Uloga sporta u pubertetu: više od igre
Pubertet je vreme velikih promena – telo raste, hormoni se menjaju, a emocije često idu gore-dole. U tom periodu, sport i fizička aktivnost mogu da budu moćan saveznik, ne samo za zdravlje tela već i za mentalnu ravnotežu i samopouzdanje.
Pubertet je vreme velikih promena – telo raste, hormoni se menjaju, a emocije često idu gore-dole. U tom periodu, sport i fizička aktivnost mogu da budu moćan saveznik, ne samo za zdravlje tela već i za mentalnu ravnotežu i samopouzdanje.
U ovom tekstu
Uloga sporta u pubertetu
Redovna fizička aktivnost tokom puberteta ima višestruke koristi za fizički razvoj. Istraživanja pokazuju da bavljenje sportom pozitivno utiče na rast kostiju i mišića, poboljšava kardiovaskularno zdravlje i doprinosi zdravoj telesnoj masi. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO, 2020), adolescenti koji su fizički aktivni najmanje 60 minuta dnevno imaju niži rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma. Takođe, bavljenje sportom doprinosi pravilnijem razvoju motoričkih veština i jačanju imuniteta u ovoj ključnoj fazi odrastanja.
Osim fizičkih koristi, sport ima i veliki uticaj na mentalno zdravlje tinejdžera. Studije pokazuju da redovna fizička aktivnost smanjuje simptome depresije i anksioznosti, povećava samopouzdanje i poboljšava socijalne veštine (Eime et al., 2013; Biddle et al., 2019). Učestvovanje u timskim sportovima može pomoći adolescentima da razviju osećaj pripadnosti i samodiscipline, što je ključno za izgradnju zdravog identiteta tokom puberteta. Takođe, veća fizička aktivnost povezana je sa boljim kognitivnim funkcijama i akademskim uspehom (Singh et al., 2012).
Fizički razvoj i sport – idu ruku pod ruku
Tokom puberteta se povećava mišićna masa, kosti postaju jače i menja se građa tela (visina, težina, proporcije). Redovno bavljenje sportom podržava te promene: jača mišiće i kosti, pomaže u razvoju koordinacije i balansa i podstiče pravilan rast i držanje tela.
Uloga sporta u pubertetu i mentalno zdravlje
Hormonalne promene mogu izazvati promene raspoloženja, napetost, teskobu, čak i osećaj zbunjenosti.
Fizička aktivnost pomaže jer:
- Oslobađa endorfine – hormone sreće,
- Smanjuje stres i nervozu,
- Poboljšava kvalitet sna,
- Povećava samopouzdanje i sliku o sopstvenom telu.
Društveni aspekt sporta
Sport često uključuje timsku igru, što je važno u pubertetu kada:
- Rastu potrebe za pripadanjem i prihvatanjem
- Deca i tinejdžeri traže svoje mesto u društvu
Kroz sport se uče:
- Saradnja i poštovanje pravila
- Upornost i radna etika
- Zdrava konkurencija i rešavanje konflikata
Koliko aktivnosti je dovoljno?
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije:
Najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente
To može biti:
- Trening (fudbal, košarka, plivanje, borilačke veštine…)
- Brza šetnja, vožnja bicikla, ples
- Igra napolju – sve što uključuje pokret!
Šta ako dete nije „sportski tip“?
Sport ne mora da znači takmičenje. Važno je da pokret postane deo svakodnevice. I šetnje sa društvom, joga, planinarenje ili ples u sobi uz omiljenu muziku – sve to doprinosi zdravlju!
Kada se deca u pubertetu bave sportom, jačaju:
- Telo (izdržljivost, snaga, koordinacija)
- Mozak (koncentracija, disciplina)
- Emocije (samopouzdanje, otpornost na stres)
Rezime
Sport nije samo „rekreacija“ – to je važan deo zdravog odrastanja. Pomaže da se lakše podnesu promene koje pubertet donosi i gradi navike koje ostaju za ceo život.
