Lupus je autoimuna bolest, ali je na izvestan način i misteriozna. Simptomi lupusa, kao i znakovi ove bolesti su nekada mali i ne prepoznajemo ih uvek. Simptomi mogu biti i umor, bol u zglobovima, opadanje kose, glavobolja i još puno toga. Ljudi često zanemaruju ove simptome ili ih pripisuju drugim stanjima što dovodi do postavljanja pogrešene dijagnoze. Tek kada se prepozna jedan simptom, nažalost često u fazi sa komplikacijama, jasno je da se radi o lupusu.
U ovom tekstu:
Česti simptomi lupusa
Simptomi su različiti kod svakog pojedinca, a mogu se manifestovati i u različitim intervalima. Nekada se simptomi pojavljuju, a zatim nestaju. Najčešći simptomi su:
- bolni zglobovi praćeni ukočenošću, neretko i otokom,
- ekstreman umor,
- neobjašnjivi osip koji se može pretvoriti u lezije i rane, a nakon toga ostaje ožiljak,
- leptir osip na nosu i obrazima,
- anemija,
- opadanje kose,
- pleuritis (bol u grudima praćen dubokim disanjem),
- česti čirevi u ustima i nosu,
- osetljivost na sunce koje može pogoršati osip,
- glavobolje,
- gubitak ili povećanje telesne težine,
- nenormalno zgrušavanje krvi i
- rejenoova bolest (prst postaju beli ili plavi kada su hladni).
Kako se javljaju različiti simptomi lupusa i kako utiču na osobu?
Bubrežni simptomi ne moraju da budu očigledni. Možda nemate jasne simptome, ali se javljaju povezani – povećanje telesne težine, visok krvni pritisak, oticanje lica, nogu ili prstiju.
Kardiopulmonalni simptomi (srce i pluća) – uključuju kratak dah i bol u grudima kada duboko udahnete.
Simptomi vezani za zglobove – bol u zglobovima i otok su PRIMARNI simptomi lupusa i javljaju se kod više od 90% obolelih. Obično se javljaju u vezivnim zglobovima kao što su laktovi, ručni zglob, kolena i gležnjevi. Bol se kod lupusa javlja u obe strane istovremeno, na primer u oba kolena.
Za razliku od reumatoidnog artritisa, lupusni bol manje onemogućuje i ne deformiše ruke i stopala kako bolest napreduje.
Dermatološki simptomi – kada imate lupus, možete uočiti pojavu osipa na koži. Mogu se javiti hronični kožni lupus, subakutni (ljuskave mrlje sa jasnim granicama) i akutni (nalik na opekotine). Čirevi kože i sluzokože su takođe uobičajena propratna pojava koja prati lupus, a pojavljuju se periodično. Izvor: LUPUS
Hematološki simptomi uključuju:
- Anemija – može biti uzrokovana poremećajem bubrega ili kao nuspojava lekova koji se piju zbog lupusa,
- Tromboza – višak zgrušavanja krvi,
- Leukopenija – nizak broj belih krvnih zrnaca koji se javlja kod 50% osoba sa lupusom i ukazuje na to da je bolest u aktivnoj fazi.
- Limfopenija – nizak nivo specifičnih belih krvnih zrnaca i
- Trombocitopenija – nizak broj trombocita.
Simptomi lupusa koji nisu česti:
- Vrtoglavica,
- Depresija,
- Konfuzija,
- Napadi.
Komplikacije koje se mogu javiti kao posledica lupusa
Komplikacije koje može da izazove lupus u aktivnoj fazi mogu da utiču na bilo koji deo vašeg organizma uključujući kožu, srce, pluća, bubrege, mozak i krv. Stoga može povećati rizik od razvoja niza zdravstvenih stanja i problema.
Kada su u pitanju komplikacije vezane za kožu, one pre svega uključuju: gubitak kose, zatim naslage kalcijuma na koži i livedo reticularis.
Najčešći inflamatorni problemi koji se javljaju sa srcem i plućima su upala sluznice srca (perikarditis) i upala sluznice pluća (pleuritis), dok su manje uobičajene: miokarditis, koronarni vaskulitis i pneumonitis (zapaljenje samih pluća).
Upala bubrega kod pacijenata sa lupusom se naziva lupus nefritis i on može dovesti do otkazivanja bubrega kod nekih ljudi. U početku je tihi problem koji se može prevideti. Lekar će vam savetovati da se ozbiljno pozabavite promenom ishrane i prepisati lekove, ako se javi upala bubrega.
Lupus može da utiče na centralni nervni sistem tako što dovodi po problema sa pamćenjem i poteškoća u izražavanju i pojave konfuzije. Pored toga, kod nekih pacijenata javlaljaju se glavobolja, problemi sa vidom, promene ponašanja, vrtoglavica, psihoza, pa čak i napadi i moždani udar.
Rizik za pojavu karcinoma kod obolelih osoba je veoma mali, ali ipak postoji šansa da lupus doprinese razvoju određenih vrsta karcinoma. Pored toga, ponekad se dešava da se javi specifična osteoporoza izazvana slabljenjem kostiju koji je posledica komplikacija terapije lupusa.
Trudnoća i lupus
Ukoliko imate lupus, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što ostanete u drugom stanju. Kontrola bolesti je veoma važna, praćenje, a idealno je da se trudnoća dogodi u vreme mirovanja bolesti. U suprotnom postoji veća verovatnoća da dođe do spontanog pobačaja, visokog pritiska u trudnoći, kao i da dođe do prevremenog porođaja.
Kada se treba obratiti lekaru ako se jave simptomi lupusa i znaci lupusa?
Trebalo bi da se javite lekaru odmah ako smatrate da su se javili neki znaci lupusa, posebno ako imate neobjašnjiv umor, bol u zglobovima koji je neobjašnjiv ili osip na koži. Takođe bi trebalo da se obratite lekaru i ako se jave: kratak dah, bol u grudima, krv u urinu, uriniranje češće nego što je uobičajeno, temperatura bez drugih znakova prehlade ili gripa, utrnutost ili peckanje u rukama ili stopalima, vrtoglavica, zamor mišića, oticanje stopala i nogu, promene u ponašanju poput depresije i anksioznosti, gubitak apetita, opadanje kose, osip na koži, rane u ustima ili nosu i svako pogoršanje poznatih simptoma.
Najčešći simptomi lupusa su umor, glavobolja i bolovi u zglobovima, a može izazvati i probleme sa srcem i plućima koji će pogoršati osećaj umora.
Jedan od simptoma koji se često javlja je oticanje lica, posebno oko očiju i obraza. Uz to se nekada javlja i osip, koji se posebno pojačava prilikom izloženosti suncu.
Objavljen: 21. juna 2023. godine, ažuriran: 23. novembra 2024. godine
