fbpx
Pitajte StručnjakaPsihoterapeut

Na more bez mame

Čitateljka se obratila psihologu sa pitanjem da li da dete pusti na more bez mame, obzirom da je mali i da će dobiti još jednu bebu uskoro.

Pitanje:

Dobar dan,
Ja sam mama dečaka N. koji ce u avgustu da napuni 2 godine, dakle, sada ima nepuna 23 meseca. Planirali smo more od 15. jula ove godine, ali se desilo to da sam u međuvremenu ostala u drugom stanju i da mi je lekarka zabranila da putujem. Sada se nosim mišlju da pošaljem N. na more sa tatom, strikanom i bakom.

Ovo je dosta važno da napomenem: moj muž je vrlo aktivan u odgoju deteta, mi ga zajedno kupamo, imamo ritual svako veče za spremanje za spavanje kroz igru i maženje (svo troje), muž pravi mleko, ja ga uspavljujem; i ostale stvari je muž sposoban da obavi oko deteta, da pripremi hranu i da ga nahrani, presvuče, prošeta, animira i dete ga vrlo voli.

Moj dever, ili kako volimo da ga zovemo – strikan, je takođe vrlo poznat detetu jer je kod nas svakog vikenda i odavno su već počeli samostalo njih dvojica da šetaju i da se druže. Baka je tek poznata detetu, od prvog dana nam je bila od pomoći, a posebno u vreme kada sam se ja vratila na posao, ona je vodila dete u jaslice na privikavanje.

Sada, kada sam ostala u drugom stanju, dete smo povukli iz vrtića jer je prethodna 3 meseca bio vrlo bolešljiv, pa je baka bila uz njega. Ja sam radila od kuće, a baka ga je šetala i brinula i njemu. Kad odlazi u šetnju bilo sa bakom ili strikanom, ja se ne krijem, već ih ispratim i mahnem, i to lepo prođe bez problema.

Dakle, društvo koje bi N. imao na moru je njemu vrlo poznato i drago i ja bih, sudeći po tome, rekla da on ne bi imao nekih problema da bude tamo bez mene 10 dana. Mi se jesmo odvajali na po par sati tokom dana, ali nikada nismo vise od 1 dana. Da li je po Vašem mišljenju dobro za dete da u ovom sada uzrastu se odvoji od mame? Posebno ako uzmemo u ozbir da beba stiže, da li bi mu ovo odvajanje čak i prijalo kao lagana navika da neće mama moći uvek da bude uz njega zbog bebe?

Planiramo i da ga odvojimo u drugu sobu par meseci pre nego sto beba dođe, pa i zbog toga je možda ovo more bez mene dobrodošlo?

Da li ispravno razmišljam, odnosno najviše me zanima da li je on isuviše mali da se odvoji na toliki period od mame? Hvala Vam na odgovoru, mnogo ce mi značiti.

Srdačan pozdrav,

M.

Odgovor psihologa: Na more bez mame

Draga Milka,

Iz pročitanog, imam utisak da vam je važno da dete doživi morsko iskustvo ove godine i da se pitate da li će to imati više štete nego koristi.
Iz Vašeg opisa funkcionisanja u porodici imam utisak da dete dobija potrebnu pažnju i zadovoljavanje potreba neophodnih za zdrav razvoj. Osobe koje će detetu praviti društvo i brinuti se o njemu na moru su osobe koje će negovati dete na veoma sličan način kao Vi, što olakšava odluku da dete ide na more bez mame. Sigurno da ćete mu nedostajati, posebno u situacijama gde je naviklo da ih radi sa mamom.

Ukoliko ste odlučili da dete ode na more, važno je da osmislite načine kako ćete tokom dana ostati u kontaktu sa detetom, kao I kako ćete se nositi sa nedostajanjem deteta a da ne pređe u osećaj krivice.

A koja bi bila druga opcija i da li korisnija za dete i porodicu? (Pitanje za razmišljanje, nema potrebe da mi pišete odgovor.)

Uživajte u letu i čuvajte se!

Srdačno,
Manuela Kamikovski
Psiholog i porodični psihoterapeut

na more bez mame
Na more bez mame

P.S. Sjajno što već sada razmišljate o pripremi starijeg na dolazak mlađeg deteta I ohrabrujem vas da istražite moguće pristupe u pripremi deteta I porodice na novog člana.

Mamino vreme

Manueli Kamikovski pitanja možete postaviti i putem mejla: psiholog@demetra.rs

Ovde su ostala pitanja i ODGOVORI PSIHOLOGA

Manuela Kamikovski

Manuela Kamikovski, psiholog Moje ime je Manuela Kamikovski. Ja sam mama, diplomirani psiholog, sistemski porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, asertivni trener, kao i osnivač neformalne grupe Klub hrabrih mama. Bolje me možete upoznati ako skoknete do mog autorskog bloga Mamino vreme, gde se kroz tekstove bavim roditeljskim izazovima, kao i podrškom dečjem i porodičnom razvoju. Već dvanaest godina se bavim decom i porodicom, prvo kroz rad u srednjoj školi kao školski psiholog i profesor, a poslednjih pet godina i kroz privatnu praksu putem edukativnih radionica, savetovanja i psihoterapije. Ja sam podrška koja pomaže da porodice i pojedinci iz stanja straha, neizvesnosti i nemoći, putem savetovanja i psihoterapije, dođu do stanja visokog zadovoljstva, samopouzdanja i samopoštovanja.

Related Articles