam i distribuciju masti. S jedne strane se javlja povećana želja za nezdravom hranom dok se sa druge metabolizam polako usporava.
Insulinska rezistencija, dijabetes i prekomerna telesna težina dodatno dovode u rizik ljude u ovom periodu i mogu uticati na njihov apetit i navike u ishrani. Davanje prioriteta proteinima je ključno u ovom periodu jer počinje i gubitak mišića koji više pogađa žene nego muškarce.
Kako se menja apetit u 50-im godinama
Ovo je decenija u kojoj sve žene već sigurno ulaze u menopauzu, a uključuje i postmenopauzalni period. Posebno je važno da voditi računa o zdravlju u ovom periodu koji je rizičak za pojavu gojaznosti, ali i različita stanja. Kod muškaraca se takođe nastavlja pad testosterona i sve sa čim su se susreli u prethodnih 10 godina.
Važno je da ljudi jedu pravilno, hranu bogatu vlaknima, proteinima (pre svega biljnim), integralnim žitaricama i zdravim mastima. Tokom pedesetih je neretko potrebno uzimati i dodatne suplemente vitamina D i C, ali i minerale poput magnezijuma i kalcijuma.
Apetit u 60-im i 70-im
Prirodno je da dođe do smanjenja potrebe za hranom nakon 60. godine. Bilo da je to zbog nekog hroničnog zdravstvenog stanja, usporavanja sistema za varenje ili hormonskih promena. U ovom periodu je potrošnja energije postaje manja, te je logično potrebno i manje kalorija, ali potrebe za hranljivim materijama se ne menjaju. Važan je i unos suplementacije kako bi se nadoknadile potrebe koje imate, kao i smanjenje mišićne mase.
Koliko jedemo u 80-im godinama
S godinama se može nastaviti smanjivanje apetita, posebno kao posledica lekova. Preko 250 vrsta ima za posledicu smanjenje apetita. Pored toga uzrok mogu biti i loše zdravlje zuba, depresija, demencija, ali i drugi razlozi. Bilo bi dobro da mogu sebi da omoguće dostavu zdravijih obroka ili da sami spremaju sveže namirnice, ali tako da se pridržavaju balansirane hrane. Uz puno supe, potaža, različitih kaša (ako imaju problem sa zubima), salata od voća i povrća i redovnog unosa mlečnih proizvoda i zdravih masti.
Rezime
Potreba za hranom se tokom života menja i zavisi od mnoštva faktora poput potreba za energijom, hormonskih promena, brzine metabolizma i prisustva određenih zdravstvenih stanja. Stres može doprineti promenama u potrebama za hranom tako što kod jedne grupe ljudi izaziva gubitak apetita dok kod druge izaziva stalnu potrebu za hranom.
Prirodno je da se potrebe tokom godina smanjuju, a kvalitet unetih namirica je od velikog značaja. Uravnotežena i balansirana ishrana koja uključuje sve grupe namirnica nikada ne prestaje da bude važna.
Literatura:
- Phoenix Children: Help! My child is a picky eater!
- NIH: Estrogen and Metabolism: Navigating Hormonal Transitions from Perimenopause to Postmenopause
- SpringerLink: Age-related testosterone decline: mechanisms and intervention strategies
- NIH: Stopping Middle-Age Spread
Više o prevenciji i važnosti hrane možete čitati u kategoriji ISHRANA ⇓
