Zdravlje dojki: prevencija i samopregled

Zdravlje dojki je važan aspekt opšteg zdravlja žena. Rano otkrivanje potencijalnih problema može značajno povećati šanse za uspešno lečenje, posebno kada je u pitanju rak dojke. Preventivne mere i redovni samopregledi ključni su koraci u očuvanju zdravlja dojki.

Koji su koraci za preventivno zdravlje dojki?

Prevencija u održavanju zdravlja dojki podrazumeva redovne preglede, zdrav način života u smislu redovne fizičke aktivnosti, održavanja optimalne telesne težine i pravilne ishrane, između ostalog. Ali i hormonska terapija, kada je to potrebno, kao i samopregled dojki.

1. Redovni pregledi:

• Mamografija: Žene starije od 40 godina trebalo bi da rade mamografiju svakih godinu do dve, dok žene sa povećanim rizikom (porodična istorija, genetski faktori) možda treba da započnu ranije i imaju preglede obavezno na godinu dana.
• Klinički pregledi: Redovni pregledi kod lekara specijaliste pomoći će u ranom otkrivanju potencijalnih abnormalnosti.

2. Zdrav način života:

• Fizička aktivnost: Redovno vežbanje može smanjiti rizik od raka dojke.
• Zdrava ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem i vlaknima, a siromašna zasićenim mastima može doprineti smanjenju rizika.
• Održavanje zdrave telesne težine: Goaznost je povezana sa povećanim rizikom od raka dojke, posebno nakon menopauze.
• Ograničenje alkohola: Konzumiranje alkohola treba biti svedeno na minimum jer može povećati rizik od raka dojke.
• Izbegavanje pušenja: Pušenje je povezano sa mnogim vrstama raka, uključujući i rak dojke.

3. Hormonska terapija:

Žene koje razmišljaju o hormonskoj terapiji za ublažavanje simptoma menopauze treba da razgovaraju sa svojim lekarom o potencijalnim rizicima i koristima, jer dugotrajna terapija može povećati rizik od raka dojke.

Kako se radi samopregled dojki?

• Vreme: Najbolje je raditi samopregled jednom mesečno, otprilike sedam dana nakon početka menstruacije kada su dojke najmanje osjetljive i natečene. Žene koje su u menopauzi mogu birati bilo koji dan u mesecu za redovni samopregled.
• Način: Samopregled dojki može se raditi u ležećem položaju, ispred ogledala ili pod tušem.
• Ispred ogledala: Vizuelni pregled: Stanite ispred ogledala sa rukama spuštenim pored tela. Pogledajte dojke tražeći bilo kakve promene u obliku, veličini ili boji. Podignite ruke iznad glave i ponovite pregled. Zatim stavite ruke na kukove i blago pritisnite da biste zategli mišiće grudi i ponovo pregledajte dojke.
• Pod tušem: Kružno pipanje: Podignite jednu ruku iznad glave, a drugom rukom, koristeći ravne prste, kružnim pokretima pregledajte dojku. Počnite od spoljnog ruba i pomerajte se ka bradavici. Pregledajte celu dojku i pazuh.
• Ležeći: Horizontalni pregled: Lezite na leđa i stavite jastuk ispod ramena na strani dojke koju pregledate. Podignite ruku iznad glave i koristite suprotnu ruku za pregled. Kružnim pokretima pregledajte dojku, počevši od spoljnog ruba prema bradavici.

Šta tražiti?  

1. Kvržice: Bilo kakva kvržica ili zadebljanje tkiva može biti znak upozorenja.
2. Promene kože: Crvenilo, ljuskanje, zatezanje ili rupice na koži.
3. Promene na bradavici: Ispupčenje, uvlačenje, iscjedak ili promene u obliku ili boji.

Kada posetiti lekara kada je u pitanju zdravlje grudi?   

• Nepravilnosti: Ako primetite bilo kakve promene ili nepravilnosti tokom samopregleda, važno je da se odmah obratite lekaru.
• Bol: Ako osećate bol u dojkama koji ne prolazi ili se pogoršava.
• Porodična istorija: Ako imate porodičnu istoriju raka dojke, obavezno obavestite svog lekara kako biste mogli da se podvrgnete dodatnim testiranjima i redovnim pregledima.

Briga o zdravlju dojki je kontinuiran proces koji zahteva svest i posvećenost. Redovni pregledi i samopregledi pomažu u ranom otkrivanju problema i značajno povećavaju šanse za uspešno lečenje. Vođenje zdravog načina života dodatno smanjuje rizik i doprinosi opštem zdravlju.

Šta pokazuje mamografija?

Mamografija je rendgenski pregled dojki koji omogućava detaljan pregled tkiva dojki kako bi se otkrile potencijalne abnormalnosti. Mamografija može da pokaže da li postoji:

• da li postoje kvržice ili tumor u dojci, koje obuhvataju i one koje su suviše male da bi se primetile prilikom pregleda;
• kalcifikacije dojke – one mogu biti mikrokalcifikacije koji su znak ranog stadijuma dojke, ali i drugih benignih stanja dojki. Saznajte više: Šta znači kalcifikacija u dojci i kada se javlja?
• ciste, guste čvorove, fibroadenome, asimetrije između dojki, promene u strukturi tkiva, kao i distorziju strukture tkiva.

Redovni mamografski pregledi omogućavaju lekarima da prate promene u tkivu dojki tokom vremena i da preduzmu odgovarajuće korake ukoliko se otkriju bilo kakve sumnjive promene.

Da li dojenje utiče na zdravlje grudi?

Da, dojenje može imati značajan uticaj na zdravlje dojki, a uglavnom se smatra da ima pozitivne efekte. Neke od glavnih prednosti su:

1. smanjenje rizika od raka dojke (duže dojenje je povezano sa smanjenjem rizika od raka dojke),
2. manji rizik od raka jajnika.

Takođe, treba imatu u vidu da rođenje dece u određenim godinama može imati uticaja na zdravlje dojki, posebno u kontekstu rizika od razvoja raka dojke. Evo nekoliko ključnih faktora kako reproduktivna istorija može uticati na zdravlje dojki:

• Rađanje pre 30. godine života može smanjiti rizik od raka dojke. Žene koje rađaju prvo dete u mlađim godinama, posebno pre 25. godine, imaju niži rizik od razvoja raka dojke u poređenju sa ženama koje rađaju kasnije ili nikada ne rađaju.
• Žene koje rađaju svoje prvo dete nakon 30. godine mogu imati blago povećan rizik od raka dojke u poređenju sa onima koje rađaju ranije.
• Više trudnoća i više porođaja generalno su povezani sa smanjenim rizikom od raka dojke. Svaka dodatna trudnoća smanjuje ukupni rizik.

Rezime

Održavanje zdravlja dojki zahteva kombinaciju zdravih životnih navika, redovnih medicinskih pregleda i edukacije. Prevencija kroz zdrav način života i ranu detekciju potencijalnih problema ključni su za smanjenje rizika od bolesti dojki. Pridržavanje ovih saveta može pomoći ženama da zaštite svoje zdravlje i smanje rizik od raka dojke i drugih bolesti dojki.

_Literatura:

1. _{Nurses’ Health Study (NHS)}
2. _{Collaborative Group on Hormonal Factors in Breast Cancer}
3. _{Canadian Cancer Society}