Većina lekara preporučuju rutinski test provere šećera u krvi (koji se naziva i oralni test opterećenja glukozom ili OGTT) između 24. i 28. nedelje trudnoće radi provere da li postoji gestacijski dijabetes.
Gestacijski dijabetes je stanje visokog nivoa šećera u krvi koji neke žene imaju tokom trudnoće. Smatra se da između 2 i 5 posto budućih majki razviju to stanje, što ga čini jednim od najčešćih zdravstvenih problema tokom trudnoće.
S obzirom da ovo stanje retko ima očigledne simptome, testiranje je jedini način da saznate da li ga imate.
Kao i svaki skrining test, merenje nivoa glukoze našte (pre jela) neće dati dijagnozu. Dakle, pozitivan rezultat ne znači da imate gestacijski dijabetes. U stvari, samo oko trećine žena koje su pozitivne na ovom testu (imaju povišen nivo glukoze našte) zapravo imaju gestacijski dijabetes.
Ako ste u toj grupi, moraćete da radite oralni test tolerancije glukoze (OGTT) – što je duži, ali i definitivni test koji Vam govori zasigurno da li imate gestacijski dijabetes. Ako rutinsko testiranje urina pokazuje prisustvo šećera u mokraći ili ako imate visoki rizik za dijabetes, test ćete raditi i pre 24. nedelje trudnoće. Ako su rezultati normalni, verovatno ćete ponoviti test između 24. i 28. nedelje.
Naravno, ako Vam je dijabetes dijagnostifikovan pre trudnoće, nastavićete sa kontrolama po upustvu svog lekara.
Kako se određuje nivo šećera u krvi?
Osnovna analiza je određivanje nivoa šećera našte, tj. pre jela. Potrebno je da prethodni dan imate laganu večeru, i da oko 12 sati ne unosite ništa od jela.
Ako je nivo glukoze u ovom test povišen ili ako spadate u grupu sa povišenim rizikom, biće potrebno da se odredi postprandijalni nivo šećera, tj. nivo šećera posle jela da bi se ustanovilo kakav je metabolizam ugljenih hidrata kod vas. Taj postprandijalni šećer u krvi je šećer koji se odredjuje 2h posle jela, a test se radi tako što se prvo izvadi krv pre doručka, potom se doručkuje i nakon toga proverava nivo šećera u krvi. Ako je nivo previsok, što se događa kod 15 do 23 posto slučajeva, verovatno će vam tražiti trosatni testa tolerancije glukoze (poneti nešto za čitanje!) kako bi videli da li stvarno imate gestacijski dijabetes.
Ovaj test se izvodi tako što ćete izvaditi šećer pre jela, a zatim popiti 3dl rastvora sa 75 grama (negde se radi sa 50g ili sa 100g, zavisi od preporuke lekara i same laboratorije gde radite test) glukoze. I morate da popijete sve to u jednom cugu. Tokom trajanja testa ne smete da radite nikakve fizičke akivnosti (pripremite se za tri sata sedenja u laboratoriji), niti da unosite ikakvu dodatnu hranu ili piće. Takođe, poneti nešto za jelo odmah nakon poslednjeg uzetog uzorka krvi, jer ćete verovatno ćete pregladneli.
Sat vremena kasnije, uzima se uzorak krvi kako bi proverili nivo šećera u krvi. Zatim se postupak ponavlja posle drugog a onda i posle trećeg sata.
Neke trudnice osećaju mučninu nakon konzumiranja rastvora glukoze, a neke čak i povraćaju. Ako povratite odmah nakon što ste popili taj rastvor, moraćete se vratiti neki drugi dan i ponoviti test. Zapravo je uobičajeno da se žene osećaju loše tokom trosatnog ispitivanja tolerancije glukoze, jer je rastvor za taj test izuzetno sladak i morate ga popiti natašte (na prazan stomak).
{loadmodule mod_banners,Banner google u članku}
Šta se smatra lošim rezultatom?
Ukoliko Vam je nalaz šećera u krvi našte (pre jela) preko 11,5 mmol/l smatra se da imate gestacijski dijabetes. Ukoliko Vam je nivo u rasponu vrednosti 6,5-11,5mmol/l, biće Vam predloženo da radite OGTT.
Kod nalaza nivoa OGTT je bitno da je vrednost nivoa šećera 2 sata posle jela približna vrednosti prvog (našte) vađenja. I takođe da nijedna vrednost (nijednog vađenja) ne prelazi nivo 6,5mmol/l.
Ukoliko imate povišen nivo bilo kod uzorka tokom OGTT, biće Vam savetovano da ponovite OGTT posle nekoliko nedelja.
Nalaz dva ili više pozitivnih OGT testova ukazuje na postojanje gestacijskog dijabetesa.
Ukoliko Vam je dijagnostikovan dijabetes, bićete upućeni kod nutricioniste radi pravljenja plana ishrane prilagođene ovom stanju, kao i kod specijaliste endokrinologa radi eventualne dodatne terapije.
