U ovom tekstu
Mozak i creva – veza koja menja sve
Naša creva i mozak povezani su tzv. „gut-brain axis“, što znači da ono što se dešava u digestivnom sistemu može direktno uticati na način na koji se osećamo. U crevima se proizvodi čak 90% serotonina – hormona sreće. Kada se hranimo nezdravo, narušavamo balans crevne flore, što može dovesti do lošeg raspoloženja, razdražljivosti i mentalne iscrpljenosti.
Nutricionizam za mentalno zdravlje: Ključne namirnice
- Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama –Losos, sardine, orasi i lanene semenke bogati su omega-3 masnim kiselinama koje pomažu u regulaciji neurotransmitera, smanjenju upala i jačanju moždanih funkcija.
- Integralne žitarice – Zob, smeđi pirinač, proso i heljda održavaju stabilan nivo šećera u krvi, što direktno utiče na naše raspoloženje. Brzi skokovi i padovi šećera mogu izazvati anksioznost, nervozu i razdražljivost.
- Lisnato zeleno povrće – Spanać, blitva i kelj sadrže folnu kiselinu, vitamin B kompleksa, koji je ključan za proizvodnju serotonina i dopamina.
- Fermentisani proizvodi – Kefir, jogurt, kimči i kiseli kupus doprinose zdravoj crevnoj mikroflori i na taj način direktno podržavaju mentalnu stabilnost.
- Orašasti plodovi i semenke – Bademi, lešnici, suncokretove i bundeve semenke sadrže magnezijum – mineral koji pomaže u borbi protiv stresa i poboljšava san.
- Tamna čokolada (umereno!) – Bogata antioksidansima i magnezijumom, tamna čokolada može trenutno podići raspoloženje i poboljšati fokus.
Ishrana i stres: šta izbegavati
Kada smo pod stresom, često posežemo za slatkišima, brzim ugljenim hidratima i kofeinom. Međutim, prekomerni unos ovih namirnica može pojačati anksioznost i izazvati nesanicu. Umesto toga, preporučuje se umerena, raznovrsna i nutritivno bogata ishrana.
Nutricionizam za mentalno zdravlje – namirnice koje treba ograničiti:
- gazirani napici i rafinisani šećeri,
- alkohol (narušava san i podstiče depresivne simptome),
- prekomerni unos kofeina (povezan sa pojačanom anksioznošću).
Ritam ishrane je važan
Redovni obroci sprečavaju nagle oscilacije energije i raspoloženja. Doručak bogat proteinima i vlaknima pomaže boljem startu dana, dok lagana večera doprinosi kvalitetnijem snu.
Rezime: Hrana kao saveznik mentalnog zdravlja
Zdrava ishrana ne može zameniti psihoterapiju, lekove ili profesionalnu pomoć, ali može igrati značajnu ulogu u prevenciji i ublažavanju simptoma mentalnih tegoba. Uvođenjem malih promena u svakodnevnu ishranu, možemo napraviti velike korake ka boljem psihičkom blagostanju.
Jer kada hranimo telo – hranimo i um.
Pročitajte: Balansiranje poslovnog i privatnog života: 10 saveta za postizanje harmonije
