Infekcija urinarnog trakta

Najčešće urinarne infekcije

Koje su najčešće infekcije urinarnog trakta i kako do njih dolazi? 

Urinarna infekcija predstavlja prodor patogenih mikroorganizama u urinarni trakt tj. mokraćne kanale, bešiku i bubrege. Znatno češće se javljaju kod žena kod kojih je, zbog anatomski kratke mokraćne cevi, mokraćna bešika deo urinarnog trakta koji je najčešće oboleo. Učestalost infekcija značajno raste nakon prvog seksualnog odnosa. Bakterije koje dolaze do mokraćne bešike uništavaju površinski zaštitni sloj i naseljavaju sluzokožu gde zbog lokalnog dejstva štetnih produkata njihovog metabolizma dolazi do razvoja zapaljenja i karakterističnih simptoma. Kod muškaraca najčešče je zahvaćena mokraćna cev, odakle bakterije dolaze do prostate gde se obično i zadrže, zatim do testisa i mokraćne bešike. Najčešća posledica urinarne infekcije kod muškaraca je hronični prostatitis, tj. hronično zapljenje prostate.

U Evropi se broj poseta lekaru zbog urinarnih infekcija meri u milionima dok se 15-17% svih antibiotika koje prepišu lekari ordinira zbog urinarnih infekcija.

{loadmodule mod_banners,Banner google u članku}

Cistitis

Šta predstavlja cistitis i kako nastaje? – šta je uzrok nastanka cistitisa? 

Cistitis predstavlja lokalnu reakciju mokraćne bešike na prodor mikroorganizama, što je praćeno pojavom određenih simptoma. Kod žena cistitis predstavlja najčešći vid infekcije urinarnog trakta. Zapaljenje nastaje kada bakterije iz spoljašnje sredine dođu do mokraćne bešike kroz uretru i dovedu do određenih reakcija sluzokože mokraćne bešike na njihovo prisustvo. Najčešće uzročnici su bakterije koje se normalno nalaze u debelom crevu a u malim količinama i na koži u blizini otvora mokraćne cevi (Echerichia coli). Urin predstavlja odličnu podlogu za rast i razmnožavanje ovih bakterija tako da se simptomi mogu videti već nekoliko dana nakon kolonizacije mokraćne bešike sa bakterijama. Važno je napomenuti da se ne podrazumeva da je prisustvo bakterija u bešici jednako sa zapaljenjem tj. cistitisom – njihovo prisustvo mora biti praćeno odgovarajućim simptomima. Ukoliko su bakterije prisutne bez simptoma u pitanju je stanje koje se zove asimptomatsa bakteriurija, stanje koje se može i ne mora lečiti.  

Simptomi upale bešike

Koji su tipični simptomi upale bešike? 

Klasični simptomi koji su prisutni kod cistitisa su bolovi prilikom mokrenja, urgentno, kao i učestalo mokrenje. Često je prisutan osećaj punoće mokraćne bešike i nagona na mokrenje pri čemu pacijenkinje mokre male količine urina. Ovo predstavlja i odbrambeni mehanizam kojim se eliminišu bakterije iz bešike. Odlaganje mokrenja u ovom slučaju može biti otežavajući faktor prilikom odbrane od infekcije. Ćesto su prisutni bolovi u donjem delu trubuha u vidu pečenja. Krv u mokraći se javlja kod 5 -10% pacijentkinja. Ukoliko se javi groznica i povišena telesna temperatura najverovatnije se urinarna infekcija proširila na bubrege.

Dijagnoza – cistitis

Kako se postavlja dijagnoza upale bešike, kojim analizama?

Tegobe koje pacijent oseća i navodi lekaru su veoma sugestivne prirode tako da već na osnovu ovih podataka možemo posumnjati na postojanje zapaljenja mokraćne bešike. Pacijenti su više iritirani tegobama koje osećaju nego što su ugroženi samim oboljenjem. Prilikom pregleda trbuha postoji bolnost neposredno iznad i iza preponske kosti. Pritisak u ovoj regiji tera pacijenkinje na mokrenje. Ukoliko postoji bol u predelu slabina, povišena telesna temperatura i tegobe sa mokrenjem zahvaćeni su i bubrezi tj. postoji pijelonefritis, stanje koje ukoliko se ne leči može imati ozbiljne posledice. Urinoanaliza može otkriti prisustvo epitelnih ćelija, leukocite u urinu, bakterije kao i krv, testovi na bakterijske enzime u urinu su pozitivni. Urinokultura daje podatak koja bakterija je u pitanju kao i osetljivnost na antibiotike (antibiogram).

Na osnovu simptoma koje pacijent navodi i fizikalnog pregleda može se sa velikom sigurnošću postaviti dijagnoza akutnog cistitisa. Kod nekomplikovanih cistitisa druga dijagnostika kao što je ultrasonografija i rentgenski snimci nemaju mesta.

Lečenje cistitisa 

Kako se leči cistitis? Koliko dugo traje terapija i od čega zavisi uspešnost lečenja? 

Lečenje cistitisa je složeno i zavisi od više faktora. Veoma često, infekcije su samoograničavajuće i spontano izlečenje nastupa u velikom broju slučajeva. Ukoliko se pored ove činjenice osvrnemo i na sve veću učesalost bakterijske rezistencije zbog prekomerne upotrebe antibiotika shvatamo koliko je razložan stav da se, ukoliko je to moguće, sa terapijom krene nakon 24 pa čak i 48 h. Trenutno se za akutni, nekomplikovani cistitis preporučuju kratke kure antibioticima koje prepisuje nadležni lekar opšte prakse ili urolog. Uvek treba obratiti pažnju na pacijente kod kojih postoji mogućnost širenja infekcije na bubrege, jer je terapija znatno drugačija.

Važno mesto u lečenju akutnog cistitisa zauzimaju i preparati na bazi brusnice u kojima se nalazi visok sadržaj aktivne materije, koji po trenutnim stavovima mogu zameniti i antibiotike kod blažih formi bolesti.

Terapija može trajati od jednog do desetak dana ukoliko je u pitanju akutni cistitis. Lečenje na prvom mestu zavisi od odgovarajuće procene lekara i postavljanja dijagnoze, propisivanja odgovarajuće terapije, od stanja organizma i urinarnog trakta kao i od sposobnosti bakterija da mutiraju i stiču mogućnost rezistencije na antibiotike.  

Ko najčešće oboljeva od cistitisa i zašto? Da li češće žene ili muškarci? 

Znatno češće od upale bešike oboljevaju žene. Kao posledica urinarne infekcije kod muškaraca obično se javlja još jedna pridružena infekcija – akutni ili hronični prostatitis koji muškarcima tokom vremena stvara probleme. Razlog za znatno češće oboljevanje žena je jednostavan – žene imaju  kratku mokraćnu cev kroz koj bakterije lako dospevaju do mokraćne bešike. 

{loadmodule mod_banners,Banner google u članku}

Vraćanje cistitisa

Zbog čega se infekcije kod nekih žena stalno vraćaju? Kako ublažiti i izbeći ponovne upale? 

Definitivni odgovor na ovo pitanje ne postoji. Danas se smatra da su faktori koji dovode do reinfekcije brojni. Smatra se da učestalost seksualnih odnosa ima veze sa češćim javljanjem urinarnih infekcija. Ukoliko se prva infekicija javila kod osobe mlađe od 15 godina postoji oko četiri puta veća verovatnoća da će imati reinfekciju. Takođe genetika ima svoj doprinos, tj. podatak da je i majka imala česte urinarne infekcije. Kada je u pitanju izbegavanje ponovne upale postoji veliki broj strategija: od povremenog uzimanja antibiotika, uzimanja antbiotika nakon odnosa, primene vakcina kao i proces autoimunizacije.  

Ishrana i upala bešike

Kako ishrana može da doprinese u lečenju ovog oboljenja? Koje namirnice bi trebalo izbegavati?

Ishrana nema značajne efekte. Unos brusnice i čaja od brusnice nema efekat jer je količina aktivne materije mala tako da se moramo osloniti na preparate sa dovoljnom količinom aktivne materije. Unos veće količine tečnosti svakako ima važnu ulogu. 

Šta je Vaš savet za prevenciju ovog oboljenja?

Unos dovoljno tečnosti, higijensko dijetetski režim života su opšte i jedine preporuke koje se mogu naći u literaturi. Ono što je značajno i svakako treba istaći je činjenica da se ne leče sve urinarne infekcije a kada smo primorani da ih lečimo postoje i druge opcije u lečenju sem antibiotika.   

Autor teksta: Dr Dimitrije Jeremić, urolog

Kontakt: 060/489-2778

{loadmodule mod_banners,Banner google u članku}