HPV bez panike: VODIČ ZA ŽENE koje su dobile pozitivan HPV nalaz
Čak 90% ljudi u nekoj fazi života bude zaraženo HPV virusom i on se smatra najčešćim virusom u svetu.
Iako sada mnogo češće pričamo o HPV-u, čini se zapravo malo znamo o svakodnevnici i kako da tretiramo HPV bez panike. Odnosno, šta kada žena dobije pozitivan nalaz.
HPV bez panike
Postoji trenutak koji mnoge žene opisuju gotovo isto: otvaraš nalaz ili zvoni telefon iz ordinacije i saznaješ da je „HPV pozitivan“ i kao da se vazduh na sekundu izgubi iz prostorije. Misli odmah odu najdalje moguće: da li je to rak, da li je opasno, kako sam ga dobila, šta će biti dalje. Ako si se prepoznala u ovome, važno je da znaš jednu stvar na samom početku: pozitivan HPV nalaz je čest, očekivan medicinski nalaz i u ogromnom broju slučajeva ne znači ništa dramatično.
Čak 90% ljudi u nekoj fazi života bude zaraženo HPV virusom i on se smatra najčešćim virusom u svetu.
Da li je svaki HPV opasan?
Humani papiloma virus, skraćeno HPV, nije jedna bolest niti jedna dijagnoza, već čitava porodica virusa. Postoji više od stotinu tipova, a samo manji deo njih povezan je sa promenama na grliću materice.
Većina žena će se sa HPV-om susresti makar jednom u životu, često i ne znajući da ga je imala, jer virus može godinama da miruje bez ikakvih simptoma. Upravo zato mnoge žene budu zatečene kada se pojavi na nalazu — deluje kao da se pojavio „niotkuda“, a zapravo je mogao biti prisutan veoma dugo.
HPV bez panike: Niskorizični i visokorizični HPV
Ono što dodatno zbunjuje jeste podela na niskorizične i visokorizične tipove.
- Niskorizični tipovi najčešće izazivaju promene poput kondiloma i ne dovode se u vezu sa rakom.
- Visokorizični tipovi, među kojima se najčešće pominju 16 i 18, mogu dovesti do promena na ćelijama grlića materice, ali ni njihov nalaz ne znači da će se rak razviti. Saznajte više: Visokorizični HPV virus
Put od infekcije do ozbiljne bolesti, ukoliko se uopšte dogodi, traje godinama i prolazi kroz faze koje medicina danas vrlo uspešno prati i leči. Upravo zato redovne kontrole imaju toliku vrednost jer omogućavaju da se sve uoči na vreme, mnogo pre nego što postane opasno. Saznajte: Koliko dugo je potrebno da HPV pređe u rak grlića materice?
Vodič za žene koje su dobile pozitivan HPV nalaz
Prva reakcija na pozitivan nalaz često je panika, ali panika je u ovoj situaciji potpuno beskorisna. Ono što jeste korisno jeste plan. U većini slučajeva lekar će preporučiti dodatne analize poput Papa testa, kolposkopije ili HPV tipizacije kako bi se videlo da li virus izaziva promene na ćelijama i kog je tipa. Nekada se savetuje samo praćenje na šest ili dvanaest meseci, jer organizam veoma često sam eliminiše virus.
Imuni sistem igra ključnu ulogu: kada je snažan, HPV se povlači bez posledica.
Jedno od najčešćih pitanja koje žene postavljaju tiče se načina prenosa. HPV se prenosi kontaktom kože i sluzokože tokom seksualnog odnosa, ali može se preneti i bez penetracije. Kondom smanjuje rizik, ali ga ne eliminiše potpuno, jer virus može biti prisutan na delovima kože koje kondom ne pokriva. Takođe, prisustvo HPV-a ne govori ništa o vernosti partnera niti o tome kada je infekcija nastala. Virus može godinama ostati neaktivan i tek kasnije se pojaviti na testu, zbog čega je nemoguće odrediti trenutak kada je prenet.
Saznajte više: Šta kada otkrijete da imate HPV: Da li je bezbedno nastaviti vezu i imate odnose?
Kako živeti sa HPV-om?
Mnoge žene strahuju i od toga kako HPV utiče na svakodnevni život: da li smeju da imaju odnose, da li mogu da zatrudne, da li će zauvek živeti sa virusom. U najvećem broju slučajeva, život se ne menja dramatično. Trudnoća je moguća, odnosi takođe, a virus često nestaje sam. Ono što se menja jeste potreba za većom brigom o zdravlju: redovne kontrole, jačanje imuniteta, prestanak pušenja ukoliko postoji ta navika i otvoren razgovor sa partnerom.
Kada treba brinuti zbog HPV infekcije?
Važno je razumeti i kada HPV postaje ozbiljan. Rizik raste ako infekcija traje godinama bez povlačenja i ako su prisutne ćelijske promene koje napreduju. Međutim, upravo zato postoje skrining programi i pregledi – da bi se takve promene otkrile na vreme, dok su potpuno izlečive. Rak grlića materice ne nastaje naglo; razvija se sporo i gotovo uvek daje priliku da bude sprečen.
Možda najvažnija poruka koju treba poneti jeste da HPV nije presuda, već informacija. Informacija koja omogućava da preuzmeš kontrolu nad svojim zdravljem.
HPV bez panike: Šta treba uraditi nakon pozitivnog HPV nalaza?
Kada dobiješ pozitivan HPV nalaz, najvažnije je da znaš da to nije signal za hitnu intervenciju, već za jasan plan praćenja. U većini slučajeva ne radi se ništa „dramatično“ preko noći, već se korak po korak proverava da li virus izaziva promene na ćelijama i koliki je stvarni rizik. Upravo ovaj deo: šta dalje posle HPV testa – pravi razliku između panike i kontrole nad situacijom.
1. korak – PAPA TEST
- Prvi korak obično je Papa test, ukoliko nije urađen skoro. Ovaj test ne otkriva sam virus, već pokazuje da li postoje promene na ćelijama grlića materice koje HPV može izazvati.
- Mnoge žene imaju pozitivan HPV nalaz, a uredan Papa test, što znači da virus postoji, ali nije napravio nikakvu štetu. Saznajte: Abnormalni PAPA test, ali normalna kolposkopija – šta to zaista znači?
- Ako Papa test pokaže određene nepravilnosti ili ako lekar želi detaljniji uvid, sledeći korak može biti kolposkopija. To je pregled tokom kog se grlić materice posmatra pod uvećanjem, kako bi se uočile i najsitnije promene koje golim okom nisu vidljive. Iako naziv zvuči zastrašujuće, pregled je rutinski i traje kratko.
2. korak – HPV tipizacija
- Drugi važan korak je HPV tipizacija, analiza koja otkriva o kom tipu virusa se tačno radi. Ova informacija je ključna jer nisu svi tipovi jednako rizični. Neki izazivaju samo bezazlene promene, dok se drugi prate pažljivije zbog mogućnosti razvoja ćelijskih promena tokom vremena.
- Kada se zna tačan tip, lekar može da proceni koliko često treba raditi kontrole i da li je potrebno dodatno praćenje.
3. korak – PRAĆENJE
- Treća stvar koju je često najteže prihvatiti jeste da se u velikom broju slučajeva ne preduzima aktivno lečenje, već praćenje. Razlog za to je jednostavan: organizam veoma često sam eliminiše virus.
- Imuni sistem kod većine žena uspe da potisne HPV u roku od jedne do dve godine, a blage ćelijske promene mogu se spontano povući bez ikakve terapije. Zato se kontrole zakazuju u određenim intervalima, da bi se videlo da li se stanje popravlja, ostaje isto ili zahteva intervenciju.
- U tom periodu najveću ulogu ima upravo imunitet. Zdrav način života, dovoljno sna, smanjenje stresa i prestanak pušenja mogu pomoći organizmu da se izbori sa virusom.
HPV je jedan od onih problema kod kojih telo često radi najveći deo posla, a medicina ga samo prati i interveniše ako je potrebno.
HPV bez panike: Rezime
Medicina danas HPV posmatra kao stanje koje se prati, a ne kao razlog za strah. Znanje, redovne kontrole i razumevanje sopstvenog tela daleko su moćniji od panike koja se javlja kada vidiš nepoznatu skraćenicu na papiru.
Ako si dobila pozitivan nalaz, nema mesta panici, znaj da 9 od 10 žena u nekoj fazi života ima ovaj virus, samo ga neke ne otkriju. Ono što pravi razliku jeste informisanost i preduzimanje mera kao što je praćenje i briga o opštem zdravlju.
Ono što je veoma važno da istaknemo jeste VAKCINA. Vakcina štiti od opasnih tipova virusa i u zemljama gde je nekoliko decenija dostupna, rak grlića materice je gotovo iskorenjen.
Sve o polno prenosivim infekcijama možete čitati u kategoriji POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE ⇓
