Autizam pripada grupi razvojnih poremećaja koji se javljaju u detinjstvu najčešće do treće godine života. Ispoljava se u vidu teškoća u socijalnim odnosima, verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji i imaginaciji.
Šta je uzrok autizma?
Savremena medicinska istraživanja ukazuju na biološke uzroke autizma uključujući genetske faktore, virusne infekcije, komplikacije tokom trudnoće i porođaja koje mogu izazvati suptilna moždana oštećenja. Javlja se podjednako u svim kulturama što verovatno isključuje socijalne faktore kao uzročnike, kao i pripadnost određenim socijalnim slojevima.
Činjenica je da se autizam češće javlja kod jednojajčanih nego kod dvojajčanih blizanaca nam govori o genetskoj komponenti ovoga poremećaja.
Češće se javlja kod dečaka i to u odnosu 2 ili 3 prema 1. Statistike pokazuju da se na 10 000 dece autizam pojavljuje kod njih sedmoro.
Prvi znaci autizma
Prvi znaci autizma se javljaju između 18. i 36. meseca života, mada u razgovoru sa roditeljima možemo doći do informacija da su se neki znaci primećivali i pre tog uzrasta:
- dete na dodir ne reaguje savijanjem i grčenjem mišića,
- prilikom uzimanja u naručje dete ili postane mlitavo ili pak ukočeno,
- izostaje reakcija na majčin glas i zvuke okoline…
Tokom prve godine dete bi trebalo da prati pogledom osobe i objekte u svojoj okolini, da pruža ruke roditeljima i da uspostavlja kontakt očima i signalizira glasom ili facijalnom ekspresijom zadovoljstvo ili nezadovoljstvo u prisustvu drugih ljudi.
Pokazni gest – pokazivanje kažiprstom i skretanje pažnje na detetu bitan sadržaj je takođe ponašanje koje se očekuje u ovom uzrastu. Pojava brbljanja i prve reči, kao i gestualna komunikacija su neophodni pokazatelj pravinog razvoja vašeg mališana. Izostanak ovih pokazatelja mogu na najranijem uzrastu pokazati da dete nije tipičnog razvoja i ukazati na moguće simptome autizma.
Dete pokazuje malo interesovanja za okruženje, ne pokazuje privrzenost ka roditeljima ili drugim ljudima u okolini. Ostalu decu ne primećuje i preferira stereotipne, ponavljajuće aktivnosti.
Igra nije solitarna (simboličke kobajagi igre) ni posle druge godine. Deca obično slažu predmete u nizove (ili napiši redove) ili npr. okrenu autić ili kamion i okreću točkove iznova i iznova. Nedostaje spontanosti i mašte u upotrebi igračaka i same igre. Dete ne oponaša roditelje ili drugu decu dok se igraju, ne viče brm, brm dok vozi autić, ne pravi kobajagi pokrete da jede ili pije iz čašice.
Ponekad burno reaguju na promene u okruženju kao sto su izmenjen raspored predmeta ili nameštaja po kući, promena redosleda i vrste aktivnosti ili pojava novih lica u okruženju.
Govor se ne razvija ili je njegov razvoj izmenjen. Vrlo često se javljaju eholalije( ponavljanje govora drugih ljudi), ehofrazije i perseveracije(ponavljanje nekih reči ili fraza).
Komunikacija je poremećena i nedostaje razvoj govorno-jezičkih sposobnosti što utiče na razumevanje govora, a samim tim i upotrebu ekspresivnog govora. Izmenjena je neverbalna komunikacija – kontakt očima, izraz lica, gestovi, držanje tela.
