Mentalno zdravlje u trudnoći i posle porođaja
Trudnoća i majčinstvo nisu uvek ispunjeni samo srećom – otkrivamo zašto je važno brinuti o mentalnom zdravlju žena u ovom osetljivom periodu, kako prepoznati znakove problema i kome se obratiti za pomoć.
Mentalno zdravlje u trudnoći i posle porođaja je veoma važno, a često se ne obraća dovoljno pažnje na to kako se žena oseća. Trudnoća i postporođajni period donose mnoge fizičke promene, ali i intenzivne emocionalne izazove. Iako se često naglašava fizičko zdravlje trudnice i novopečene mame, mentalno zdravlje se i dalje nedovoljno prepoznaje kao ključni faktor u zdravlju majke i deteta. Ovaj članak razmatra najčešće psihološke promene koje žene mogu iskusiti tokom trudnoće i nakon porođaja, kako ih prepoznati i gde potražiti podršku.
U ovom tekstu
Mentalno zdravlje u trudnoći
Emocionalne promene u trudnoći – šta je „normalno“?
Hormonske promene koje se dešavaju u trudnoći imaju direktan uticaj na raspoloženje. I dok je normalno da trudnice budu osetljivije, plačljivije ili uznemirenije nego inače, važno je znati kada te emocije prelaze granicu uobičajenog.
Uobičajene emocionalne reakcije tokom trudnoće mogu uključivati:
- Povećanu anksioznost, posebno u vezi sa zdravljem bebe
- Strah od porođaja i roditeljstva
- Promene raspoloženja, slične onima u PMS-u
- Poteškoće sa koncentracijom i pamćenjem („trudnička magla“)
Međutim, ako se žena oseća preplavljeno tugom, ne može da spava (ili previše spava), izgubi interesovanje za svakodnevne aktivnosti, ili ima napade panike – to može biti znak prenatalne depresije ili anksioznog poremećaja.
Mentalno zdravlje posle porođaja
Postporođajni period – vreme kada sve „treba da bude savršeno“
Društvena očekivanja da majka bude ispunjena srećom i zahvalnošću nakon rođenja deteta često zanemaruju činjenicu da je to i vreme kada je žena fizički iscrpljena, hormoni se naglo menjaju, a odgovornost za novorođenče donosi ogroman stres.
Najčešći oblici psihičkih stanja nakon porođaja su:
- Baby blues (postporođajna tuga) – pogađa oko 70–80% žena, obično u prvoj nedelji nakon porođaja. Karakteriše je promenljivo raspoloženje, plačljivost i osećaj zbunjenosti. Obično prolazi za nekoliko dana bez posebnog tretmana.
- Postporođajna depresija – ozbiljnije i dugotrajnije stanje koje može nastupiti nekoliko nedelja ili meseci nakon porođaja.
- Postporođajna anksioznost i opsesivno-kompulzivni simptomi – uključuju stalne brige, strah da će bebi nešto loše da se desi, kompulsivno proveravanje, teškoće sa spavanjem i fizičke simptome anksioznosti.
- Postporođajna psihoza – redak, ali vrlo ozbiljan poremećaj koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Znaci da je vreme da potražite pomoć
Važno je obratiti pažnju na sledeće simptome koji ukazuju da emocije možda prevazilaze uobičajene granice:
- Osećaj beznade i gubitak smisla
- Teškoće sa povezivanjem sa bebom
- Stalne misli o tome da niste „dovoljno dobra“ majka
- Razmišljanja o samopovređivanju ili povređivanju deteta
- Gubitak interesovanja za ljude i aktivnosti
- Nedostatak apetita ili prekomerno jedenje
Ako ovi simptomi traju duže od dve nedelje, preporučuje se da se žena obrati lekaru ili psihologu. Rana intervencija može napraviti ogromnu razliku.
Ko može pomoći?
- Izabrani ginekolog ili izabrani lekar – često prva linija podrške.
- Psiholozi i psihoterapeuti – obučeni da pomognu u obradi emocija i razvijanju strategija za nošenje sa stresom.
- Psihijatri – posebno važni ako postoji potreba za lekovima. Mnogi antidepresivi i anksiolitici su bezbedni tokom dojenja, što je važno znati.
- Grupna podrška – online ili uživo grupe za podršku majkama koje prolaze kroz slična iskustva mogu pomoći u smanjenju osećaja usamljenosti.
Uloga partnera i porodice
Podrška okoline igra ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja. Partneri, porodica i prijatelji treba da obrate pažnju na znakove da majka nije dobro, i da pruže emocionalnu i praktičnu pomoć – od preuzimanja obaveza, do razgovora bez osude.
Preventivni saveti za očuvanje mentalnog zdravlja
- Ne potiskujte emocije – Normalno je ne osećati se sjajno sve vreme. Razgovarajte o tome sa nekim kome verujete.
- Postavljajte realna očekivanja – Niko nije savršen roditelj.
- Uzmite vreme za sebe – I najmanja pauza (kupka, šetnja, knjiga) može pomoći.
- Održavajte kontakt sa prijateljima – Osećaj izolacije pogoršava simptome.
- Praktikujte tehnike opuštanja – Disanje, lagane vežbe, vođena meditacija.
- Pitajte za pomoć – I ne osećajte se krivima zbog toga.
Kada postoji rizik po mentalno zdravlje u trudnoći ili posle porođaja?
Neke žene imaju veći rizik od razvoja problema sa mentalnim zdravljem tokom trudnoće i nakon porođaja. Rizični faktori uključuju:
- Istoriju depresije ili anksioznosti
- Problemi u partnerskom odnosu
- Nedostatak podrške
- Gubitak bliske osobe u trudnoći
- Poteškoće tokom porođaja
- Težak socijalno-ekonomski status
U ovim slučajevima preporučuje se preventivni razgovor sa stručnjakom još u trudnoći.
Rezime
Briga o mentalnom zdravlju tokom trudnoće i nakon porođaja jednako je važna kao i briga o fizičkom zdravlju. To nije znak slabosti, već odgovornosti prema sebi i bebi. Emocije koje žena proživljava u ovom periodu su važne, realne i zaslužuju pažnju. Otvoren razgovor, podrška i stručna pomoć kada je potrebna, mogu učiniti da ovaj izazovni period postane zdrav i ispunjen.
Pročitajte:
