Embriotransfer – transfer embriona

Embriotransfer je veoma važan deo procesa vantelesne oplodnje kada se vrši transfer embriona koji je oplođen u matericu žene. Postoje određeni rizici kada se ovo vrši, kao i neke mere predostrožnosti, kako bi se povećale šanse da postupak bude uspešan.

Šta je transfer embriona?

Vantelesna oplodnja se vrši tako što se jajna ćelija uklanja iz jajnika i oplodnja spermom se vrši u laboratorijskim uslovima. Embriotransfer je poslednji deo procesa vantelesne oplodnje.

Prilikom pripreme za vantelesnu oplodnju, ženi se jajnici stimulišu lekovima za plodnost kako bi se oslobodile zdrave jajne ćelije. One se nakon toga uklanjaju iz jajnika. Nakon oplodnje, ćelija se umnožava i zdravi embrioni se prenose nazad u matericu. Embrion nakon toga mora da se zakači za zid materice kako bi trudnoća počela.    

Kada je potrebno raditi transfer embriona?

Kada prirodno začeće nije moguće ili je malo verovatno da će do njega doći, savetuje se vantelesna oplodnja. Transfer embriona je samo jedan od koraka koji se sprovodi. Za to postoji mnogo razloga, kao što su:

• Prerana smanjena funkcija jajnika – ako jajnici otkazuju i ne proizvode dovoljne količine estrogena, ali i ne oslobađaju redovno jajne ćelije.
• Poremećaji ovulacije – ako je ovulacija retka, mnogo je manja šansa da dođe do uspešne vantelesne oplodnje.
• Oštećeni jajovodi – prilikom prirodnog začeća embrioni kroz jajovod putuju do materice. Međutim, ako jajovodi imaju ožiljke ili su zapušeni, oni ne mogu bezbedno da stignu.
• Miomi materice – fibriodi ili miomi su mali benigni tumori na zidovima materice koji ometaju sposobnost embiona da se usadi u matericu i otežavaju trudnoću.
• Endometrioza – kada se tkivo materice implantira i izvan materice i utiče na funkcionisanje reproduktivnog sistema.
• Problem sa proizvodnjom sperme – proizvodnja nedovoljne količine sperme ili slaba pokretljivost spematozoida, oštećenje testisa i drugi problemi vezani za mušku neplodnost.
• Genetiski poremećaji – određena stanja koja spečavaju nastanak trudnoće.

Svi koraci tokom embriotransfera

Pre transfera

Oko 2 do 3 dana ranije, lekar će proceniti koja jajašca je najbolje vratiti u matericu. Postoje metode za procenu najboljih jajnih ćelija kao što je metabolomička selekcija ^(*1) . Ovom metodom se biraju najkorisnija jajašca na osnovu različitih faktora koja će se oploditi u laboratoriji i ostaviti 1 do dva dana da rastu. Ako se razvije mnogo kvalitetnih embriona, neki mogu biti zamrznuti za drugi postupak.

Proces ubacivanja embriona u matericu

Završni deo vantelesne oplodnje je transfer embiona kada se oni prenose u matericu. Ovaj metod je sličan papa testu. Lekar će ubaciti spekulum u vaginu žene, koristeći ultrazvuk zbog preciznosti, on će provući kateter kroz grlić materice u matericu i embrioni će proći. Proces je bezbolan i ne zahteva uglavnom nikakvu sedaciju. Pomalo je nekad nelagodan zbog spekuluma i pune bešike koja je potrebna za ultrazvučni pregled, ali je veoma kratak.

Posle transfera

Dve nedelje posle embriotransfera, videće se da li je implantacija embriona prošla uspešno. Može se dogoditi da žene imaju blage grčeve u tom periodu, nadimanje i oskudan vaginalni iscedak.

Koje vrste embriotransfera postoje?

Lekari uglavnom na sličan način vade jajne ćelije kako bi se izvršila vantelesna oplodnja, ali za vraćanje embriona u matericu postoji više različitih opcija:

Ubacivanje svežih embriona                                                                             

Nakon oplodnje, embrioni se vraćaju dan do dva kasnije i biraju se oni najbolji za ubacivanje u matericu.

Prenos zamrznutih embriona

Zdravi embioni se mogu preneti i čuvati za neku buduću upotrebu. Nakon toga se mogu odmrznuti i preneti u matericu.

Transfer blastociste

Ako se dobije više zdravih embriona, uobičajeno je i da se čeka da se oni razviju u blastociste i ovakav transfer ima veće šanse za uspeh od transfera embriona trećeg dana, ali druga studija ukazuje da ovo povećava kasniji rizik i da se ne preporučuje uvek.

Asistirani hečing

Hečing ili „potpomognuto izleganje“ je proces kojim se slabi spoljašnji sloj embiona pre nego što se umetne u matericu. Ovaj postupak nekada može da pobošlja izgleda da se embrion lakše implantira u matericu.

Koliko se embriona prenosi u matericu posle oplodnje?

Još uvek postoje razlike oko toga koliko se embiona prenosi u matericu žene. Nekada je dovoljan samo jedan embrion koji je kvalitetan, ali ima i lekara koji smatraju da dva oplođena embriona povećavaju šansu za začeće.  Broj embriona koji se vraćaju zavisi i od starosti žene. Uglavnom se neće umetati više od 2 embriona, a kod žena mlađih od 35 godina koje imaju velike izglede za trudnoću, često se vraća samo jedan embrion.

Kada su šanse za trudnoću veoma niske, možda će lekari odlučiti da se prenese 3 i više embriona.

Koja je stopa uspešnosti embriotransfera?

Studije sugerišu da postoji mala razlika u stopi uspeha između svežih i zamrznutih embriona, a stopa uspešnosti transfera može da varira od metode koja se koristi. Kod korišćenja svežih embriona, stopa trudnoće je oko 23%, dok je oko 18% sa korišćenjem smrznutih embriona.

Smrznuti embioni se mogu koristiti tamo gde nije moguće koristiti sveže i ako je šansa za trudnoću mala, lekari će savetovati zamrzavanje. Stope uspeha variraju od uzroka neplodnosti, genetskih poremećaja, etičke pripadnosti, godina i drugih faktora.

Rizici od samog transfera su veoma mali i povećani su pre svega sa hormonskom stimulacijom kroz koji se prolazi i povećanim rizikom od krvnih ugrušaka. Može doći do blagog krvarenja, pojave sekreta ili infekcije, kao i do komplikacija zbog anestezije. Ovo su retke situacije, a rizik od pobačaja sličan kao i kada je u pitanju prirodno začeće.

Najveći rizik koji se javlja je onaj od višestruke trudnoće jer su trudnoće sa tri i više bebe dosta rizičnije i nose sa sobom brojne komplikacije.

Pobačaj30.06.2025

Uticaj kariotipa na ponovljeni pobačaj

Pre trudnoće22.05.2025

10 mitova i zabluda o vantelesnoj oplodnji

Uncategorized03.02.2025

Trudnoća posle menopauze

Najčešća pitanja o embriotransferu

1. Šta je embriotransfer i kako izgleda procedura?
   Embriotransfer je finalni korak vantelesne oplodnje, pri čemu se jedan ili više embriona pažljivo prenose u matericu preko katetera, uz pomoć ultrazvuka. Procedura podseća na Papa test, traje samo par minuta, nije bolna i retko zahteva sedaciju, mada može biti neprijatna zbog pune bešike i spekuluma.
2. Koliko embriona se preporučuje za transfer – jedan ili više?
   Preporuka je da se radi transfer jednog embriona (SET) kako bi se smanjio rizik od blizanačke trudnoće. U nekim slučajevima, poput starijih žena ili prethodnih neuspelih pokušaja, može se razmotriti transfer dva embriona. Pri tom, uvećava se verovatnoća trudnoće, ali i rizik komplikacija.
3. Kada mogu očekivati rezultate i kada uraditi test na trudnoću?
   Test na trudnoću preporučuje se 12 dana nakon transfera blastociste (5. dana) ili 14 dana nakon transfera embriona drugog ili trećeg dana. Beta hCG može biti detektovan čak i pre, ali se ranije testiranje ne savetuje zbog lažno pozitivnih rezultata.
4. Da li je potrebno mirovanje nakon embriotransfera?
   Ne postoji naučni dokaz da mirovanje povećava šansu za uspeh. Većina stručnjaka preporučuje normalan način života bez teških fizičkih aktivnosti, ali bez potrebe za produženim ležanjem.
5. Koji simptomi su uobičajeni u narednih dva dana nakon transfera?
   Moguća su blaga osećanja kao što su nadimanje, nežni grčevi u karlici, bol ili osetljivost u grudima, često mokrenje i blagi vaginalni sekret. To su normalni efekti lekova ili postproceduralne senzacije, ali prate se sa oprezom.
6. Da li stres ili seksualna aktivnost mogu uticati na implantaciju?
   Studije pokazuje da nivo stresa ne utiče značajno na uspeh implantacije. Što se tiče seksualnog odnosa, mišljenja stručnjaka su podeljena – jedan deo smatra da je delimično bezbedan nakon nekoliko dana, drugi pak preporučuje odsustvo od seksualnih odnosa tokom perioda implantacije. Najbolje je konsultovati se sa lekarom.
7. Koje su šanse za uspeh embriotransfera?
   Stopa uspešnosti varira: kod žena mlađih od 35 godina šanse su preko 50 %, dok se kod starijih žena postepeno smanjuju i mogu biti ispod 5 % nakon 43. godine. Nivo uspeha u Srbiji varira između 25–35 % (zbirno), dok kod mlađih žena može dostići 70 % u idealnim uslovima.
8. Koja je razlika između svežeg i zamrznutog embriotransfera?
   Svež eriotransfer se obavlja neposredno nakon aspiracije jajnih ćelija. Kod zamrznutog embriotransfera (FET), embrioni se prethodno čuvaju i odmrznu kada je materica optimalna. Novija istraživanja pokazuju da zamrznuti embrioni mogu imati slične ili čak bolje rezultate i bez povećanog rizika za teške ishode.

Literatura:

1. _{PubMed: Metabolomics and its application for non-invasive embryo assessment in IVF – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2639446/}
2. _{PubMed: Impact of assisted hatching on fresh and frozen-thawed embryo transfer cycles: a prospective, randomized study – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18413070/}
3. _{RBMO: Should we be promoting embryo transfer at blastocyst stage? – https://www.rbmojournal.com/article/S1472-6483(15)00488-5/fulltext}
4. _{MNT: What to know about embryo transfers – https://www.medicalnewstoday.com/articles/314571}
5. _{PubMed: Comparison of pregnancy rate between fresh embryo transfers and frozen-thawed embryo transfers following ICSI treatment – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4837924/}
6. _{NIH: Does transferring three or more embryos make sense for a well-defined population of infertility patients undergoing IVF/ICSI? – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3991445/}
7. _{Fertility and Starility: Elective single embryo transfer in women less than age 38 years reduces multiple birth rates, but not live birth rates, in United States fertility clinics – https://www.fertstert.org/article/S0015-0282(16)61346-8/fulltext}

_{Objavljen: 22. april 2022. godine, ažuriran: 30. jul 2025. godine}

Pročitajte: 10 obeležja PCOS (sindroma policističnih jajnika)