Poštovana Manuela,
Imam pitanje za Vas. Ćerka je krenula u školu, ali ima otpor, tipičnu tremu. Plače gotovo svako jutro sve vreme, budi se ranije nego što treba i plače u krevetu, noću lošije spava, preko vikenda je opterećeno školom, slabo jede, boli je stomak i muka joj je. Na jasle, pa posle i vrtić se jako teško adaptirala, prilično je introvertna, nema bliske drugove iako deca žele da se igraju sa njom. Uglavnom ima neke razloge koji se uvek razlikuju, u nekim stvarima čak i preteruje, da ne kažem da laže. Na primer, kaže da učiteljice viču na njih ako ne urade dobro neki sportski zadatak što nije istina. Izgovori zašto ne želi su uvek različiti i benigni, ali je definitivno veliki problem u pitanju i jako pati. Donekle je ukapirala da u školu mora da se ide, za časove na kojima se uči se ne brine, ali ne voli sve između, kao i vreme kada ostane u boravku i imaju tako neke aktivnosti. Imali smo u porodici dece koja nisu prihvatala školu i tokom cele osnovne škole su odbijali da jedu kada se ide i tome slično. Meni nije normalno da narednih osam godina imamo problem. Žao mi je da gledam koliko pati i koliko je opterećena.
Nekako mislim da ne bih trebala ni da joj dodatno podgrevamo tu odbojnost, da je ok da ne voli i plače, jer prosto nije ok. Ali neću ni da ignorišem naravno ili da je, ne daj bože, grdim što plač. Nekada odbija sve stvari koje joj ponudim tipa da pojede, osim kada je pitam da li joj samo treba veliki zagrljaj. To jedino pristane.
Da li imate neki savet?
Hvala unapred!
Odgovor psihologa
Razumem Vašu zabrinutost. Dete je verovatno anksiozno i veoma preplavljeno nepoznatim situacijama. Najkorisnije može biti da im se daju alternative šta sve mogu da rade kada osete aksioznost, ili u njenom slučaju: šta sve može da radi tokom odmora i u boravku, a da joj prija. Drugim rečima da zajedno sa njom napravite spisak aktivnosti koje je prihvatljivo da radi tokom boravka u školi, a da se ona oseća dobro i sigurno.
Razumem sve. Njena odbojnost je najverovatnije oooooogroman strah od nepoznatog. Budite joj podrška i recite da razumete da joj je teško i da ste tu da joj pomognete da ovo pregurate. I da je u ovoj situaciji ona Vaš vođa: ona je ta koja treba Vas da usmerava tako što će govoriti šta joj je potrebno da bi se bolje osećala i da nove stvari koje se budu desile ćete rešavati zajedno.
Manuela Kamikovski, psiholog
Mamino vreme
Manueli Kamikovski pitanja možete postaviti i putem mejla: psiholog@demetra.rs
Ostala pitanja i odgovore psihologa možete pročitati OVDE.
