Analiza spermograma – Normalne vrednosti spermograma i kako ih dostići

 

Analiza spermograma spada u osnovne analize koje se rade na početku ispitivanja neplodnosti. Uzorak se obezbeđuje masturbacijom u posebnoj prostoriji u laboratoriji, ili ponekad se ejakulat može doneti u laboratoriju (ali samo ako je to moguće veoma brzo učiniti). Spermogram se obično analizira nakon što je muškarac apstinirao 3 do pet dana, a dva dana nije pio alkohol. Rezultati su najčešće gotovi u roku od 24 sata.

Rezultati spermograma: Tumačenje spermograma

Rezultati spermograma, koji se takođe naziva i analizom sperme, pružaju detaljne informacije o kvalitetu muškog ejakulata i plodnosti. Neki od ključnih parametara koje oni pokazuju su: volumen ejakulata, koncentracija sperme, ukupan broj spermatozoida, pokretljivost, morfologiju, vitalnost, ph vrednost i prisustvo leukocita. Svaki od ovih parametara može pomoći u proceni muške plodnosti i u identifikaciji mogućih problema koji bi mogli uticati na šansu za začeće.

Analiza spermograma – normalne vrednosti spermograma su:

Volumen sperme: 2-8 ml – Smatra se da i nešto niže i više vrednosti – od 1,5 do 10ml ne moraju da ukazuju na problem.

Volumen sperme odnosi se na količinu sperme koja se izbaci tokom ejakulacije. To je jedan od osnovnih parametara koji se analiziraju u spermogramu. Normalan opseg volumena sperme je obično između 1.5 i 5 mililitara po ejakulaciji. Ovaj volumen ukazuje na zdravu funkciju seminalnih vezikula i prostate, koje su značajne za proizvodnju tečnosti u spermi.

Nizak volumen: Volumen manji od 1.5 mililitra može ukazivati na nekoliko mogućih problema:

• nedovoljna stimulacija ili učestalost ejakulacije,
• blokada,
• problemi sa seminalnim vezikulama ili prostatom,
• visok volumen.

Normalan volumen sperme je važan za optimalnu funkciju sperme jer veći volumen može bolje prenositi spermatozoide kroz ženski reproduktivni trakt, što povećava šanse za oplođenje

Boja sperme: bela ili žućkasta

Boja koja odstupa od uobičajenih vrednosti može da ukaže na zdravstveni problem.

Boja sperme može varirati i često pruža važne informacije o zdravlju i mogućim medicinskim stanjima. Evo nekoliko uobičajenih varijacija u boji sperme i na šta one mogu ukazivati:

• Bela ili sivo-bela: Ovo je normalna boja sperme i obično ne ukazuje na zdravstvene probleme.
• Žućkasta: Sperma može biti žućkasta zbog nekoliko razloga, kao što su:
  • Urin u spermi: Ponekad male količine urina mogu ostati u uretri, što može dovesti do žute boje sperme.
  • Infekcije: Infekcije reproduktivnog trakta, kao što su uretritis ili prostatitis, mogu izazvati promene u boji sperme.
  • Dugotrajno odsustvo ejakulacije: Kada ejakulacija nije bila izvršena duže vreme, sperma može postati koncentrisanija i žućkasta.
• Zelena ili žuto-zelena: Ove boje ukazuju na moguću infekciju, posebno ako je prisutna i bol prilikom uriniranja ili ejakulacije. Ovo može biti znak prostatitisa ili seksualno prenosive infekcije.
• Roze, crvena ili smeđa: Ove boje mogu ukazivati na prisustvo krvi u spermi, stanje poznato kao hemospermija. Hemospermija može biti uzrokovana infekcijama, povredama, operacijama, tumorima ili vaskularnim anomalijama u reproduktivnom traktu. Iako obično nije ozbiljno stanje, važno je obratiti se lekaru radi dalje dijagnostike.

Likvefakcija: unutar 20 minuta

Sperma se najpre zgrušava, a onda se pod uticajem enzima pretvara u tečnost. Ukoliko se ovo ne dogodi posle pola sata, to znači da spermatozoidi ostaju u grudvicama pa je oplodnja veoma otežana ili nemoguća. Ukoliko se spermatozoidi slepljuju jedan za drugi, taj proces naziva se aglutinacija

pH sperme: 7,2 – 8,0 – Ejakulat treba da bude blago alkalan, nasuprot kisele sredine unutar materice.

Analiza spermograma: koncentracija spermatozoida: > 20 mil./ml

Treba napomenuti da je oplodnja moguća i ukoliko je broj spermatozoida manji, a naročito ako je visok procenat progresivnih, odnosno brzo pokretnih.

Pokretljivost spermatozoida: > 50 % progresivnih ili 25 % brzo progresivnih

Spermatozoidi se različito kreću. Jedan broj je progresivno pokretan, jedan sporo pokretan, a postoje i slabo pokretni i nepokretni spermatozoidi. Što ima više brzo pokretnih, odnosno progresivnih spermatozoida, to je kvalitet semene tečnosti bolji.

Morfologija spermatozoida: > 40 % normalnog oblika

U svakom ejakulatu može se naći neki procenat deformisanih spermatozoida, a ukoliko je on veliki, to otežava ili onemogućava oplodnju. Analiza spermograma će pokazati morfologiju spermatozoida. Spermatozoidi mogu imati anomaliju glave, vrata, sedine tela, repa ili citoplazmatske kapljice.

Leukociti u spermi: < 1 mil./ml

Kada analiza spermograma pokaže povećan broj leukocita ukazuje na infekciju pa se preporučuju dodatne analize.

Još neki pojmovi vezani za spermogram

• Oligospermija – Ovo je smanjen broj spermatozoida po mililitru sperme.
• Astenozospermija – Radi se o smanjenom broju progresivno pokretljivih spermatozoida.
• Oligoastenozospermija – Premali broj spermatozoida i smanjena pokretljivost.
• Azospermija – Azospermija je dsustvo živih spermatozoida.

Pročitajte još: Spermokultura

Preporuke za popravljanje rezultata spermograma

• Više seksa za kvalitetniju spermu – Generalno, što češće muškarac ima seksualne odnose, to njegov organizam proizvodi više semene tečnosti. Mada se ponekad preporučuje apstinencija pre ženine ovulacije, istraživači su dokazali da duži periodi bez seksa utiču na smanjenje ukupnog broja spermatozoida, kao i da je tada spermogram morfološki lošijeg kvaliteta. Računa se da je za dobar spermogram optimalno imati seks tri do četiri puta nedeljno.
• Manje alkohola i cigareta – Česta konzumacija alkohola smanjuje broj spermatozoida. Više od dva pića dnevno (dakle dva piva ili dva kratka pića ili dve čaše vina) više puta nedeljno obično se drastično odrazi na rezultat. Isto se odnosi na cigarete, kao i na drogu, uključujući marihuanu. Pročitajte više: Uticaj droge i alkohola na sposobnost začeća

• Skinite koji kilogram – Gojazni muškarci imaju znatno lošiju spermu od muškaraca koji imaju normalnu težinu. Dobar predlog za skidanje kilograma je rekreacija, koja pozitivno utiče na rezultat spermograma.
• Opušteno! – Teško je izbegavati stres, samo zato što vam je neko rekao da je to dobro. Ali, ako već ne možete da ga izbegnete, trudite se da u trenucima opuštanja ugađate sebi što više, i nadoknadite loš uticaj napetosti.

• Promenite veš – Idealna temperatura za proizvodnju sperme je 33 stepena, što znači da testisi ne smeju da se pregrevaju. Nemojte nositi tesan veš. Za proizvodnju spermatozoida najbolje su bokserice koje obezbeđuju dobru ventilaciju.
• Šta još možete da uradite – Čuvajte se prehlada – one mogu da vam privremeno pokvare rezultat spermograma. Seksualno prenosive bolesti (a naročito hlamidija koja je vrlo česta, a ne daje simptome) takođe mogu da naprave veliki problem, i zato je važno redovno se testirati. Drastičan uticaj mogu imati i pojedini lekovi, a posebno steroidi.

Promenite ishranu zbog poboljšanja sperme

Postoji nekoliko vitamina i minerala koji su ključni u proizvodnji zdravih spermatozoida:

• Vitamin E – ima ga u crnom hlebu i pšeničnim klicama, lisnatom povrću, žumancetu, semenkama i koštunjavom voću.
• Vitamin C – jedite citrusno voće, a naročito narandže, paradajz, jagode, kupus, crvene paprike.
• Vitamin B12 – ima ga u mesu, posebno džigerici, kao i u mleku, jajima, siru i ribi.
• Folna kiselina (Vitamin B9) – nalazi se u listovima zelenog povrća kao što je blitva ili spanać. Ima ga i u orasima i kvascu.
• Cink – Ima ga u ribi i morskim plodovima.
• Selen – sadrže ga meso, riba, žitarice i mlečni proizvodi.

Preparati i njihov sadržaj za bolji spermogram

Postoje brojni preparati koji pomažu u poboljšanju kvaliteta spermograma. Većina sadrži sledeće komponente:

• L-karnitin – aminokiselina koja je nužna za funkcionisanje ćelija spermatozoida.
• Acetil-L-karnitin – koji je važan energetski izvor spermatozoida.
• L-arginin – oko 80%semene tečnosti sastoji od L-arginina, aminokiseline koje se inače nalazi i u jezgrastim plodovima, integralnom pirinču i susamu, a često se nadoknađuje i kroz suplemente ishrani.

_Literatura:

1. _{HealthLine: Semen Analysis – https://www.healthline.com/health/semen-analysis, jul 2017. godine}
2. _{WebMD: What Is Semen Analysis – https://www.webmd.com/infertility-and-reproduction/guide/what-is-semen-analysis, septembar 2020. godine}
3. _{VeryWellFamily: What to Expect During a Semen Analysis and What the Results Mean – https://www.verywellfamily.com/understanding-semen-analysis-results-1960155, april 2020. godine}

^{Objavljen: 15. jun 2012. godine, ažuriran: 11. decembra 2024. godine}

https://www.youtube.com/watch?v=krSMZDsjLuU