Uloga hormona u procesu VTO
Bez hormonske terapije, u prirodnom ciklusu žena obično proizvodi jednu jajnu ćeliju. Tokom VTO cilj je da se dobije više jajnih ćelija, kako bi postojala veća šansa za kvalitetne embrione i uspešan transfer.
Vantelesna oplodnja (VTO) je složen medicinski postupak. Uloga hormona u procesu VTO je veoma veliki.
Delovanje hormona ne samo da reguliše prirodne cikluse u ženskom telu, već i omogućava lekarima da proces optimizuju i povećaju šanse za uspešnu trudnoću. Razumevanje hormona i njihove uloge može pomoći parovima da bolje shvate zbog čega su pojedine terapije neophodne i šta mogu da očekuju tokom VTO postupka.
U ovom tekstu
Zašto su hormoni važni za plodnost?
Hormoni su hemijski glasnici koji usklađuju funkciju jajnika, materice i hipofize, stvarajući uslove za sazrevanje jajne ćelije, ovulaciju i pripremu endometrijuma za implantaciju. U postupku VTO, lekari često koriste hormonsku terapiju kako bi stimulisali jajnike da proizvedu više jajnih ćelija i time povećali šanse za uspešnu oplodnju.
Najvažniji hormoni u procesu VTO
- Folikulostimulišući hormon (FSH)
- Prirodna uloga: podstiče rast folikula u jajnicima i sazrevanje jajne ćelije.
- U VTO: koristi se u obliku injekcija (gonadotropini) da bi se stimulisali jajnici da razviju više folikula u jednom ciklusu.
- Luteinizirajući hormon (LH)
- Prirodna uloga: izaziva ovulaciju i oslobađanje jajne ćelije.
- U VTO: sintetički „okidač“ (najčešće hCG injekcija) oponaša dejstvo LH i omogućava kontrolisano oslobađanje jajnih ćelija spremnih za aspiraciju.
- Estradiol (E2)
- Prirodna uloga: glavni ženski polni hormon koji utiče na rast endometrijuma i pripremu materice za implantaciju.
- U VTO: prati se tokom stimulacije da bi se procenio odgovor jajnika i izbegao rizik od hiperstimulacije.
- Progesteron
- Prirodna uloga: stabilizuje i priprema endometrijum za implantaciju oplođene jajne ćelije.
- U VTO: nakon embriotransfera, žene često dobijaju suplementaciju progesteronom (u obliku vaginaleta, tableta ili injekcija) kako bi se povećale šanse za uspešnu implantaciju i održavanje trudnoće.
- Anti-Müllerian hormon (AMH)
- Prirodna uloga: pokazatelj ovarijalne rezerve, odnosno broja preostalih jajnih ćelija u jajnicima.
- U VTO: koristi se za procenu uspeha stimulacije i planiranje individualnog protokola.
- Prolaktin i hormoni štitne žlezde (TSH, T3, T4)
- Povišen prolaktin može poremetiti ovulaciju i menstrualne cikluse.
- Hormoni štitne žlezde utiču na metabolizam i plodnost, a njihov disbalans može otežati začeće i implantaciju.
Hormonska terapija tokom VTO – zašto je važna?
Bez hormonske terapije, u prirodnom ciklusu žena obično proizvodi jednu jajnu ćeliju. Tokom VTO cilj je da se dobije više jajnih ćelija, kako bi postojala veća šansa za kvalitetne embrione i uspešan transfer. Hormonska terapija se prilagođava svakoj pacijentkinji na osnovu:
- godina,
- AMH i FSH vrednosti,
- ranijeg odgovora na stimulaciju,
- opšteg zdravstvenog stanja.
Rizici i kontrola hormonske terapije
Iako je hormonska stimulacija bezbedna kada se pažljivo prati, mogući rizici uključuju sindrom hiperstimulacije jajnika (OHSS), promene raspoloženja i fizičke simptome poput nadutosti ili osetljivosti dojki. Zbog toga su redovni ultrazvučni pregledi i analize hormona ključni deo procesa.
Rezime
Hormoni su osnova svakog uspešnog VTO postupka. Oni kontrolišu sazrevanje jajnih ćelija, pripremu materice i održavanje rane trudnoće. Pravilna hormonska terapija, uz pažljivo praćenje od strane lekara, omogućava da se šanse za ostvarivanje roditeljstva značajno povećaju. Razumevanje uloge hormona može pomoći pacijentima da se osećaju sigurnije i spremnije tokom čitavog procesa.
Sve o lečenju neplodnosti i postupku vantelesne oplodnje možete čitati u kategoriji STERILITET ⇓
