Stopa fertiliteta u Evropi i podaci 2025/2026. godine
Kakva je stopa fertiliteta u Evropi i koliko se razikuje Srbija u odnosu na zemlje Evropske Unije? Pogledali smo nove podatke Eurostata i prosečan broj rođenih po ženi u Evropskoj Uniji je 1,53 u 2021. godini. Pre jedne decenije, ovaj procenat je bio 1.54, tako da se može smatrati veoma stabilnim. Međutim, ovo nije dovoljno visoko da bi broj stanovnika Evrope ostao nepromenjen. Potrebno je da prosečan broj dece po ženi bude najmanje 2,05, ako ne računamo migracije sa drugih kontinenata i delova Evrope koji nisu u Evropskoj Uniji.
Iako su ovo podaci za članice Evropske Unije, ni Srbija mnogo ne odstupa. Ukupan fertilitet u Srbiji je 1,63, dok je u beogradskom regionu niži sa 1,58 dece po ženi.
Stopa fertiliteta u Evropi
Priloženi grafikon razmatra kakva je stopa fertiliteta i kako se ona menjala, ali i sagledava prosečan broj dece koja su živorođena. Možemo uvideti da je u poslednjoj deceniji, stopa fertiliteta značajno porasla u Češkoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Rumuniji i Letoniji, dok je opala u zemljama kao što su Italija, Španija, Francuska, Belgija i Irska.
Dok su svetu značajno raste broj novorođene dece i planeta je prošle godine dostigla cifru od preko 8 milijardi stanovnika, u Evropi je u padu broj novorođene dece. Najniže stope nataliteta u zemljama Evropske Unije imaju: Italija (1,25), Španija (1,19) i Malta (1,13).
Stopa fertiliteta u Evropi: Najnoviji podaci za 2025. godinu
Prema najnovijim podacima evropskih statističkih institucija i procenama za 2025. godinu, fertilitet u Evropi nastavlja da opada i nalazi se daleko ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju stanovništva (2,1 dete po ženi). Prosečna stopa fertiliteta u Evropskoj uniji za 2024. godinu pala je na svega 1,34 deteta po ženi, što je najniži nivo od kada se vodi jedinstvena statistika.
U 2025. godini razlike među državama su i dalje izražene, ali nijedna velika evropska zemlja ne dostiže nivo obnavljanja populacije. Najviše stope beleže zemlje poput Crne Gore (oko 1,8), Bugarske i Rumunije (oko 1,7), dok su najniže u južnoj Evropi – u Italiji, Španiji i Malti, gde fertilitet pada i ispod 1,2 deteta po ženi.
Ovi podaci potvrđuju dugoročni trend: Evropa je još sedamdesetih godina prošlog veka pala ispod granice proste reprodukcije i od tada se nije oporavila, uprkos povremenim blagim oscilacijama.
Trendovi fertiliteta u Evropi: Šta nas očekuje u 2026. godini?
Ulazak u 2026. godinu donosi još izraženije demografske izazove. Ključni trend je nastavak pada nataliteta uz istovremeno starenje populacije. Sve više zemalja beleži situaciju u kojoj broj umrlih nadmašuje broj rođenih, pa se ukupan broj stanovnika održava isključivo zahvaljujući migracijama.
Stručnjaci ističu nekoliko ključnih razloga za ovaj trend: odlaganje roditeljstva, visoki troškovi života, nesigurnost na tržištu rada, ali i promene u životnim vrednostima.
Sve češće žene prvo grade karijeru, a majčinstvo pomeraju u kasnije godine, što direktno utiče na ukupan broj dece. Takođe, sve je više parova koji se odlučuju za jedno dete ili uopšte ne planiraju roditeljstvo. Više: Šta ako ne želim decu? Četvrtina odraslih ne želi decu i žive srećno
U 2026. godini očekuje se nastavak ovih obrazaca, ali i sve intenzivnije mere država – od finansijskih podsticaja do fleksibilnijih uslova rada za roditelje. Ipak, dosadašnja iskustva pokazuju da same ekonomske mere nisu dovoljne da značajno povećaju natalitet, jer su uzroci dublji i povezani sa načinom života savremenog društva.
Pročitajte: Statistika o porođajima – gde je Srbija, a gde je Evropa?
Objavljen: 19. septembar 2023. godine, ažuriran: 21. april 2026. godine
Više o novim saznanjima možete čitati u kategoriji NOVA ISTRAŽIVANJA ⇓
