Kada je dete spremno da počne da trenira neki sport?
U današnje vreme, a posebno u Aziji i siromašnim zemljama Evrope, roditelji sve češće upisuju decu na različite sportove u uzrastu ranijem od preporučenog, ali i preko njihovim mogućnosti.
Roditelji se danas često pitaju kako i kada je dete spremno da počne da trenira neki sport. Dok slobodna igra podstiče maštu, nezavisnost i kreativnost, strukturisani timski sportovi uče disciplinu, timski rad i upornost. I jedno i drugo je dragoceno – ali pravi izazov je pronaći ravnotežu i prepoznati kada je dete spremno.
U današnje vreme, a posebno u Aziji i siromašnim zemljama Evrope, roditelji sve češće upisuju decu na različite sportove u uzrastu ranijem od preporučenog, ali i preko njihovim mogućnosti. Deca su sve češće uskraćena za vreme za slobodnu igru i vreme sa porodicom, kao i vreme 1 na 1 sa roditeljem. Važno je prepoznati kada je pravo vreme da krenu da treniraju i da li nisu zbog toga pod prevelikim pritiskom uspeha.
Koji je najbolji uzrast za početak treniranja sporta?
Stručnjaci naglašavaju da ne postoji univerzalno pravilo – sve zavisi od razvoja i interesovanja deteta.
- Oko 6. ili 7. godine, deca obično stiču dovoljnu koordinaciju i mogu da prate osnovna pravila, ali je preporučljivo da još uvek idu samo u „školicu sporta“, a ne da treniraju jasno određeni sport.
- Do 8. ili 9. godine, većina dece je spremna da se takmiči i učestvuje u složenijim strategijama.
- Predškolci, međutim, više napreduju kroz slobodnu i zabavnu fizičku igru, a ne kroz formalne timske sportove.
Dakle, idealan trenutak zavisi od zrelosti deteta, njegovih interesovanja, porodične logistike i finansijskih mogućnosti.
Koliko vannastavnih aktivnosti je previše?
Roditelji često žele da deci pruže što više prilika, ali pretrpan raspored može doneti kontraefekat.
- Deci je potrebna „uravnotežena ishrana igre“ – kombinacija sporta, muzike, slobodne igre i vremena za odmor.
- Neka deca uživaju u samo jednoj aktivnosti, dok druga žele da budu stalno zauzeta – oba pristupa su u redu, dokle god dete uživa i raste kroz te aktivnosti.
- Ključ je pratiti potrebe deteta, a ne težiti savršenom broju vannastavnih obaveza.
Kako prepoznati da dete nije spremno ili je preopterećeno?
Deca najčešće pokažu da im nešto ne prija – ponekad direktno, a ponekad kroz ponašanje.
Mogući znaci:
- otpor da napuste kuću,
- učestvovanje „na autopilotu“, bez entuzijazma,
- stalni umor, stres ili promene raspoloženja,
- ponavljajuće bolesti,
- pad u školskim ocenama,
- teškoće da se zabave sami bez organizovanih aktivnosti.
Ako se ovakvi znaci ponavljaju, vreme je da preispitate raspored. Otvorena komunikacija sa detetom ključ je da shvatite da li je problem previše obaveza, prejak takmičarski pritisak ili strogi trener.
Treniranje sporta ili slobodna igra – šta je bolje?
Oba su važna, ali u različitim segmentima razvoja:
- Slobodna igra podstiče maštu, kreativnost, samostalnost i emocionalnu regulaciju.
- Organizovani sportovi uče decu timskom radu, disciplini, otpornosti i snalaženju u situacijama koje nisu uvek fer.
Roditelji treba da osiguraju ravnotežu – dovoljno slobodne igre, ali i strukturisanih aktivnosti koje će ih naučiti životnim veštinama. Dobro je da deca starijeg uzrasta odlaze na trening i imaju tu naviku, kao i dovoljno fizičke aktivnosti, ali je važno da ih to ne opterećuje previše.
Imajte na umu da je veoma retko da dete bude vanserijski materijal za svetski uspešnog sportistu. U današnje vreme, prečesto se deca „kuju u zvezde“, a iza toga se neretko krije finansijska korist koja se može izvući od roditelja.
Roditelji se nekada previše odriču jer im se govori da će dete biti veoma uspešno, ali to se ne dešava tako lako i ne kod sve dece, ma koliko uložili novca i dete vremena.
Razmislite dobro da li želite da dete svoje detinjstvo provodi na turnirima ili na rođendanima drugara i potrudite se da nađete balans između ova dva.
Pročitajte: Dete – žrtva ambicioznih roditelja
Šta uraditi pre nego što dete upišete da trenira određeni sport?
Stručnjaci savetuju nekoliko koraka kako bi iskustvo bilo pozitivno:
- Razmislite o razlogu – da li dete upisujete zbog društvenog razvoja, upoznavanja novih aktivnosti ili zbog ozbiljnog bavljenja sportom?
- Pratite vođstvo deteta – neka njihova interesovanja budu glavni vodič, a ne roditeljske ambicije.
- Počnite polako – uvedite jednu po jednu aktivnost, umesto da dete zatrpate brojnim obavezama.
- Razmislite o porodičnom rasporedu – ako aktivnosti postaju izvor stresa i za roditelje, možda je bolje naći opuštenije opcije.
- Često proveravajte – razgovarajte sa detetom, posmatrajte ponašanje i prilagođavajte obaveze prema njegovim potrebama i raspoloženju.
Rezime
Organizovani sportovi mogu biti izuzetno korisni, ali samo ako dete učestvuje iz pravih razloga i u pravom trenutku. Balans između slobodne igre i strukturisanih aktivnosti ključ je zdravog razvoja i fizičkog i emocionalnog.
Najvažnije: slušajte svoje dete, pratite signale koje vam šalje i ne bojte se da napravite pauzu ako primetite da je preopterećeno.
Literatura:
- Parents: Here’s Why You Need a Slow Summer—According to Parents and Travel Experts
- Amazon: The Working Parent’s Survival Guide: How to Parent Smarter Not Harder
- Child Mind Institute: https://childmind.org/bio/janine-domingues-phd/
