Najčešći mitovi o ishrani
Prema istraživanjima Evropskog saveta za informacije o hrani (EUFIC), ljudi masovno imaju potpuno pogrešna mišljena o mnogim pitanjima vezano za ishranu, a evo šta oni kažu koje su najčešće predrasude.
MIT broj 1 – Da li pića sa kofeinom izazivaju efekat dehidratacije i povećavaju žeđ?
Studije su pokazale da normalne količine kofeina u piću kao što su čaj, kafa i kola napici ne povećavaju gubitak tečnosti. Preko 250mg kofeina dnevno može imati diuretski efekat, pa samim tim i dovesti do povećanog gubitka vode i eventualno dehidratacije. Čak, kod onih koji su stalni konzumenti kofeina, ovaj efekat se smanjuje. Dakle, tečnost koju unosimo sa kofeinom može doprineti ukupnoj tečnosti u našem organizmu kada se kozumira umereno. Nacionalne službe širom Evrope preporučuju unos najmanje 1,2 litre vode dnevno (4-6 čaša vode) kod odraslih. Ovo je dovoljna količina pored tečnosti koju dobijamo koz hranu da zameni tečnost koja se gubi kroz vršenje nužde, znoj i druge izlučevine.
MIT broj 2 – Da li ne treba da jedete više od 3 jajeta nedeljno?
Visok nivo holesterola u krvi je poznat faktor rizika za koronarne bolesti srca. Ovo je dovelo do ideje da žumanca, koja su bogata holesterolom (u jajetu srednje veličine oko 225mg), mora biti loše za vaše srce. Međutim, ovo nije tačno. To je mit koji je plasiran u SAD tokom 60-ih godina. Većina lekara i nutricionista, kao i kardiologa se slaže da ne treba postavljati limit o broju pojedenih jaja tokom nedelje, pod uslovom da se hranite zdravo i uravnoteženo.
MIT broj 3 – Da li kuvanje uništava hranljive materije u povrću?
Vitamin C i folna kiselina se rastvaraju u vodi i podložni su oksidaciji, dosta toga se izgubi kada se namirnice koje sadrže ove vitamine, kao što je zeleno povrće, kuvaju u većim količinama vode koja se baca. Ovi gubici se mogu minimalizovati ako se povrće ne secka na male komadiće, uroni pravo u ključalu vodu i servira odmah. Još je bolje ako se kuva na pari ili sa vrlo malo vode u mikrotalasnoj pećnici. Međutim, važni sastojci kao što su vlakna, likopen u paradajzu i drugi antioksidansi u povrću su prisutni i nakon kuvanja. Šargarepa je višestruko hranljivija nakon termičke obrade u odnosu na sirovo stanje.
MIT broj 4 – Može li se uz pomoć hrono ishrane smršati?
Koncept ”Hrono ishrane” je razvijen u Francuskoj 1986. godine. Teorija ovog načina ishrane je da postoji idealno vreme za varenje makronutrijenata protenina, ugljenih hidrata i masti. Na primer, hranu koja sadrži proteine, masti i ugljene hidrate koji se sporo vare (kao što su iz integralnog i bogatog vlaknima izvora) treba jesti za doručak i uglavnom hranu bogatu proteinima za ručak. Makronutritijenti pojedeni van perioda optimalnog varenja neće koristiti, ali skladište mast i rezultiraju gojenjem.
Tačno je da svi mi imamo poremećen rita, biološki časovnik vezan za sunčevu svetlost i temperaturu, koja se ogleda u malim oscilacijama tokom dana i noći u nivoima raznih supstanci, kao što su hormoni, u našem telu. Međutim, kad god da jedemo proteine, masti i ugljene hidrate, naše telo reaguje povećanjem proizvodnje svih supstanci neophodnih za varenje i koristi ih.
Gubitak težine ovim načinom ishrane je faktički posledica smanjenog unosa kalorija jer su pojedini obroci ograničeni na određeni vid ishrane.
Izvor: www.eufic.org
