Aflatoksin je jedan od najopasnijih toksina koji se može naći u hrani, iako ga ne vidimo, ne mirišemo i često ga ne možemo ni primetiti. Nastaje kao produkt plesni koje se razvijaju na namirnicama poput žitarica, orašastih plodova i začina, posebno u uslovima vlage i toplote. Upravo zbog toga predstavlja globalni problem bezbednosti hrane. Ono što ga čini posebno zabrinjavajućim jeste činjenica da i male, dugotrajne izloženosti mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje. Razumevanje njegovog delovanja pomaže nam da bolje zaštitimo sebe i svoju porodicu.
Zašto je opasan aflatoksin? Aflatoksin je opasan jer je to mikotoksin, odnosno otrovna supstanca koju proizvode određene vrste gljivica iz roda Aspergillus, koje se mogu razviti na hrani u uslovima visoke vlažnosti i toplote. Najčešće se nalazi u žitaricama, orasima, kikirikiju, kukuruzu, pšenici, kao i u mlečnim proizvodima, ukoliko je životinja hranjena kontaminiranom hranom. Postoji nekoliko tipova aflatoksina, ali najopasniji i najčešće istraživani su aflatoksin B1 i aflatoksin M1.
U ovom tekstu
Aflatoksini su mikotoksini koje proizvode gljivice Aspergillus. Aflatoksini su otrovne i kancerogene supstance.
Gljivice Aspergillus su česte i široko rasprostranjene u prirodi. Prirodno stanište Aspergillusa je zemlja. Napadaju vegetaciju, seno i žitarice kada su uslovi povoljni za njihov rast. Posebno im odgovara produženo izlaganje visokoj vlažnosti ili oštećenja nastala usled suše. Žitarice mogu kolonizovati i zagaditi pre žetve ili tokom skladištenja.
Aflatoksini su među najjačim prirodnim kancerogenima poznatim nauci. Prema podacima World Health Organization i JECFA komiteta, oni imaju snažan mutageni i kancerogeni efekat, posebno na jetru.
Naučne studije pokazuju da aflatoksin B1 direktno oštećuje DNK ćelija, što može dovesti do razvoja karcinoma jetre. Ovaj rizik je još veći kod osoba koje već imaju infekciju hepatitisom B, jer dolazi do sinergijskog efekta koji dodatno povećava verovatnoću malignih promena.
Toksin se takođe može naći u mleku životinja koje su hranjene kontaminiranom hranom.
Glavni ciljni organ im je jetra, pa su aflatoksikoze prvenstveno bolest jetre. Izloženost visokom nivou aflatoksina dovodi do akutne nekroze jetre, što dovodi kasnije do ciroze ili karcinoma jetre.
Akutno otkazivanje jetre se ispoljava u vidu krvarenje, otoka, problema u varenju, promena u apsorpciji ili metabolizmu hranjivih materija, kao i psihičkim promenama ili komom. Hronična, subklinička izloženost ne dovodi do simptoma tako dramatičnih kao kod akutne aflatoksikoze.
Deca su, međutim, posebno pogođena ako su izložena dejstvu aflatoksina, što dovodi do usporavanja rasta i usporenog razvoja.
Aflatoksini su izolovani kod svih glavnih žitarica, ali i druge hrane. Često su kontanimirani kukuruz, proso, kikiriki, pirinač, sirak, semenke suncokreta, orašasti plodovi, pšenica, i razni začini koji su namenjeni za ljudsku ili životinjsku potrošnju. Kada se dalje obrade, aflatoksini ulaze u opšte snabdevanje hranom ljudi i kućnih ljubimaca, ali i kao sirovine za ishranu domaćih životinja. Aflatoksin ponekad nalazimo u jajima, mlečnim proizvodima i mesu, kada su životinje hranjene kontaminiranim žitaricama.
Nivo dozvoljenog alfatoksina je različito određen u raznim zemljama.
U Srbiji je maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina M1 u sirovom mleku, termički obrađenom mleku i mleku za proizvodnju mlečnih proizvoda 0,050 mikrograma/kg u skladu sa tačkom 2.1.13. Pravilnika o dopunama pravilnika o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za ishranu bilja. To je nivo koji je dozvoljen i u državama članicama EU, dok je u nekim zemljama dozvoljen i viši nivo. Velika afera potresla je Srbiju 2012. godine kada je utvrđeno da mlekare ne poštuju ovo ograničenje, te da je zbog kontaminiranog kukuruza koji jedu krave nivo ovog toksina u mleku višestruko prevazišao dozvoljenu granicu.
Za razliku od klasičnih trovanja hranom, problem sa aflatoksinom je u njegovom kumulativnom efektu. Akutna izloženost velikim dozama može izazvati ozbiljna oštećenja jetre, pa čak i životno ugrožavajuća stanja, uključujući otkazivanje jetre.
Međutim, još veći problem predstavlja hronična izloženost manjim količinama. Istraživanja ukazuju da ona može oslabiti imuni sistem, povećati sklonost infekcijama, pa čak i uticati na rast i razvoj kod dece. U nekim populacijama povezuje se i sa zastojem u rastu i smanjenom otpornošću organizma.
Zanimljivo je da aflatoksini ne nestaju kuvanjem ili pečenjem. Termička obrada hrane ih ne uništava u potpunosti, što znači da kontaminirana namirnica ostaje rizična čak i nakon pripreme.
Aflatoksin je skriveni, ali ozbiljan rizik u ishrani, upravo zato što ga ne možemo lako uočiti. Njegova sposobnost da dugoročno utiče na zdravlje, od oštećenja jetre do povećanog rizika od karcinoma, čini ga jednim od najvažnijih kontaminanata u hrani.
Dobra vest je da se rizik može smanjiti pravilnim čuvanjem hrane, izbegavanjem buđavih i sumnjivih namirnica i kupovinom proverenih proizvoda. Informisanost je prvi korak zaštite, jer kada znamo gde se aflatoksin krije, lakše možemo da ga izbegnemo.
Tekst „Zašto je opasan aflatoksin“ objavljen: 19. februara 2013. godine, ažuriran: 7. aprila 2026. godine
Literatura:
Sve o zdravijim načinima ishrane možete čitati u kategoriji ISHRANA ⇓
Numerološki gledano, broj 12 daje im kombinaciju inicijative (1) i emotivne dubine (2), što znači da iza njihove spoljašnje odlučnosti postoji osetljiva i intuitivna priroda. Upravo ta kombinacija ih čini kompleksnim i zanimljivim ličnostima.
U ljubavi su intenzivni, strastveni i veoma posvećeni, ali ne ulaze lako u odnose. Iako deluju otvoreno, zapravo pažljivo biraju kome će se emocionalno dati.
Ove osobe su prirodni vođe, ne čekaju prilike, već ih stvaraju. Imaju snažan karakter, jasno izražen stav i ne boje se da preuzmu odgovornost. Njihova energija i odlučnost često ih vode ka visokim pozicijama.
Za žene vodolije, 2026. donosi rad usklađen sa ličnim vrednostima.
Privlače ih jaki i samouvereni partneri koji mogu da im pariraju. Vole izazov i odnos u kojem postoji i strast i poštovanje.
Kalendar trudnoće od 1. do 42. nedelje trudnoće i kalendar za svaki mesec trudnoće (1. do 9. meseca trudnoće)
Poreklo paradajza je iz Južne Amerike, ali raste u Evropi već vekovima, pa se može smatrati domaćom namirnicom.
Razumevanje bioloških promena i procesa kroz koje telo prolazi iz decenije u deceniju može pomoći da razumemo zašto se naše potrebe za hranom menjaju i kako se menjaju periodi gladi i sitosti.
Gluten je opšti naziv za proteine koji se nalaze u pšenici (što uključuje i speltu, griz, durum testeninu, pšenične klice i drugo), te u raži i ječmu.
Da li je zdravo jesti jaja svaki dan? Činjenice bez mitova Razbili smo mit da su štetna po zdr...
U ovom tekstu otkrivamo kako pravilna ishrana podržava plodnost, koje namirnice bi trebalo unositi (ili izbegavati) i kakve su preporuke stručnjaka.
Dok ih jednom ne stavimo u frižider, ona se mogu čuvati van njega. Na primer, to je često važno uoči Uskrsa, kada se obično kupuje veća količina jaja.
