Da li pijete previše vode? Evo kako da to prepoznate

Da li ste znali da postoji mogućnost da pijete previše vode? Iako stalno svi ponavljaju da ne zaboravljate na čašu vode i da li ste dovoljno popili. Ni u čemu nije dobro preterivati, pa tako ni u količini vode koju popijemo u toku dana.

Prekomerna hidratacija nastaje kada se u telu nakupi više vode nego što bubrezi mogu da izbace. To se može dogoditi zbog prevelikog unosa tečnosti ili zbog zdravstvenih stanja koja dovode do zadržavanja vode. Kada se naruši ravnoteža elektrolita, posebno natrijuma, mogu se javiti brojni simptomi koji utiču na srce, mišiće, mozak i celokupno funkcionisanje organizma.

Šta ako neko popije previše vode?

Ako neko popije previše vode i postane prekomerno hidriran, obično je potrebno ograničiti unos tečnosti, ponekad uz diuretike (lekove koji podstiču mokrenje), a u težim slučajevima i bolničko nadziranje.

Kolika količina vode može da dovede do prekomerne hidratacije?

Prema Nacionalnoj akademiji medicine, zdrave odrasle osobe treba da unose oko 2,1-3 litra vode dnevno (9 – 13 čaša od 230 ml). Ipak, potrebe su individualne i zavise od:

• starosti,
• fizičke aktivnosti,
• opšteg zdravstvenog stanja,
• rada bubrega,
• klime i temperature okoline.

Brzina unosa je takođe ključna. Kada se u kratkom periodu popije veća količina vode nego što bubrezi mogu da prerade, raste rizik od intoksikacije vodom. To je retko stanje, ali može biti ozbiljno i obično se javlja kod sportista izdržljivosti ili osoba sa bolestima bubrega.

Rani simptomi intoksikacije vodom su nespecifični i često liče na simptome drugih stanja, što otežava prepoznavanje.

Mogu uključiti:

• glavobolju,
• umor,
• zbunjenost,
• grčeve u mišićima.

U najtežim situacijama može doći do oticanja mozga, što je potencijalno životno ugrožavajuće.

Kako prepoznati da pijete previše vode?

Najjednostavniji način jeste da posmatrate boju urina. Bledožuta boja ukazuje na adekvatnu hidrataciju. Vrlo bistar, gotovo providan urin može biti znak prekomerne hidratacije. Tamnija boja obično signalizira nedovoljan unos tečnosti.

Uobičajeno je mokriti 6-10 puta dnevno. Ako primetite znatno češće mokrenje bez povećane fizičke aktivnosti ili drugih razloga, obratite pažnju na unos vode.

Photo by Jun Ren on Unsplash

Simptomi ozbiljne prekomerne hidratacije (diluciona hiponatremija)

Kada je nivo natrijuma u krvi značajno snižen, javljaju se izraženiji simptomi kao što su:

• zamagljen vid,
• dijareja,
• glavobolja,
• povišena temperatura,
• razdražljivost, nemir ili letargija,
• mučnina i povraćanje,
• tremor i mišićni grčevi,
• smanjeno znojenje,
• napadi,
• mentalne promene i dezorijentacija.

U ekstremnim slučajevima može nastati oticanje mozga ili pluća, što može dovesti do kome ili smrti.

Prekomerna hidratacija vs. intoksikacija vodom

Iako su povezana, ovo nisu ista stanja:

• Prekomerna hidratacija je početna faza – višak tečnosti koji se još može regulisati smanjenjem unosa vode.
• Intoksikacija vodom je ozbiljniji oblik kada višak tečnosti remeti nervni sistem i funkcije mozga.

Razlika se ogleda pre svega u nivou natrijuma i načinu na koji telo reaguje na disbalans elektrolita.

Ko je pod većim rizikom?

Iako svako može popiti više vode nego što je potrebno, rizik je veći kod:

• maratonaca, triatlonaca i sportista izdržljivosti,
• vojnika tokom intenzivnih vežbi,
• planinara na dugim rutama,
• osoba sa bolestima bubrega, jetre ili srca.

Kako se leči prekomerna hidratacija?

Lečenje zavisi od težine stanja:

• ograničavanje unosa vode,
• upotreba diuretika,
• korigovanje unosa natrijuma (ograničavanje ili povećanje, prema savetima lekara),
• nadoknada elektrolita,
• promena ili prekid lekova koji izazivaju zadržavanje vode,
• lečenje osnovnog oboljenja koje dovodi do viška tečnosti.

Kako pratiti svoj dnevni unos vode?

Budući da su potrebe individualne, razmislite o:

Photo by Philippe BONTEMPS on Unsplash

• nivou fizičke aktivnosti,
• temperaturi okoline,
• vašem zdravstvenom stanju,
• učestalosti mokrenja i boji urina.

Za lakše praćenje možete koristiti aplikacije, pametne boce za vodu sa mernim oznakama ili jednostavno beležiti unos tokom dana.

Voda kroz hranu

Oko 20–30% dnevne hidratacije dolazi iz hrane, posebno iz voća i povrća bogatog vodom. To takođe treba uzeti u obzir da ne biste prešli sopstvene potrebe.

Rezime

Voda je neophodna za normalno funkcionisanje organizma, ali preterivanje može biti jednako štetno kao i dehidratacija. Najbolji način da ostanete pravilno hidrirani jeste da slušate potrebe svog tela, pratite boju urina i prilagodite unos u skladu sa načinom života. Ako niste sigurni koliko vode treba da pijete ili imate simptome koji ukazuju na disbalans, obavezno se posavetujte sa zdravstvenim stručnjakom.

_Literatura:

1. _{MDPI: Water Intake, Water Balance, and the Elusive Daily Water Requirement}
2. _{BMJ: When plenty is too much: water intoxication in a patient with a simple urinary tract infection}
3. _{AJM: Fatal Water Intoxication and Cardiac Arrest in Runners During Marathons: Prevention and Treatment Based on Validated Clinical Paradigms}
4. _{PubMed: Hydration health literacy in the elderly}

Više o tome kako da se zdravo hranite, šta da jedete, a šta da pijete čitajte u kategoriji ISHRANA ⇓

Foto: Canva & Demetra