Nasuprot mišljenju da ćemo znati kako da budemo roditelji, ovo je veština koja se zapravo uči. Uloga porodice u razvoju deteta je veoma važna jer u porodici dete počinje da uči o svetu oko sebe. Od momenta rođenja, čovek počinje da uči i to je veština koja ne prestaje. Mi nismo rođeni sa znanjem kako da se ponašamo u društvu, već je to naučena veština.
Učenje dolazi u različitim oblicima, nekada je ono neposredno, ali se najviše usvaja posmatranjem svakodnevnog života. Na učenje i socijalizaciju deteta najveći uticaj ima njegova uža porodica, pa tek onda sve ostalo.
U ovom tekstu
Detetov razvoj se dešava i fizički, emocionalno, socijalno i intelektualno.
Od temelja koji postavite detetu u velikoj meri će zavisiti i to koliko će ono biti uspešno u odnosima sa drugima, poslu, kakav će odnos imati prema zdravlju, ali i samom sebi. Porodica je od krucijalnog značaja u razvoju deteta i pravljenju zdrave baze.
Porodica je odgovorna za oblikovanje deteta i uticaj na njegove vrednosti, veštine, socijalizaciju i sigurnost tokom detinjstva.
Ljudi shvataju vrednosti kao razumevanje između ispravnog i pogrešnog, a društvene vrednosti i norme su u sprezi sa ličnim.
Jedan od načina da vidimo šta društvo vrednuje jeste da pogledate ko su poštovani ljudi. Ljudi poštovanje obično pokazuju prema osobama koje cene. Sa druge strane, kada god budete nekoga tretirali sa nepoštovanjem, dete će to i primetiti.
Važno je da deca steknu osećaj poštovanja, saosećajnosti, pravičnosti i odgovornosti, između ostalog. Dobar način da se dete nauči vrednostima jeste da razgovarate sa njim, ali i da mu dajete obaveze koliko god da je malo. Brisanje prašine, rasklanjanje igračaka, pomoć u razveseljavanju druga ili brata kada je bolestan, počeće da ga uči pravim vrednostima.
Kada dete počne da uči šta je sistem vrednosti, učiće i o posledicama i razumeti ih malo po malo.
Uticaj porodice u razvoju dece treba da bude daleko veći od onog koji imaju mediji. Ne bi bilo loše da još dok je dete malo i tek počinje da gleda televizijski program, neki od televizijskih kanala budu blokirani. Četvorogodišnjaci, na primer, još uvek ne mogu da razdvajaju ispravno od pogrešnog i razumeju gde je granica, ako ih izložimo filmu koji nije primeren njihovom uzrastu.
Bez obzira kom tipu roditelja pripadate i za kakav sistem vaspitanja se zalažete, prosto morate ozbiljno vreme tokom godina posvetiti učenju deteta vrednostima koje će mu koristiti tokom života, kao što ga morate naučiti da više ne nosi pelene. To nije nešto što je stvar kompromisa, a ni deca nisu sposobna da ove stvari oblikuju sama ni uz pomoć vršnjaka. Uloga učitelja i vaspitača nije da oni budu stub usađivanja vrednosti detetu.
Ono što je važno da roditelji imaju na umu jeste da ništa što oni pričaju neće dopreti do dece, ako im svojim primerom ne pokažu isto. Dete će obraćati pažnju da li roditelj radi ono što mu savetuje da je pravilo. Na primer, ako ste vi ljubazni prema prodavcima, obraćate im se sa „hvala“, „molim“ i osmehom i dete će to pre prihvatiti. Drugi primer je da ne vredi dete učiti prelasku ulice, ako vi prelazite na „crveno“ ili van pešačkog prelaza.
Dete uči veštine od samog rođenja.
Razvoj krupne i fine motorike u prvoj godini je od ključnog značaja, kao i jezičke, emocionalne i kognitivne veštine. Čak i ako dete ide u obdanište, veštine su nešto čemu ga uče roditelji, a ne vaspitači. Možda vama izgleda prirodno da sedite i hodate, ali to su veštine koje učimo u ranom uzrastu.
Jezičke veštine i verbalna komunikacija su veoma bitne u razvoju jedne porodice. Ako ne razgovarate dovoljno sa svojim detetom i ne učite ga jeziku, ono ga nikada neće naučiti. Neće naučiti da pravilno priča i obogatiti svoj rečnik, nekada ni u dovoljnoj meri da opiše sva osećanja i druge bitne stvari, čak i ako budete odlazili kod logopeda.
Logopedski tretman će pomoći detetu da propriča, ali ta fina razlika je ono što pomaže deci da razviju nezavisnost i samopouzdanje.
Emocije igraju veoma važnu ulogu tokom celog života jedne osobe i posebna pažnja se treba posvetiti upravo razvoju emocija kod deteta. Uticaj porodice na razvoj ličnosti je veliki. Veoma je važno koliko će dete razviti ematiju i kako će se nositi sa usponima i padovima tokom života. Ako nema razvijene određene emocionalne veštine može biti destruktivnije od drugih ljudi tokom suočavanja sa neuspehom.
Osnovne veštine se razvijaju kada učite dete da deli, da se smeje i maše kada je beba, da mu pomognete da se dobro oseća u prostoriji punoj nepoznatih osoba. Vrlo je važno da učite dete i imenovanju emocija kako bi bolje moglo da razume i opiše kako se oseća.
Od prvog momenta, kada dođe iz porodilišta, ono postaje deo porodice, a roditelji su prvi i najvažniji detetovi učitelji.
Ono što dete nauči kroz interakciju sa vama, nosiće do kraja svog ponašanja. Socijalizacija sa roditeljima mu je osnov za ostvarivanje i održavanje odnosa sa drugima. Pre svega je važno da osnove socijalizacije nauči pre nego što ga upoznate sa tehnologijom jer je interakcija licem u lice osnov za razvoj svake osobe. Svakodnevni jednostavni razgovori sa detetom bez upotrebe tehnologije su od neprocenjive vrednosti za njegov razvoj.
Dete primarni osećaj sigurnosti dobija u porodici. Ono se od prvog dana oslanja na vas i to da ćete zadovoljiti njegove potrebe u smislu hrane, odeće, skloništa i sigurnosti. Emocionalna stabilnost i sigurnost su ono što dete primarno ima u domu i neće naći ni na jednom drugom mestu počev od prvih godina života. Kada krene u školu, više će se baviti drugim veštinama, ali kod kuće će učiti da se potpuno izrazi.
Dobra baza u kući je ključna za osećaj sigurnosti i pomaže detetu da se razvija dalje. Pod osećajem sigurnosti podrazumeva se i rutinu u smislu obroka, spavanja i slično, bez obzira što će dete nekad pokazivati negodovanje, ovo mu je vrlo bitno da postoji.
Deca koja se osećaju bezbedno, imaju veće šanse da razvijaju više veština i dobro se razvijaju kognitivno, fizički i emocionalno.
Odgajanje dece je veoma težak proces, ali je izuzetno koristan i važan. Jedan od najtežih balansa koji roditelji moraju da naprave jeste da se podjednako posvećuju svakom detetu bez obzira na uzrast. Međutim, ono što je važno da roditelji imaju na umu, jeste da će deca više upijati od onoga kako se roditelji ponašaju, nego ono što ih oni podučavaju. Nemoguće je da budete savršeni, da dete bude savršeno i znajte da SAVRŠENA PORODICA NE POSTOJI.
Tekst „Uloga porodice u razvoju deteta“ objavljen je 27. septembra 2023. godine, ažuriran: 31. decembra 2023. godine
Rođeni 17. septembra su ljudi koji na život gledaju ozbiljno i temeljno. Njihova snaga je u istrajnosti i posvećenosti, a slabost u tome što često zaboravljaju da se opuste i uživaju u trenutku.
Motivacija je pokretačka snaga koja nas podstiče da ostvarimo ciljeve, prevaziđemo izazove i istrajemo kada postane teško. Ona je ključna kako za lične tako i za profesionalne uspehe - od završavanja fakulteta, preko razvijanja zdravih navika, do suočavanja sa kriznim periodima života. Međutim, motivacija nije uvek stabilna. Svi znamo onaj osećaj kada započnemo puni entuzijazma, a zatim vrlo brzo posustanemo.
Anti-Milerov hormon je regulator rezervi jajnika, to jest, sprečava da se rezerve folikula iz jajnika ne isprazne odjednom.
Začeće nakon kontracepcije ne bi trebalo da bude problem samo po sebi. Za parove koji su koristili određene metode kontracepcije, postizanje trudnoće može biti sledeći korak u planiranju porodice.
Nedeljni ručak, domaća supa sa knedlama, a nakon toga bareno meso i paradajz sos. Da li vam je to poznato?
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Kod tinejdžera, kao i kod odraslih, mnogo benefita mogu imati dnevne dremke. Koliko je sna potrebno tinejdžeru tokom dnevne dremke? Ne više od 30 do 45 minuta. Ako duže budu spavali preko dana, nekada će se osećati još umornije.
Zamislite se u detetovoj situaciji. Vaš mozak je obratio informaciju. Vi znate šta želite, ali nemate moć govora, ne znate da pišete ili objasnite pantomimom. Kako biste se osećali?
Naučnici smatraju da je DNK odgovoran za 80% visine ljudi, dok je preostalih 20% uticaj drugih faktora. Ovo znači da ljudi koji su visoki imaju šanse da im dete bude visoko, odnosno ako su niski, da bude nisko, ali se do određenog procenta na to može i uticati.
Na pitanje naše čitateljke, odgovorile su stalne saradnice portala Manuela Kamikovski, psiholog, i Marija Ranisav, logoped. One su, u nastavku teksta, svaka iz svog ugla, dale svoje viđenje stvari i preporuke.
Preporuka lekara jeste da dete ne bi trebalo da sedi napred pre navršenih 12 godina. Izuzetak su deca do tri godine, okrenuta suprotno od smera vožnje i u automobilu gde je vazdušni jastuk isključen na prednjem sedištu.
zdravlju dece nisu u potpunosti zadovoljene. Neuhranjenost, prekomerna telesna težina, gojaznost i druga stanja se mogu otkriti dok su još u ranoj fazi.
