Valerijana – Umirujuća biljka u upotrebi više od 2000 godina

Valerijana je biljka poreklom iz Evrope koja raste do dva metra visoko. Uzgaja se kao lekovita biljka, za ukrašavanje vrtova, ali i raste divlje na vlažnim travnjacima. Ravna, šuplja stabljika na vrhovima nosi cvetne rozete poput kišobrana, sa mirisnim belim, svetlo ljubičastim ili ružičastim cvetovima, koji cvetaju u junu. Koren je svetlo sivo smeđe boje,  prepoznatljivog mirisa.

Valerijana – odoljen, macina trava, Valerian (engleski naziv), Valeriana officinalis L, Valerianaceae (latinski naziv)

Šta je valerijana?

Valerijana (Valeriana officinalis) je biljka koja se koristi u tradicionalnoj medicini zbog svojih sedativnih i umirujućih svojstava. Koristi se prvenstveno za ublažavanje nesanice, anksioznosti, nervoze i stresa.

• Izgled: Ovo je višegodišnja biljka koja raste do visine od oko 1,5 metara. Ima sitne, bele ili ružičaste cvetove koji se skupljaju u cvasti na vrhu stabljike.
• Delovi biljke koji se koriste: Najčešće se koriste koren i rizom biljke, jer sadrže aktivne sastojke koji deluju umirujuće.
• Aktivni sastojci: Sadrži različite aktivne komponente, uključujući valepotrijate, valerensku kiselinu i druge seskviterpenske spojeve, koji se smatraju odgovornim za njeno sedativno delovanje.
• Primena: Najčešće se koristi u obliku čaja, tinkture, kapsula ili tableta. Koristi se kao prirodni lek za nesanicu, anksioznost, nervozu i stres.
• Efikasnost: Istraživanja pokazuju da može biti korisna u smanjenju vremena potrebnog za uspavljivanje i poboljšanju kvaliteta sna, ali rezultati variraju i potrebna su dodatna istraživanja da bi se potvrdila njena efikasnost.
• Nuspojave: Valerijana se generalno smatra sigurnom kada se koristi u preporučenim dozama, ali može izazvati nuspojave kao što su glavobolja, vrtoglavica, i gastrointestinalne smetnje kod nekih ljudi. Takođe, može izazvati pospanost, pa se ne preporučuje vožnja ili rukovanje teškim mašinama nakon njenog korišćenja.

Valerijana se često koristi kao prirodna alternativa farmaceutskim sredstvima za spavanje i smirenje, ali se uvek preporučuje konsultacija sa lekarom pre početka korišćenja, posebno ako već uzimate druge lekove ili imate postojeće zdravstvene probleme.

Valerijana (odoljen) raste u Evropi, Severnoj Aziji i  Americi. Uspeva dobro na vlažnom ali i na suvom zemljištu. U proleće svaka biljka formira jedno šuplje stablo. Listovi su raspoređeni u parove i sastoje se od šest do deset latica. Počinje cvetati sredinom leta. Cvetovi su beli, svetlo ljubičasti ili ružičasti, prijatnog mirisa. Koren je svetlo sivo smeđe boje, neobičnog, prepoznatljivog mirisa, koji privlači mačke pa one često trljaju nos o svežu biljku ili koren. Otud je biljka i dobila naziv, macina trava.

Kako se gaji valerijana i da li je moguće u Srbiji?

Valerijana se može uspešno gajiti na području Srbije. Klima i uslovi ovde su generalno pogodni za gajenje valerijane, uz pravilnu negu i uslove. Srbija ima umerenu kontinentalnu klimu, koja je pogodna za gajenje valerijane. Prosečne temperature u proleće i jesen su idealne za rast valerijane, dok letnje temperature mogu zahtevati dodatnu pažnju u smislu zalivanja.

Važno je odabrati pogodnu lokaciju. Valerijana preferira puno sunce do delimične senke. Idealno je da se biljka sadi na mestu koje dobija sunce veći deo dana. Biljke treba zaštititi od jakih vetrova, posebno tokom faze rasta kada su stabljike nežne.

Za početak je važno i da dobro pripremite tlo. Pre svega treba dodati kompost ili stajnjak pre sadnje koji će pomoći u obezbeđivanju hranljivih materija potrebnih za rast biljke. Važno je osigurati dobro drenirano tlo kako bi se sprečilo truljenje korena. Dodavanje peska ili perlita može pomoći u poboljšanju drenaže.

Sadnja

1. Vreme sadnje: Seme valerijane može se sejati direktno u vrt u proleće, nakon što prođe opasnost od mraza, ili u jesen. Presadnice mogu biti posađene kada temperature postanu stabilne.
2. Razmak između biljaka: Ostavite razmak od 30-45 cm između biljaka kako bi se omogućio adekvatan prostor za rast.

Nega i održavanje

1. Zalivanje: Održavajte tlo ravnomerno vlažnim, ali ne previše natopljenim. Tokom sušnih perioda, obavezno redovno zalivajte biljke.
2. Đubrenje: Organsko đubrivo ili kompost dodajte jednom godišnje kako bi se obezbedile potrebne hranljive materije.
3. Plijevljenje: Redovno uklanjajte korov kako bi se smanjila konkurencija za hranljive materije i vodu.
4. Zaštita od štetočina: Pratite biljke i po potrebi koristite prirodne insekticide za kontrolu štetočina.

Koren valerijane obično se bere u jesen druge godine rasta. Koren se iskopava, čisti i suši na toplom, prozračnom mestu.

Gajenjem valerijane na području Srbije možete iskoristiti njene lekovite svojstva za ličnu upotrebu ili za prodaju, s obzirom na njenu potražnju u tradicionalnoj medicini.

Tradicionalna primena valerijane

Valerijana je lekovita biljka čije je umirujuće delovanje često opisivano tokom poslednjih 2000 godina. Za lekovito dejstvo uglavnom se koristi koren biljke, čiji se jak miris čini lako prepoznatljivim. U drevnoj Grčkoj valerijana je korišćena još od vremena Hipokrata za lečenje više različitih bolesti. Dioskorides, grčki lekar, autor De Materia Medica, koristio je valerijanu za lečenje obolele jetre, urinarnog i digestivnog trakta. Arapski lekari su, takođe, prepisivali valerijanu svojim pacijentima. Pored toga , valerijana je korišćena i kao začin te kao sirovina za proizvodnju mirisa.

U srednjem veku naziv za valerijanu bio je „Nard“. U starijim dokumentima preparati korena valerijane nazivaju se  „Amantilla“ .Poreklo naziva valerijana nije sasvim poznato. Prvi put se pojavljuje u starim tekstovima u X veku, a opšte je mišljenje da je naziv izvedenica latinske reči „valere“ što znači biti snažan i zdrav. U srednjevekovnoj folklornoj tradiciji pojedinih naroda, valerijana je korišćena kao deo magičnih napitaka koji su dobrim delom svoj efekat zasnivali na umirujućem delovanju. Danas je valerijana oficijelna u farmakopejama Austrije, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Mađarske , Rusije, Švajcarske i ostalim zemljama Evrope, a služi kao sredstvo za umirenje i za lečenje poremećaja spavanja.

Kako deluje i šta sadrži valerijana?

Valerijana sadrži valtrate, didrovaltrate i izovaltrate, valerijansku kiselinu, beta-sitosterol, seskviterpene i ursoličnu kiselinu.  Mada se upotrebljava kao lek za umirenje i lečenje nesanice više od 2000 godina, sastojci odgovorni za ovo delovanje kao i način na koji deluju još uvek nisu poznati.

Medicinsko delovanje valerijane

• Valerijana deluje kao prirodni anksiolitik i sedativ, pa je pogodna za ublažavanje anksioznosti, stanja koje se odlikuje osećajem teskobe, straha, sve do pojave panike, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir.
• Anksioznost je najčešće nemotivisana i nije vezana za objekat ili osobu. Valerijana je u ovom slučaju blaža prirodna alternativa benzodiazepinima.
• U slučajevima poremećaja spavanja, kao i nervnim oboljenjima izazvanim nemirom, valerijana se pokazala delotvornom i kao lek je priznata od Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO), Nemačke Komisije E, kao i Evropski naučni fitoterapijski komitet (ESCOP).

Šta o delotvornosti valerijane kažu savremena naučna istraživanja?

• Nesanica se smatra jednim od največih zdravstvenih problema. Najnovija istraživanja su pokazala da bi se mogla efikasno primeniti za lečenje nesanice uz manje nuspojave od konvencionalnih lekova.
• Laboratorijska ispitivanja su pokazala da valerijana pokazuje snažan anksiolitički učinak.
• Kliničko ispitivanje efikasnosti primene kombinovanog tečnog ekstrakta valerijane i hmelja, datog u pojedinačnoj dozi, pokazalo je da ova primena dovodi do povećanja vremena spavanja, kao i vremena provedenog u dubokom snu.
• Sistematski pregled do sada objavljenih studija o efikasnosti preparata valerijane u lečenju nesanice pokazao je da preparati valerijane mogu poboljšati kvalitet sna, a da pri tom ne dovode do nuspojava.
• Laboratorijska ispitivanja delovanja preparata valerijane pokazala su da oni pokazuju znatno veći anksiolitički i antidepresivni učinak, a znatno manji sedativni i miorelaksacijski učinak. Smatra se da upravo ova svojstva doprinose poboljšanju kod poremećaja spavanja.
• Ispitivanje efikasnosti i tolerabilnosti kombiniranog ekstrakta valerijane i matičnjaka u lečenju uznemirenosti i poremećaja spavanja kod dece ispod 12 godina pokazalo je da u slučaju oba navedena poremećaja dolazi do znatnijeg poboljšanja.

Kako se dozira?

• Čaj od korena valerijane: 2 do 3 grama čaja prokuvati u 2dl vode. Za smirenje i u slučaju anksioznosti ovako pripremljen čaj piti 2 do 3 puta dnevno. Za lečenje nesanice 2 dl čaja piti dva sata pre spavanja.
• Kapsule valerijane (300 mg ekstrakta iz 3,0 grama korena valerijane):  Za lečenje anksioznosti i za smirenje 3 x 1 kapsula dnevno. Za lečenje nesanice 1 kapsula uveče dva sata pre spavanja.
• Tinktura valerijane: Za lečenje anksioznosti i za smirenje 3 x 60 kapi dnevno. Za lečenje nesanice 60 kapi tinkture uveče dva sata pre spavanja.

Da li je štetna?

Valerijana spada u grupu neškodljivih lekovitih biljaka. Nema poznatih kontraindikacija niti neželjenih efekata.

Da li postoje interakcije sa nekim lekovima?

Nisu dokazane interakcije preparata valerijane sa lekovima.

U kojim se lekovitim oblicima primenjuje?

Primenjuje se u obliku čaja od korena, tableta ili kapsula koje sadrže ekstrakt iz korena valerijane, tinkture, kupke za spoljnu upotebu.

Da li valerijanu smeju koristiti trudnice i dojilje?

Nema ograničenja za primenu preparata valerijane za vreme trudnoće i u toku dojenja.

_{Objavljen: 4. jul 2024. godine, ažuriran: 13. avgust 2024. godine}