Promene raspoloženja: Kako se nositi s promenama raspoloženja u pubertetu?
Bilo da ste roditelj ili dete, sigurno ste se zapitali kako se nositi s promenama raspoloženja u pubertetu. Tokom puberteta, tinejdžeri često prolaze kroz emocionalne “rolerkostere” – u jednom trenutku osećaju se odlično, a već u sledećem tužno, besno ili zbunjeno. Ovo nije znak da nešto nije u redu – već prirodan deo razvoja. Ključ je razumevanje i usvajanje strategija za nošenje sa tim promenama.
Promene raspoloženja u pubertetu – Bilo da ste roditelj ili dete, sigurno ste se zapitali kako se nositi s promenama raspoloženja u pubertetu. Tokom puberteta, tinejdžeri često prolaze kroz emocionalne “rolerkostere” – u jednom trenutku osećaju se odlično, a već u sledećem tužno, besno ili zbunjeno. Ovo nije znak da nešto nije u redu – već prirodan deo razvoja. Ključ je razumevanje i usvajanje strategija za nošenje sa tim promenama.
Zašto se javljaju promene raspoloženja?
- Hormoni “divljaju” – U pubertetu telo počinje da proizvodi veće količine hormona poput estrogena, progesterona i testosterona, koji utiču ne samo na telo, već i na mozak i emocije.
- Mozak se menja – Delovi mozga zaduženi za emocionalnu kontrolu i donošenje odluka još se razvijaju. Zbog toga tinejdžeri mogu reagovati impulsivnije ili se teže nositi sa stresom.
- Pritisak okoline – Nova očekivanja, odnosi s vršnjacima, školski zahtevi i promena izgleda mogu izazvati nesigurnost i stres.
Kako se sve to oseća – promene raspoloženja u pubertetu?
Promene raspoloženja mogu uključivati:
- Nagle promene iz veselja u tugu
- Iritaciju bez očiglednog razloga
- Povlačenje u sebe
- Osećaj da te niko ne razume
- Snažne reakcije na sitnice
Važno je znati da nisi sam/a i da većina tvojih vršnjaka prolazi kroz slične emocije.
Praktični saveti za lakše nošenje s emocijama
- Prepoznaj i prihvati emocije – Umesto da potiskuješ osećanja, pokušaj da ih imenuješ: “Osećam se ljuto”, “Zbunjena sam”, “Tužan sam danas”. To pomaže mozgu da bolje obradi ono što se dešava.
- Razgovaraj s nekim kome veruješ – Razgovor sa roditeljem, starijim bratom/sestrom, školskim psihologom ili prijateljem često donosi olakšanje i novu perspektivu.
- Bavi se fizičkom aktivnošću – Šetnja, sport, ples ili joga oslobađaju endorfine – “hormone sreće” – koji prirodno popravljaju raspoloženje.
- Piši dnevnik – Vođenje dnevnika pomaže da izraziš osećanja, pratiš obrasce i prepoznaš šta ti pomaže u teškim trenucima.
- Odmaraj i spavaj dovoljno – Nedostatak sna pogoršava promene raspoloženja. Pokušaj da spavaš 8–10 sati svake noći.
- Ograniči preterano korišćenje telefona i društvenih mreža – Stalna izloženost savršenim slikama i negativnim komentarima može povećati osećaj nesigurnosti i nervoze.
Tehnike koje umiruju um
- Duboko disanje – 5 dubokih udisaja i izdisaja mogu pomoći da se umiriš.
- Meditacija i svesnost (mindfulness) – vežbe koje pomažu da se fokusiraš na sadašnji trenutak.
- Kreativnost – crtanje, muzika, pisanje ili bilo koja umetnička aktivnost pomaže da se izraze osećanja.
Kada potražiti pomoć?
Promene raspoloženja su normalne, ali ako osećaš:
- dugotrajnu tugu ili bezvoljnost,
- da ništa više ne raduje,
- stalne napade besa ili panike,
- da si preplavljen/a mislima koje ne možeš da kontrolišeš
…važno je obratiti se odrasloj osobi i potražiti stručnu pomoć. Psiholog, pedagog ili lekar mogu pomoći na pravi način. Nikada se nemoj ustručavati da se obratiš školskom psihologu ili pedagogu, ako ga ima u tvojoj školi. On je neko ko vas poznaje godinama, ima iskustva i razumevanja za životni period u kom se nalaziš.
Rezime
Pubertet je vreme velikih unutrašnjih promena, i normalno je ponekad se osećati zbunjeno ili preplavljeno. Dobra vest je – uz razumevanje, podršku i zdrave navike, možeš naučiti da prepoznaš i upravljaš svojim emocijama, što ti donosi sigurnost i snagu za sve izazove koji dolaze.
