Hipotireoza kod beba predstavlja ozbiljnu medicinsku stanje koje zahteva rano otkrivanje i odgovarajuće lečenje. Ovo stanje se naziva i kongenitalni hipotiroidizam – smanjena funkcija štitne žlezde kod bebe. Ovaj poremećaj štitne žlezde može značajno uticati na fizički i mentalni razvoj bebe, stoga je ključno razumeti kako se dijagnostikuje, leči i kakve su dugoročne posledice. Da li postoje simptomi u ranoj fazi i kakvi su izgledi da je beba preraste?
U ovom tekstu
Rano otkrivanje hipotireoze kod novorođenčadi od suštinskog je značaja. Rutinsko testiranje se sprovodi u okviru Gatrijevog testa. Ovo se obično radi 48 sati nakon rođenja bebe, odnosno u prvim danima posle rođenja. Test se sastoji od merenja nivoa tireo-stimulišućeg hormona (TSH) u krvi bebe. Povećani nivo TSH može ukazivati na hipotireozu.
Praksa je da vas NE POZIVAJU nakon dobijanja rezultata, ukoliko je sve u referentnim vrednostima, već samo ako neki parametar nije u referentnim vrednostima. Ovo ne znači odmah da novorođenče ima neki problem, već da samo treba ponoviti rezultate.
Simptomi hipotireoze kod novorođenčadi mogu varirati, ali neki od najčešćih su:
Dijagnoza hipotireoze kod novorođenčadi postavlja se na osnovu rezultata testiranja nivoa TSH u krvi. Ako su rezultati iznad normalnog opsega, lekar će dalje istražiti prisustvo hipotireoze. Dodatni testovi, poput merenja nivoa slobodnog tiroksina (FT4), mogu se koristiti za potvrdu dijagnoze.
Referentne vrednosti tireo-stimulišućeg hormona (TSH) kod novorođenčadi mogu se razlikovati u zavisnosti od laboratorije i tehnike merenja. Međutim, opšte prihvaćeni opsezi obično se kreću između 0,7 mIU/L do 20 mIU/L. Važno je napomenuti da su ovi opsezi samo smernice, i lekar koji prati zdravlje vaše bebe najbolje će moći interpretirati rezultate u odnosu na specifične okolnosti i uslove.
Povećanje nivoa TSH iznad normalnog opsega u novorođenčadi često ukazuje na mogući problem sa štitastom žlezdom. Kao deo rutinskog skrininga nakon rođenja, bebe se obično testiraju na nivo TSH kako bi se identifikovali potencijalni poremećaji štitaste žlezde što je ranije moguće. U slučaju povećanja TSH-a, dodatni testovi, poput merenja nivoa slobodnog tiroksina (FT4), mogu biti sprovedeni kako bi se utvrdila tačna dijagnoza.
Važno je naglasiti da samo lekar može interpretirati rezultate testova i pružiti adekvatne informacije o zdravlju vaše bebe. Ako imate bilo kakve zabrinutosti ili pitanja o rezultatima testova TSH-a kod vašeg novorođenčeta, obratite se svom pedijatru ili stručnjaku za štitnu žlezdu.
Lečenje hipotireoze kod beba obično uključuje supstitucionu terapiju levotiroksinom, sintetičkim oblikom hormona štitaste žlezde. Ova terapija pomaže nadoknaditi nedostatak hormona i omogućava normalan fizički i mentalni razvoj bebe. Važno je redovno pratiti nivoe hormona i prilagoditi dozu levotiroksina prema potrebi.
Upotreba lekova za regulaciju funkcije štitne žlezde tokom trudnoće može imati uticaj na nivo tireo-stimulišućeg hormona (TSH) kod novorođenčeta. U nekim slučajevima, postoji rizik da beba ima privremeno povećan TSH nakon rođenja, što se povezuje s izloženošću lekovima tokom trudnoće.
Lekovi koji se obično koriste za lečenje problema sa štitastom žlezdom tokom trudnoće uključuju levotiroksin, koji je sintetički oblik hormona štitne žlezde. Ako majka ima hipotireozu ili neki drugi problem sa štitastom žlezdom, lekar može preporučiti lekove kako bi održao optimalne nivoe hormona tokom trudnoće. Izvor: PubMed
Međutim, treba napomenuti da lekovi koji se koriste u trudnoći obično prolaze kroz placentu i mogu uticati na fetus. Povećanje nivoa TSH kod novorođenčeta može biti privremeno i često se normalizuje tokom prvih nekoliko nedelja života. Lekar će pažljivo pratiti stanje novorođenčeta i preduzeti potrebne korake ukoliko se pojave odstupanja.
Važno je razgovarati s lekarom o bilo kakvim lekovima koje uzimate tokom trudnoće i razumeti potencijalne rizike i koristi. Lekar će pažljivo balansirati potrebu za lečenjem štitne žlezde kod trudnice s potrebom da se minimiziraju rizici za zdravlje novorođenčeta. Svaka trudnoća je jedinstvena, pa će odluka o lečenju biti prilagođena individualnim okolnostima.
Kongenitalni hipotiroidizam (CH) je retko stanje, ali se rutinski skrining obavlja u mnogim zemljama kako bi se identifikovale novorođenčadi sa smanjenom funkcijom štitne žlezde. Incidencija kongenitalnog hipotiroidizma varira širom sveta i zavisi od različitih faktora, uključujući genetske predispozicije i nivo joda u ishrani.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), procenjuje se da je učestalost kongenitalnog hipotiroidizma oko 1:2000 do 1:4000 novorođenčadi. Važno je napomenuti da ove brojke mogu varirati među različitim populacijama i geografskim područjima.
S obzirom na relativnu retkost ovog stanja, mnoge zemlje su implementirale programe skrininga kako bi se identifikovali novorođenčad sa kongenitalnim hipotiroidizmom i omogućilo im ranu intervenciju i lečenje. Ovo je slučaj i u Srbiji, gde se analiza radi u prvim danima nakon rođenja.
Rana dijagnoza i lečenje kongenitalnog hipotiroidizma su ključni za sprečavanje dugoročnih komplikacija u razvoju, s obzirom na značajnu ulogu štitaste žlezde u regulaciji rasta i razvoja organizma.
U većini slučajeva, hipotireoza kod novorođenčadi nije trajna i može se uspešno lečiti. Međutim, postoji mala grupa beba kod kojih se hipotireoza može pretvoriti u hronično stanje. Praćenje lečenja i redovne medicinske provere ključni su za praćenje razvoja bebe i pravovremeno reagovanje na eventualne komplikacije.
Iako je često nepoznato zašto se javlja hipotireoza kod beba, postoje slučajevi gde je stanje nasledno. Ako roditelji imaju istoriju problema sa štitnom žlezdom, povećava se rizik od hipotireoze kod potomstva. Međutim, genetski faktori nisu jedini uzrok, i okolina može takođe doprineti razvoju ovog stanja.
Rano otkrivanje i postavljanje dijagnoze su od ključnog značaja, a nakon toga se treba sprovoditi adekvatno lečenje kako bi se upravljalo hipotireozom kod novorođenčadi. Roditelji sa lekarima moraju redovno pratiti bebin razvoj i moguće simptome, kako bi se terapija sprovodila, ali i prilagođavala na adekvatan način. Praćenje nivoa hormona i redovne kontrole su ključne.
Objavljen: 29. januar 2024. godine, ažuriran: 7. decembar 2024. godine
Horoskopski znak VAGA ( septembar – 22. oktobar); Karakteristike:Društvene, šarmantne i u potrazi za harmonijom i pravdom, često uživaju u partnerstvu i saradnji U ovom tekstu 1 Rođeni 29. septembra – osobine ličnosti1.1 29. septembar – ljubav1.2 Karijera – rođeni 29. septembra1.2.1 Zdravlje1.2.1.1 29. septembar – pozitivne osobine1.2.1.2 Rođeni 29. septembra – negativne osobine1.2.1.2.1 Poznate…
Kada pričamo o tome šta se dešava kada dođe menopauza i srčane bolesti su nešto što ne smemo da propustimo da spomenemo. Menopauza predstavlja prirodan proces starenja kod žena, koji se obično javlja između 45. i 55. godine života. Tokom ovog perioda, žensko telo prolazi kroz značajne hormonalne promene, uključujući smanjenje proizvodnje estrogena. Osim što…
Insulinska rezistencija je stanje u kojem telo postaje manje osetljivo na dejstvo insulina – hormona koji pomaže glukozi (šećeru) iz krvi da uđe u ćelije i obezbedi energiju. Vremenom, ovakvo stanje može dovesti do predijabetesa i dijabetesa tipa 2. Dobra vest: insulinska rezistencija se može usporiti ili čak preokrenuti uz promene u načinu života, zdravu…
Rođeni na ovaj datum u ljubavi traže osobu koja će razumeti njihovu složenost i emotivnu dubinu. Ne zadovoljavaju se površnim odnosima, njima je potrebna duhovna i intelektualna povezanost.
Razumevanje rizika i prevencija srčanih bolesti tokom menopauze može značajno doprineti očuvanju kardiovaskularnog zdravlja tokom ovog životnog perioda.
Dobra vest: insulinska rezistencija se može usporiti ili čak preokrenuti uz promene u načinu života, zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
Često se dešava da lekari ne mogu naći uzrok pobačaja. Kod samo polovine parova uzrok bude otkriven, a ako vi niste taj slučaj, ne preostaje vam ništa drugo osim da budete hrabri i nastavite dalje jer istraživanja pokazuju da 70% parova kod kojih ne uspe da se utvrdi uzrok na kraju ipak ostvari normalnu trudnoću.
Akne se najčešće pojavljuju u pubertetu i kod žena u PMS-u ili u toku menstruacije. Razlog tome su hormoni, koji imaju jednu od ključnih uloga kada su bubuljice u pitanju.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Ukupan zaštitni procenat protiv tuberkulozne infekcije koji ima BCG vakcina je oko 50% jer na efikasnost može uticati više faktora poput razlike u sojevima, načinu primene vakcine i okruženju populacije.
Ne postoji tačna statistika koliko dece sa poremećajem pažnje ima bipolarni poremećaj, jer je razlika između ova dva poremećeja u detinjstvu veoma teška.
To što dete neće možda moći da jede tih dana, neće uticati na njegov oporavak, a neće ni previše na telesnu težinu, stoga ga nemojte forsirati da jede, već samo da nadoknađuje tečnost dok se ne oporavi.
Obe fontanele su veoma važne za bebin rast i razvoj i ne treba da vam budu izvor stresa. Ova mekana mesta nisu toliko osetljiva i ne treba da izazivaju stres i strah kao što se obično roditeljima dešava.
Istraživanja sprovedena u našoj zemlji pokazuju da skoro svako peto dete ima izražene simptome emocionalnih poteškoća, a 3 do 7 odsto njih pati od kliničke depresije koja zahteva stručnu pomoć.
Starija deca bolje razumeju šta je depresija, ali se ne osećaju bolje čak ni kada razumeju šta je to. Naprotiv, neugodno im je i mogu da brinu da su drugačija od svojih vršnjaka.
