Menstruacija kroz istoriju: Evolucija stigme oko menstruacije i kako se menjala kroz istoriju

Kako se posmatrala menstruacija kroz istoriju i koliko se shvatanje menjalo? Kako su žene nekada morale da se skrivaju i šta se dešavalo ako izađu u javnost tokom menstruacije? Da li je Karavađo začetnik normalizacije menstruacije?

Evolucija stigme oko menstruacije

U današnjem društvu, razgovor o menstruaciji postaje sve otvoreniji, ali istorija otkriva duboke korene stigme koja je pratila ovaj prirodni proces ženskog tela kroz vekove. Od drevnih civilizacija do modernog doba, menstruacija je često bila obavijena tajnama, predrasudama i tabuima. Ipak, kroz istoriju postoje jasne promene u percepciji i tretmanu menstruacije, od ritualnih praksi do sociokulturnih normi. Ova evolucija stigme oko menstruacije pruža uvid u kompleksan odnos između menstruacije, kulture i moći.

Drevne civilizacije i menstruacija

Drevne civilizacije poput antičkog Egipta i Mesopotamije pokazuju da su žene smatrane „nečistima“ tokom menstruacije, te su bile izopštene iz zajednice tokom tog perioda. Ova percepcija očitovala se kroz različite obrede čišćenja i izolacije. U mnogim kulturama, menstruacija je bila povezana sa spiritualnim ili religijskim tabuima, što je dodatno produbljivalo stigmu oko ovog prirodnog procesa.

Menstruacija je u drevnim vremenima često povezivana sa spiritualnim i religijskim tabuima

U drevnim vremenima, menstruacija je često bila povezana sa spiritualnim ili religijskim tabuima koji su proistekli iz verovanja i običaja koji su oblikovali društvene norme i prakse. Neki od načina na koje je menstruacija bila tretirana u tom kontekstu:

• Pojam nečistoće – U mnogim drevnim kulturama, menstruacija je smatrana periodom nečistoće. Žene koje su bile u menstruaciji često su bile izopštene iz zajednice ili određenih verskih rituala jer se verovalo da su kontaminirane ili nečiste tokom tog perioda.
• Tabu o dodiru – Postojao je tabu o dodirivanju žena u menstrualnom ciklusu. U nekim kulturama, muškarci su izbegavali dodir sa ženama tokom menstruacije iz straha od kontaminacije ili duhovne nečistoće.
• Religijski obredi čišćenja – Mnoge religije su praktikovale obrede čišćenja za žene nakon završetka menstruacije kako bi ih „očistile“ i ponovo ih uvele u zajednicu. Ovi obredi čišćenja često su bili deo verskih rituala ili tradicionalnih praksi.
• Povezanost sa boginjama plodnosti – S druge strane, u nekim drevnim kulturama menstruacija je bila povezana sa boginjama plodnosti i plodnosti zemlje. U tim kontekstima, menstruacija je bila viđena kao moćan simbol plodnosti i obnove.
• Mitovi i legende – Postojali su mitovi i legende koji su povezivali menstruaciju sa božanskim silama ili mitskim bićima. Ovi mitovi su često oblikovali percepciju menstruacije kao nečeg mističnog ili svetog.

Sve ove prakse i verovanja doprineli su stvaranju duboke stigme oko menstruacije u drevnim vremenima. Žene su često bile marginalizovane ili izopštene zbog svoje menstruacije, a menstruacija je bila tretirana kao nešto tajanstveno ili tabuizirano u mnogim društvima.

Menstruacija kroz istoriju: Srednji vek

Srednji vek doneo je sa sobom intenziviranje stigme oko menstruacije, gde su žene često bile demonizovane ili optuživane za veštičarenje ukoliko bi se pojavila tokom njihove menstruacije. Ovaj period obeležen je teškim religijskim uticajem, što je doprinelo daljem marginalizovanju menstruacije i povećanju stigme oko nje.

Šta su žene radile tokom menstruacije u srednjem veku?

U srednjem veku, pristup menstruaciji bio je obavijen velom tajne i stigme, što je rezultiralo specifičnim praksama i ponašanjem žena tokom menstruacije. U tom periodu, ovo su bila neka od ključnih obeležja perioda menstruacije:

• Izolacija – U mnogim društvima srednjeg veka, žene su bile izolovane tokom menstruacije. To znači da su se skrivale ili povlačile u posebne prostorije ili čak posebne kuće tokom tog perioda. Ova praksa izolacije delimično je proistekla iz verovanja da su žene „nečiste“ tokom menstruacije i da bi njihovo prisustvo moglo doneti nesreću ili negativnu energiju.
• Obredi čišćenja – Nakon završetka menstruacije, žene su često prolazile kroz obrede čišćenja kako bi se „očistile“ i ponovo uvele u zajednicu. Ovi obredi čišćenja mogli su uključivati kupanje, molitve ili druge verske rituale.
• Skrivanje od muškaraca – U nekim kulturama, žene su se skrivale od muškaraca tokom menstruacije. Ovo je možda bilo iz praktičnih razloga, poput izbegavanja neželjenih dodira ili intimnosti, ali je takođe moglo biti i zbog verovanja da bi muškarci mogli biti ugroženi ili kontaminirani prisustvom žene u menstruaciji.
• Ograničenja u aktivnostima – Uz izolaciju i obrede čišćenja, žene su često bile ograničene u svojim aktivnostima tokom menstruacije. Na primer, mogle su biti zabranjene da učestvuju u verskim ceremonijama ili da obavljaju određene kućne poslove.
• Mistična percepcija – U nekim kulturama, menstruacija je bila tretirana kao period mistične moći ili sposobnosti. Iako je to retkost, postoje zapisi koji sugerišu da su neka društva verovala da su žene posebno moćne ili čak proročke tokom menstruacije.

Sve ove prakse i običaji doprineli su stvaranju stigme oko menstruacije u srednjem veku i uticali na način kako su se žene ponašale tokom ovog prirodnog procesa.

Renesansa i evolucija stigme oko menstruacije

Međutim, tokom renesanse, dolazi do promene u percepciji menstruacije. Neki umetnici su počeli da prikazuju menstrualnu krv u svojim delima, dok su se pojedini lekari bavili naučnim pristupom ovom fenomenu, što je doprinelo delimičnoj normalizaciji menstruacije.

Karavađo i slika „Sveti Jovan Krstitelj“

Tokom perioda renesanse, nekoliko umetnika je prikazivalo menstrualnu krv u svojim delima, iako je to bio relativno redak motiv zbog stigme oko menstruacije u to vreme. Ipak, postoje primeri umetničkih dela koji su uključivali ovaj motiv. Jedan od najpoznatijih primera je u delu „Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja“ (The Beheading of Saint John the Baptist) italijanskog renesansnog slikara Karavađa, koji je živeo u 16. i 17. veku.

Na ovoj slici, Karavađo je prikazao prizor pogubljenja Jovana Krstitelja, gde su na zidu u pozadini vidljivi tragovi krvi koji se mogu tumačiti kao simbol menstrualne krvi. Iako se ovaj motiv ne može sa sigurnošću tumačiti kao eksplicitno prikazivanje menstruacije, neki teoretičari umetnosti su sugerisali da Karavađo možda jeste želeo da evocira tu asocijaciju kako bi istakao kontroverznu prirodu prizora.

Osim toga, postoje i drugi primeri renesansne umetnosti gde su umetnici prikazivali žene sa narušenim dostojanstvom, što se može tumačiti i kao simbolika menstruacije. Međutim, direktno prikazivanje menstrualne krvi u umetnosti renesanse nije bilo uobičajeno, s obzirom na tabue i stigmu koja je pratila ovu temu u to vreme.

Menstruacija kroz istoriju: Moderno doba

Moderan period doneo je sa sobom šire obrazovanje i feministički pokret koji su promenili percepciju menstruacije u društvu. Žene su počele otvoreno da govore o svojim iskustvima i izazovima vezanim za menstruaciju, što je dovelo do kampanja za smanjenje poreza na menstrualne proizvode, poboljšanja pristupa higijenskim proizvodima za žene u siromaštvu i otvorenijeg dijaloga o menstruaciji u javnosti.

Rezime

Današnje društvo i dalje nosi tragove stigme oko menstruacije, ali je evidentno da se situacija poboljšava. Razgovor o menstruaciji postaje sve otvoreniji, a borba za menstrualnu pravdu postaje sve glasnija. Kroz ovu evoluciju stigme oko menstruacije, vidimo duboke promene u percepciji i tretmanu ovog prirodnog procesa, što ukazuje na napredak ka pravednijem i inkluzivnijem društvu za sve žene.

_{Objavljen: 12. mart 2024. godine, ažuriran: 11. februar 2025. godine}

Menstrualno siromaštvo