Šta NIKADA ne treba da kažete osobi koja je u depresiji?

Šta nikada ne treba da kažete osobi koja je u depresiji? Čak ni iz najbolje namere. U nastavku su rečenice koje nikada ne bi trebalo da koristite.

Depresija nije prolazna tuga, lenjost ili manjak volje. Reč je o poremećaju koji utiče na funkcionisanje mozga, emocija, motivacije i tela, i koji zahteva razumevanje, lečenje i podršku. Način na koji razgovaramo sa osobom koja je u depresiji može značajno uticati na to da li će se osećati shvaćeno ili dodatno povređeno i povučeno.

Rečenice koje nikada ne treba da kažete osobi koja je u depresiji

„Trgni se“ ili „Samo se više potrudi“

Ove rečenice mogu zvučati kao motivacija, ali osoba koja je u depresiji ih često doživljava kao poruku da ne radi dovoljno, iako već daje maksimum svojih trenutnih kapaciteta.

Depresija ne nastaje zato što se neko „nije dovoljno trudio“. Ona ima biološke, psihološke i socijalne uzroke. Brojna istraživanja pokazuju da su kod depresije prisutne promene u neurotransmiterskim sistemima (serotonin, dopamin, noradrenalin), ali i u funkcionisanju određenih moždanih regija odgovornih za emocije i donošenje odluka.

Studija objavljena u The Lancet Psychiatry pokazuje da depresija značajno smanjuje sposobnost mozga da reguliše motivaciju i energiju, što znači da „voljni napor“ nije dovoljan da se stanje prevaziđe.

Kao što osoba sa dijabetesom ne može „da se potrudi“ da proizvede više insulina, tako ni osoba sa depresijom ne može snagom volje da se izvuče iz bolesti.

Foto: Canva & Demetra

Nikada ne treba da kažete osobi koja je u depresiji: „Razvedri se“ ili „Samo misli pozitivno“

Pozitivno razmišljanje može biti korisno u prevenciji i oporavku, ali nije lek za depresiju. Ove rečenice pojednostavljuju stanje koje je daleko složenije i često kod obolelih izazivaju osećaj krivice jer „ne uspevaju“ da budu srećni. Saznajte više: Emocionalna potvrda ili toksična pozitivnost – šta nam je potrebno?

Prema istraživanju objavljenom u Journal of Affective Disorders, insistiranje na pozitivnom razmišljanju kod osoba sa kliničkom depresijom može povećati osećaj neuspeha i samookrivljavanja, što dodatno produbljuje simptome.

Osoba sa depresijom ne bira da bude tužna. Njeno emocionalno stanje nije rezultat pogrešnog razmišljanja, već promena u neurobiologiji i psihološkim obrascima koji su izvan njene trenutne kontrole.

„Ali ti ne izgledaš depresivno“

Depresija nema jedno lice. Mnogi ljudi funkcionišu spolja i rade, brinu o porodici, smeju se u društvu dok se iznutra bore sa dubokim osećajem praznine, bezvrednosti ili iscrpljenosti.

Fenomen tzv. „visoko funkcionalne depresije“ potvrđen je u više studija, uključujući istraživanja objavljena u Psychological Medicine, koja pokazuju da ljudi sa depresijom često ulažu veliki napor da sakriju simptome zbog straha od stigme.

Kada nekome ko se konačno otvorio kažete da „ne izgleda depresivno“, vi, nenamerno, dovodite u pitanje njegovo iskustvo. To može dovesti do povlačenja, sumnje u sebe i odustajanja od traženja pomoći.

Mojih 5 minuta19.11.2025

Depresija tokom zime i kako je izbeći ako ste kod kuće

U poverenju18.11.2025

Glavobolja posle seksa: Šta uzrokuje glavobolju orgazma i kako se leči?

Zdravlje06.10.2025

Loš san i bolovi u leđima: Veza između nesanice i bolova u donjem delu leđa

„Nije to tako strašno“ ili „Uvek može biti gore“

Upoređivanje bola gotovo nikada nije korisno. Depresija ne zavisi od „objektivnih“ životnih okolnosti, niti joj je potreban spoljašnji razlog da bi bila stvarna.

Istraživanja Američkog psihijatrijskog udruženja ukazuju na to da osobe sa depresijom imaju smanjenu otpornost na stres i otežanu emocionalnu regulaciju, što znači da situacije koje drugima deluju podnošljivo mogu biti izuzetno teške za nekoga ko je depresivan.

Minimiziranje nečijeg iskustva može pojačati osećaj usamljenosti i učiniti da se osoba oseća kao da nema pravo na svoja osećanja.

Šta reći osobi koja je u depresiji?

Ponekad nije potrebno davati savete. Dovoljno je biti prisutan i reći:

• „Žao mi je što se ovako osećaš.“
• „Ovde sam za tebe.“
• „Ne moraš sam/a kroz ovo.“

Empatija, slušanje bez osuđivanja i podsticanje da se potraži stručna pomoć često su mnogo snažniji od bilo koje „motivacione“ rečenice.

Šta NIKADA ne treba da kažete osobi koja je u depresiji? – Foto: Canva & Demetra

Rezime

Reči imaju težinu, naročito kada ih upućujemo osobi koja se bori sa depresijom. Iako ne možemo „popraviti“ nečije stanje razgovorom, možemo ga olakšati ili otežati.

Razumevanje depresije kao zdravstvenog stanja, a ne ličnog neuspeha, prvi je korak ka istinskoj podršci. Nekada je najvažnije što možete da ponudite upravo ono što se najređe čuje – razumevanje, strpljenje i bezuslovnu prisutnost.

_{Literatura za članak „Šta nikada ne treba reći osobi u depresiji“:}

1. _{PubMed: The neurobiology of motivational anhedonia in patients with depression}
2. _{Springer Nature link: The underlying neurobiology of key functional domains in young people with mood and anxiety disorders: a systematic review}
3. _{PubMed: Understanding High-Functioning Depression in Adults}
4. _{PubMed: The association between cognitive function and subsequent depression: a systematic review and meta-analysis}

Sve o depresiji, mentalno zdravlju i ostalim poteškoćama u funkcionisanju i zdravstvenim stanjima možete čitati u kategoriji MENTALNO ZDRAVLJE ⇓

Foto: Canva & Demetra