Pubertet: Šta je pubertet i kada počinje?

Pubertet je period biološkog, fizičkog i emocionalnog razvoja tokom kojeg dete prelazi iz detinjstva u odraslo doba. Ovaj proces uključuje niz hormonalnih promena koje dovode do razvoja sekundarnih polnih karakteristika, kao i do reproduktivne sposobnosti.

Kakve se promene događaju u pubertetu?

Fizičke promene

Tokom puberteta, telo prolazi kroz brojne fizičke promene. Kod devojčica, ovo uključuje razvoj grudi, početak menstruacije (menarhe), rast telesne dlake i promene u telesnoj građi. Kod dečaka, uključuje povećanje testisa i penisa, promenu glasa, rast telesne i facialne dlake i promene u telesnoj građi.

Ovo je period značajnih fizičkih promena koje pripremaju telo za reprodukciju i označavaju prelaz iz detinjstva u odraslo doba. Ove promene su pokrenute hormonskim signalima i dešavaju se različitim tempom kod devojčica i dečaka.

Fizičke promene kod devojčica:

• Razvoj grudi – Prvi znak puberteta kod većine devojčica je pojava pupoljaka dojki, malih čvrstih izbočina ispod bradavica. Vremenom, grudi postaju veće i zaobljenije.
• Početak menstruacije (menarha) – Menstruacija obično počinje između 9. i 16. godine. Prvi menstrualni ciklus označava početak reproduktivne zrelosti.
• Rast malja na telu – Pojava stidnih dlaka je jedan od ranih znakova. Kasnije se javlja rast dlaka ispod pazuha i na nogama.
• Promene u telesnoj građi – Telo devojčica prolazi kroz značajne promene u obliku i distribuciji masnog tkiva. Kukovi postaju širi, struk se sužava, a mišići postaju definisaniji.
• Rast i razvoj kože – Koža može postati masnija i sklona aknama zbog povećane proizvodnje sebuma. Povećana aktivnost znojnih žlezda može dovesti do pojačanog znojenja.

Fizičke promene kod dečaka

• Povećanje testisa i penisa – Prvi znak kod dečaka je povećanje testisa, što je obično praćeno rastom penisa.
• Promena glasa – Glas se postepeno menja i postaje dublji. Ove promene su rezultat rasta grkljana i zadebljanja glasnih žica. Saznajte više: Mutiranje kod dečaka
• Rast telesne dlake – Početak rasta stidnih dlaka prati rast dlaka ispod pazuha, na licu (brada i brkovi), i na telu (grudi, stomak).
• Rast mišića i promena telesne građe – Mišićna masa se značajno povećava, a ramena postaju šira. Telo dečaka postaje mišićavije i manje zaobljeno.
• Rast i razvoj kože – Kao i kod devojčica, koža dečaka može postati masnija, što može dovesti do pojave akni. Pojačano znojenje je takođe uobičajeno.

Zajedničke fizičke promene

• Skok u rastu – Oba pola doživljavaju period ubrzanog rasta, poznat kao skok u rastu. Ovaj period može trajati nekoliko godina i rezultirati značajnim povećanjem visine.
• Promene u telesnoj masi – Povećanje telesne mase je normalno, jer telo prolazi kroz mnoge promene koje zahtevaju dodatne resurse.
• Razvoj polnih organa – Pored povećanja primarnih polnih karakteristika (testisa i penisa kod dečaka, jajnika i materice kod devojčica), dolazi i do razvoja sekundarnih polnih karakteristika.

Razumevanje ovih fizičkih promena može pomoći adolescentima da se lakše nose sa procesom odrastanja i prihvate promene kroz koje prolaze. Takođe, edukacija o ovim promenama može doprineti smanjenju anksioznosti i nesigurnosti vezanih za ovaj period.

Hormonalne promene

Pubertet je vođen nizom složenih hormonalnih promena koje započinju u mozgu i utiču na različite delove tela. Ove hormonske promene pokreću fizički i emocionalni razvoj tokom ovog perioda. Hormoni, posebno estrogen kod devojčica i testosteron kod dečaka, igraju ključnu ulogu u regulaciji ovih fizičkih promena. Hipotalamus u mozgu signalizira hipofizi da oslobodi gonadotropine, koji dalje stimulišu gonade (jajnike kod devojčica i testise kod dečaka) da proizvode polne hormone.

Hipotalamus – Pubertet započinje kada hipotalamus, deo mozga, počne da luči hormon koji oslobađa gonadotropin (GnRH). Ovaj hormon signalizira hipofizi da započne proizvodnju drugih važnih hormona.

Hipofiza – Hipofiza, žlezda smeštena ispod mozga, reaguje na GnRH tako što luči dva ključna hormona: luteinizirajući hormon (LH) i folikulostimulirajući hormon (FSH). Ovi hormoni igraju ključnu ulogu u regulaciji reproduktivnih funkcija.

Hormonske promene kod devojčica

• Estrogen – FSH i LH stimulišu jajnike da počnu da proizvode estrogen. Estrogen je glavni polni hormon kod žena i odgovoran je za razvoj sekundarnih polnih karakteristika, kao što su rast grudi, razvoj materice i regulacija menstrualnog ciklusa.
• Progesteron, drugi važan hormon, počinje da se proizvodi u jajnicima i igra ključnu ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa i pripremi materice za potencijalnu trudnoću.

Hormonske promene kod dečaka

• Testosteron – LH i FSH stimulišu testise da počnu da proizvode testosteron. Testosteron je glavni polni hormon kod muškaraca i odgovoran je za razvoj sekundarnih polnih karakteristika, kao što su rast mišića, promene glasa, rast telesne dlake i povećanje polnih organa.
• Inhibin – Testisi takođe proizvode inhibin, hormon koji reguliše proizvodnju FSH i pomaže u kontroli spermatogeneze (proizvodnje sperme).

Zajedničke hormonske promene

• Hormoni rasta, koje luči hipofiza, igraju ključnu ulogu u skoku u rastu koji se dešava tokom puberteta. Oni stimulišu rast kostiju i mišića, što rezultira značajnim povećanjem visine i telesne mase.
• Hormoni štitne žlezde – Štitna žlezda proizvodi hormone koji regulišu metabolizam i rast. Ovi hormoni su važni za normalan razvoj tokom puberteta.

Uticaj hormona na emocije i ponašanje

• Promene raspoloženja – Hormonalne promene mogu dovesti do promena raspoloženja i emocionalne nestabilnosti. Ovo je često posledica fluktuacija u nivou polnih hormona i hormona stresa.
• Povećan apetit – Hormoni koji regulišu apetit, kao što su leptin i grelin, mogu se promeniti tokom puberteta, što može rezultirati povećanim apetitom i promenama u telesnoj masi.
• Seksualna želja – Povećani nivoi polnih hormona mogu dovesti do razvoja seksualne želje i interesovanja za seksualne aktivnosti.

Hormonske promene tokom puberteta su složene i utiču na različite aspekte fizičkog i emocionalnog razvoja. Razumevanje ovih promena može pomoći adolescentima i njihovim roditeljima da se bolje nose sa izazovima koje pubertet donosi. Edukacija o ovim promenama može smanjiti nesigurnost i anksioznost vezanu za ovaj period života.

Kada počinje pubertet?

Početak može značajno varirati između pojedinaca, ali obično se dešava između 8 i 13 godina kod devojčica i između 9 i 14 godina kod dečaka. U proseku, pubertet kod devojčica počinje oko 11. godine, dok kod dečaka počinje oko 12. godine.

Znaci početka puberteta

Obično započinje nizom fizičkih i emocionalnih promena koje su uzrokovane povećanjem proizvodnje hormona. Ovi znaci mogu varirati između pojedinaca, ali postoje neki uobičajeni pokazatelji početka kod devojčica i dečaka.

Znaci početka puberteta kod devojčica

• Razvoj dojki – Prvi znak puberteta kod većine devojčica je pojava pupoljaka dojki. Ovo su male, čvrste izbočine ispod bradavica koje postaju veće i zaobljenije s vremenom. Saznajte više: Početak rasta grudi u pubertetu
• Rast stidnih dlaka obično počinje ubrzo nakon razvoja dojki. Dlaka je u početku meka i retka, a kasnije postaje gušća i tamnija.
• Početak menstruacije (menarha) – Menarha, prvi menstrualni ciklus, obično se javlja dve do tri godine nakon početka razvoja dojki. Ovo je jedan od najvažnijih znakova da je devojčica ušla u pubertet.
• Rast i razvoj tela – Devojčice doživljavaju skok u rastu, što može rezultirati značajnim povećanjem visine u relativno kratkom periodu. Takođe, telo počinje da se menja, sa širenjem kukova i zaobljavanjem tela.
• Povećano znojenje i masnija koža – Povećana aktivnost znojnih i lojnih žlezda može dovesti do pojačanog znojenja i pojave akni.

Znaci početka puberteta kod dečaka

• Povećanje testisa i skrotuma – Prvi znak kod većine dečaka je povećanje testisa i skrotuma. Testisi postaju veći, a koža skrotuma postaje tamnija i zategnutija.
• Rast stidnih dlaka obično započinje ubrzo nakon početka povećanja testisa. Dlaka je u početku meka i retka, a kasnije postaje gušća i tamnija.
• Povećanje penisa – Penis počinje da raste u dužinu i debljinu, obično nakon početnog povećanja testisa.
• Promena glasa – Glas dečaka postaje dublji i može prolaziti kroz period “pucanja” ili promene tonaliteta zbog rasta glasnih žica.
• Rast i razvoj tela – Dečaci doživljavaju skok u rastu, što može rezultirati značajnim povećanjem visine i mišićne mase. Ramena postaju šira, a telo mišićavije.
• Povećano znojenje i masnija koža – Kao i kod devojčica, povećana aktivnost znojnih i lojnih žlezda može dovesti do pojačanog znojenja i pojave akni.

Emocionalni i psihološki znaci početka

• Promene raspoloženja – Hormonalne promene mogu dovesti do promena raspoloženja, uključujući anksioznost, iritabilnost i depresiju.
• Povećana svesnost o telesnoj slici – Mladi postaju svesniji svog tela i kako ga drugi doživljavaju, što može dovesti do povećane brige o telesnoj slici i samopouzdanju.
• Razvoj interesa za suprotni pol – Povećana seksualna želja i interesovanje za romantične veze su takođe uobičajeni tokom puberteta.

Razumevanje ovih znakova može pomoći roditeljima da pruže podršku adolescentima tokom ovog izazovnog perioda. Takođe, edukacija o ovim promenama može smanjiti nesigurnost i anksioznost koju mladi mogu osećati dok prolaze kroz pubertet.

Faktori koji utiču na početak puberteta

Nekoliko faktora može uticati na početak, uključujući:

• Genetika igra veliku ulogu u određivanju kada će pubertet početi.
• Ishrana i zdravlje – Nutritivni status i opšte zdravlje mogu uticati na početak puberteta. Bolje ishranjena deca obično ulaze u pubertet ranije.
• Okolina i životne navike – Stres, fizička aktivnost i socioekonomski faktori takođe mogu uticati na vreme početka puberteta.
• Telesna masa – Kod devojčica, veća telesna masa može biti povezana sa ranijim početkom puberteta.

Kada se završava pubertet?

Pubertet traje nekoliko godina, obično između 2 i 5 godina, i završava se kada organizam postigne punu reproduktivnu zrelost. Kod većine devojčica se završava do 16. godine, dok se kod većine dečaka završava do 18. godine.

Ovo je složen proces koji označava ključnu fazu u razvoju pojedinca, obuhvatajući ne samo fizičke, već i emocionalne i psihološke promene. Razumevanje ovog perioda može pomoći adolescentima i njihovim roditeljima da se bolje nose sa izazovima koje on donosi.

_{Objavljen: 17. jula 2024. godine, ažuriran: 31. decembra 2024. godine}