Deža vi – Da li vam se čini da ste nešto već preživeli?
Sigurno vam se više puta dogodilo da nešto što se u tom trenutku dešava, imate utisak da ste već nekada videli. Nekada čak znate i šta će neko pored vas izgovoriti naredne sekunde. Tako se cela scena pred vašim očima odgirava, a vi imate utisak da je ponavljate. Da li se radi zaista o proživljenom? Zašto verujemo u lažna predosećanja? Da li smo već imali ta iskustva u prošlosti? Neki čak veruju i u prošlom životu ili nekoj paralalnoj dimenziji. Šta kažu naučnici?
Šta je deža vi?
Deža vi (DÉJÀ VU znači “već viđeno”) je osećaj da smo već imali određeno iskustvo i sada ga preživljavamo ponovo.
Da li je deža vi iluzija ili stvarnost?
Istraživači nastoje da odgonetnu misteriju zašto se dežavu uopšte javlja. Ovim fenomenom najviše se bavila En Kliri sa državnog Univerziteta u Koloradu, u Fort Kolinsu. Ona već godinama proučava kako mozak reaguje kod ovog iskustva. Svoja istraživanja je nedavno proširila, tako da sada izučava i da li predosećaji mogu biti povezani sa deža vijom, te da li oni imaju stvarnu osnovu. Rezulati ove studije objavljeni su u časopisu “Psichological Science”.
Šta je studija o predviđanju pokazala?
Tokom ovog istraživanja, indukovana su iskustvo deža vija kod učesnika studije, kako bi testirali pojavu preliminarnih osećanja u odnosu na stvarnu situaciju, kada se dogodi. “Plastično” objašnjeno: testirali su da li ljudi zaista predviđaju ono što sledi ili je to samo trik njihovog uma.
Još u svojim istraživanjima rađenim 2012. godine, Kliri je tvrdila da je deža vi sličan osećaju kada nam je nešto “na vrh jezika”, ali ne možemo da se setimo, uprkos činjenici da to već znamo. Ona tvrdi da je ovo slična situacija, sećamo se konteksta, jer je to nešto što smo već videli ili iskusili, ali ne možemo do detalja da se setimo svega.
“Ne možemo svesno da se setimo prethodne scene, ali nam mozak prepoznaje sličnost”, objašnjava Kliri. “Te informacije do nas dolaze kao uznemirujući osećaj da smo tamo već bili, ali se ne sećamo ni kada ni zašto. Trik uma koji se događa, objasnila bih posebnom teorijom pamćenja koja tvrdi da sećanja skladištimo u mozgu kako bismo mogli da predvidimo buduće situacije. To nam omogućava da preživimo i napredujemo.”
Tokom studije, istraživači su utvrdili da otprilike polovina učesnika koji su prijavili dežavu kaže da je imala preliminarne senzacije. Međutim, verovatnoća da predvide tačno šta sledi nije bila češća od verovatnoće da pogreše. Ukratko, iako možda možemo predvideti sledeći trenutak, samo su 50% šanse da ćemo ispravno reagovati.
Zašto verujemo u lažna predviđanja?
Istraživači znaju da se dežavu dešava sa osećajem da smo već imali određeno iskustvo i da ga ponovo proživljavamo. U prethodnoj studiji, En Kliri i Aleksandar Klakton, njen kolega, istraživali su osećaj lažne najave koji prati deža vi. Oni smatraju da ljudi prikupljaju i skladište sećanja u svrhu predviđanja.
Kada se suočimo sa nekom situacijom, pristupamo joj prema prethodno sličnim iskustvima kako bismo mogli automatski da predvidimo događaj i ishod, te da na osnovu toga napravimo pravilan izbor.
Deža vi nam je lažni osećaj da smo to već preživeli jer misli na osnovu skupa prethodnih sličnih iskustava da može da predvidi situaciju koja se događa.
Lažno poznanstvo vara naš mozak
Nakon deža vija, popunjavaju se praznine u memoriji novim informacijama, ali one ostaju pod pogrešnim utiskom da su te informacije već bile deo ranijeg pamćenja. Do skoro su postojale neke nedoumice oko postdikcije i lažnih predosećaja, a vezane za deža vi. U novom istraživačkom radu, koji je Kliri radila sa svojim kolegama, oni objašnjavaju ovu pojavu. (Izvor: link.springer.com )
Kliri i njeni saradnici tvrde da je pogrešno verovanje u tačnost lažnog predviđanja verovatno posledica intenzivnog osećaja poznavanja koji pruža senzacija ovog doživljaja.
“Čitav prizor, dok se odvija, navodi mozak da pomislimo da nam je poznato jer smo već prošli kroz to. Kao da ste sve vreme znali šta će se dogoditi, čak i ako to često zapravo nije slučaj.” – kaže Kliri.
U perspektivi, ova naučnica planira da se bavi kliničkim radom, tako što će se udružiti sa neurolozima Univerziteta Emori u Atlanti. Zajedno će sprovesti studije na osobama koje imaju povrede medijalnog temporalnog režnja mozga. Ljudi sa ovakvim povredama često imaju napade koje prati deža vi. Studija koja je u planu će sagledati i biološke mehanizme koji se dešavaju tokom ove pojave.
