Zatrudnjivanje tokom oralnog seksa?
Da li je uopšte moguće zatrudnjivanje tokom oralnog seksa? Koliko je ova tvrdnja tačna ili, pak, nije?
Poslednje decenije dosta se piše i spekuliše o tome da li nove generacije imaju manje empatije i zašto je to tako, ako jeste. U Srbiji je porast prava mlađih generacija nešto niži nego što je to slučaj u razvijenim delovima Evrope i SAD-u. Da li je porast prava povezan sa manjkom empatije? Šta pokazuju istraživanja?
U ovom tekstu
Postoji nekoliko istraživanja koja pokazuju da deca danas imaju manje empatije nego što je to bio slučaj ranije. Na primer, istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Mičigenu 2010. godine pokazalo je da je empatija među studentima opala za 40% u periodu između 1979. i 2009. godine. *1Najveći pad empatije počinje da se beleži od 2000. godine do danas. Drugo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Vašingtonu pokazalo je da su deca danas manje skloni da preuzmu perspektivu druge osobe i da se užive u njihova osećanja u poređenju sa decom pre 20 godina. *2
Postoje različita mišljenja o uzrocima ovog trenda, ali neki stručnjaci sugerišu da su promene u društvenom okruženju i kulturi u poslednjih nekoliko decenija doprinele ovom trendu. Na primer, sve veća upotreba tehnologije, porast individualizma i manje vremena provedenog u društvenoj interakciji mogu uticati na sposobnost dece da razviju empatiju.
VAŽNO JE NAPOMENUTI DA OVO NIJE UNIVERZALNO PRAVILO – Ima mnogo dece koja su izuzetno empatična. Postoji mnoštvo načina na koje roditelji i nastavnici mogu da podstiču razvoj empatije kod dece i pomažu im da budu bolji u razumevanju tuđih osećanja.
Neki ljudi su prirodno empatičniji od drugih, ali je ovo sposobnost koja se razvija i uči. Razvoj empatije se prirodno dešava kako su deca starija, a mnogi stručnjaci smatraju da oni ne mogu da pokažu empatiju pre pete godine života. Sa oko 8 godina, deca počinju da pokazuju empatiju prema drugima.
Istraživanja*3 pokazuju da se milenijalci mogu nazivati još i „generacijom prava“, oni imaju značajno jači osećaj za to šta su njihova prava u odnosu na druge generacijske grupe. Istovremeno više učenika je pokazalo znake narcističkog poremećaja ličnosti 2009. u odnosu na istraživanja 27 godina ranije.
„Psiholodžikal tudej“ je objavio članak čiji je autor Vilijem Beri, psihoterapeut i nastavnik. On kaže: „ Razumljivo je da je sa porastom privilegija, prava i narcizma došlo do pada epidemije, ali šta sve to znači? Neku se pitaju šta će biti sa svetom koji je postao toliko sebičan?“ *4
Jedna grupa ljudi, pak, smatra da će nas milenijalci spasiti jer oni nisu u svetu mašte i sanjarenja, već preduzimaju stvari i ne čekaju. Stoga se može zaključiti da svaka medalja ima dve strane, pa tako i ova. Smanjenje empatije ne mora nužno biti loše, ali je problem u tome što svaka generacija za svoju misli da je bila bolja, više učila, lakše živela. Vilijem Beri se stoga osvrće na citat:
„Deca vole luksuz, imaju loše manire, prezir prema autoritetu… Deca su tirani… i tiranišu svoje učitelje.“ Svi ste pomislili da se radi o savremenom dobu, a autor citata je zapravo antički filozof Sokrat.
Postoji nekoliko istraživanja*5 koja ukazuju da deca koja su preopterećena raznim aktivnostima u školskom uzrastu mogu imati manje razvijenu empatiju i manje sposobnosti za razumevanje tuđih osećanja. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kaliforniji pokazalo je da su deca koja su bila previše zauzeta organizovanim aktivnostima poput sporta i muzike, pokazala manje razvijenu empatiju i manje pozitivne odnose sa vršnjacima u odnosu na decu koja su imala manje aktivnosti.
Druga studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Koloradu pokazala je da deca koja provode više vremena u neorganizovanim aktivnostima, kao što su slobodna igra i druženje sa vršnjacima, imaju veću sposobnost da preuzmu perspektivu druge osobe i razumeju tuđa osećanja.
Prekomerna zauzetost može dovesti do manjka slobodnog vremena i socijalne interakcije, što može smanjiti prilike za razvoj empatije.
VAŽNO JE NAPOMENUTI DA OVO NE ZNAČI DA DECA TREBA DA IZBEGAVAJU VANNASTAVNE AKTIVNOSTI, već da roditelji treba da prave ravnotežu između aktivnosti i slobodnog vremena. Socijalna igra sa drugarima i razvijanje veza sa vršnjacima, kao i provođenje kvalitetnog vremena sa roditeljima svakodnevno su ključni za razvoj empatije.
Mnogi roditelji se plaše da njihovo dete nema razvijenu empatiju i brinu što ne uzima u obzir osećanja drugih ljudi. Međutim, postoje načini na koje možete da pomognete detetu da je razvije.
Najbolji način da dete razvije empatju jeste da je i samo oseti. Kada je detetu teško, pokažite mu da razumete kako se oseća. Budite empatični prema njemu. Ako malo dete, udari drugo dete, nemojte ga poslati da se izvini odmah, već mu recite: „Razumem da si bio ljut/povređen, frustrian, ali sada ćemo otići da vidimo kako je dete i da vidimo kako se ono oseća.“ Ovim ih učite da budu saosećajni, čak i ako su napravili grešku u sopstvenom ponašanju i ponašali se neprikladno.
Ako primetite da je dete zlonamerno i pokušava da muči životinje, sebe ili drugu decu, obavezno se obratite pedijatru koji će vas posavetovati šta da radite i da li treba da odete kod drugog specijaliste, za svaki slučaj.
Socijalne veštine su SUŠTINA, a one nedostaju mnogoj deci. Deca često imaju problem da sklapaju nova prijateljstva ili su odbačena od strane vršnjaka. Ovo nije slučaj samo sada, već se oduvek dešavalo. Važno je i da roditelji obrate pažnju na to da li se dece slaže sa nastavnicima i sarađuju sa osobljem škole. Što ranije počnete da radite sa decom, to će lakše ići.
Koraci koji će pomoći da se razviju socijalne veštine kod deteta:
Iako studije pokazuju da se ljudi rađaju sa osećajem empatije, ona se i uči. Deca najbolje usvajaju stvari od roditelja, pa tek onda od ostalih članova porodice, okruženja i drugih. Budite im primer i nađite vreme da radite na razvoju empatije.
Objavljen: 9. maj 2022. godine, ažuriran: 21. januar 2024. godine
Tekst „Da li nove generacije imaju manje empatije?“ – Literatura: