Da li postoji dokaz ili studija koji pokazuju da su vakcinacija i autizam na neki način povezani ili da vakcine uzrokuju autizam? Ne, ne postoji veza između vakcina i autizma!
Autizam je stanje koje utiče na mozak i otežava komunikaciju i interakciju sa drugima, a njegov uzrok je nepoznat. Smatra se da genetika, razlike u anatomiji mozga i toksičnost iz okruženja doprinose razvoju ovog stanja. Veoma često u javnosti se pominju naučne studije koje se bave potragom za vezom između MMR vakcina (protiv morbila – malih boginja, zauški i rubeole) i autizma kod dece.
MMR vakcina dovedena je u vezu sa autizmom nakon jedne studije Endrua Vejkfilda objavljene u časopisu The Lancet 1998. godine. Ova studija je obuhvatala samo 12 dece. U tom momentu, mediji su predstavili studiju kao senzacionalno otkriće, ali se ubrzo ispostavilo da je Vejkfild manipulisao podacima i da je zaključak studije lažiran i netačan. The Lancet je kasnije povukao taj članak, a uredništvo je objavilo da je bilo prevareno.
Generalni medicinski savet u Velikoj Britaniji je 2010. godine objavio da ovaj rad nije samo zasnovan na lošoj nauci, već je bio namerna prevara i falsifikat od strane dr Endrua Vejkfilda, te mu je oduzeta lekarska licenca. Istražitelji su došli i do saznanja da je advokat koji je tražio vezu između vakcine i autizma platio Vejkfildu više od 435.000 funti za ovu tvrdnju.
Zbog ovih dešavanja, veliki broj istraživača usmerio je svoj rad upravo na ispitivanje postojanja veze između autizma i MMR vakcine, ali do danas ta veza nijednom nije potvrđena.
Ponekad deca mogu da imaju reakciju na vakcinaciju u vidu blage temperature ili osipa, ali je jasno da ozbiljnih reakcija i posledica od MMR vakcine nema. Ukoliko ste zabrinuti za posledice vakcine, najbolje je da se posavetujete sa pedijatrom koji je stručan u ovom domenu.
Centar za kontolu bolesti i preventivu je uporedio grupe dece koja su primila sve preporučene vakcine i one čije su vakcine odložene ili ih nisu primili uopšte. Nije bilo razlike u procentu zastupljenosti autizma između ove dve grupe dece.
Bez obzira što je kasnije urađeno na desetine opsežnih studija, od kojih NIJEDNA nije pokazala da postoji veza između vakcina i autizma, broj vakcinisane dece u mnogim državama značajno je opao zbog roditeljskog straha. Najveća studija je obuhvatila 660.000 dece u 11 zemalja i nije nađena veza između vakcina i autizma. Posledice toga su tragične. Nakon mnogo decenija u velikom broju zemalja je došlo do epidemija ovih bolesti koje su uzrokovale teške zdravstvene probleme i smrt određenog broja dece.
Čak i u Srbiji, povremeno, među vrtićkom decom izbijaju manje epidemije malih boginja, koje mogu (a ne moraju) ostaviti trajne posledice na zdravlje obolele dece.
Objavljen: 25. april 2013. godine, ažuriran: 24. januar 2024. godine
Pročitajte još:
Rođeni na ovaj datum u ljubavi traže osobu koja će razumeti njihovu složenost i emotivnu dubinu. Ne zadovoljavaju se površnim odnosima, njima je potrebna duhovna i intelektualna povezanost.
Razumevanje rizika i prevencija srčanih bolesti tokom menopauze može značajno doprineti očuvanju kardiovaskularnog zdravlja tokom ovog životnog perioda.
Dobra vest: insulinska rezistencija se može usporiti ili čak preokrenuti uz promene u načinu života, zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
Često se dešava da lekari ne mogu naći uzrok pobačaja. Kod samo polovine parova uzrok bude otkriven, a ako vi niste taj slučaj, ne preostaje vam ništa drugo osim da budete hrabri i nastavite dalje jer istraživanja pokazuju da 70% parova kod kojih ne uspe da se utvrdi uzrok na kraju ipak ostvari normalnu trudnoću.
Akne se najčešće pojavljuju u pubertetu i kod žena u PMS-u ili u toku menstruacije. Razlog tome su hormoni, koji imaju jednu od ključnih uloga kada su bubuljice u pitanju.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Ukupan zaštitni procenat protiv tuberkulozne infekcije koji ima BCG vakcina je oko 50% jer na efikasnost može uticati više faktora poput razlike u sojevima, načinu primene vakcine i okruženju populacije.
Ne postoji tačna statistika koliko dece sa poremećajem pažnje ima bipolarni poremećaj, jer je razlika između ova dva poremećeja u detinjstvu veoma teška.
To što dete neće možda moći da jede tih dana, neće uticati na njegov oporavak, a neće ni previše na telesnu težinu, stoga ga nemojte forsirati da jede, već samo da nadoknađuje tečnost dok se ne oporavi.
Mnogi roditelji se pitaju kada je vreme da njihovo dete progovori, da li dovoljno priča u odnosu na vršnjake, da li u redu da ga samo oni razumeju i da nepravilno izgovara glasove.
Istraživanja sprovedena u našoj zemlji pokazuju da skoro svako peto dete ima izražene simptome emocionalnih poteškoća, a 3 do 7 odsto njih pati od kliničke depresije koja zahteva stručnu pomoć.
Starija deca bolje razumeju šta je depresija, ali se ne osećaju bolje čak ni kada razumeju šta je to. Naprotiv, neugodno im je i mogu da brinu da su drugačija od svojih vršnjaka.
