AMH: Anti–Milerov hormon ili Anti-Müllerian hormon

Antimilerijan hormon (AMH) pokazuje stanje jajnika, tačnije ovarijalne rezerve. On spada u proteinske hormone, kao što su inhibin i aktivin. Ovaj hormon proizvode granuloza ćelije u folikulima jajnika. Anti-Milerov hormon je regulator rezervi jajnika, to jest, sprečava da se rezerve folikula iz jajnika ne isprazne odjednom.

On igra ključnu ulogu u razvoju bebinih organa u materici i viši su kod fetusa muškog pola jer ih to sprečava da razviju ženske reproduktivne organe. Ženskim bebama je potrebna veoma mala količina ovog hormona za razvoj. ⁽¹⁾

Šta je AMH test?

Obzirom da je ovaj hormon konstantan tokom bilo koje faze menstrualnog ciklusa, nije važnog kog dana se vrši analiza. Najvišu vrednost ima oko 20. godine života, a može se meriti od puberteta pa sve do ulaska u menopauzu.

AMH test meri količinu antimilerijanovog hormona u krvi. I muškarci i žene proizvode ovaj hormon, ali se ovo testiranje vrši kod žena, kako bi se utvrdila zaliha i izvršila procena plodnosti. Žene koje imaju sindrom policističnih jajnika imaju i nešto više vrednosti ovog hormona.

Analiza ovog hormona meri njegov nivo u krvi koji odgovara broju jajnih ćelija te osobe. Lekar će ove rezultate koristiti u dijagnostici. Važno je napomenuti da, iako je povezan sa brojem jajnih ćelija, rezultat ove analize ne predviđa vašu plodnost.

Osnovna analiza ovog hormona podrazumeva da visok rezultat podrazumeva i višu rezervu jajnih ćelija, a i obrnuto – nizak rezultat da je niska rezerva jajnika. Ali postoje slučajevi kada će lekar tražiti analizu ovog hormona koja nije u vezi sa rezervom jajnika, odnosno prilikom lečenja tumora jajnika. Na osnovu rezultata će vršiti procenu da li se tumor vratio ili lečenje deluje.

Još jedan razlog, zbog kog se vrši analiza ovog hormona jeste da pokaže kako reagujete na lekove za fertilitet pri stimulaciji jajnika u postupku vantelesne oplodnje.

Rezultat analize u suštini pokazuje broj preostalih jajnih ćelija koje imate i da li vaši jajnici prebrzo stare. On vam može pokazati da možda imate kraći period da zatrudnite nego što ste to planirali.

Šta ne može da pokaže analiza ovog hormona?

Na osnovu analize ovog hormona ne možete znati vaše tačno vreme do kada ćete biti plodni, odnosno momenat ulaska u menopauzu i do kada će biti potrebna terapija. Imajte na umu da iako nivo AMH varira u zadovljavajućem opsegu, to ne znači da vi sigurno nemate neki drugi problem sa neplodnošću (problem sa spermom partnera, endometrioza, neprohodni jajovodi…).

Referentne vrednosti Anti-Milerov hormon

Sa starošću se količina preostalih folikula u jajnicima smanjuje, pa tako i nivo ovog hormona opada. Prema rezultatu koji se dobije može se proceniti broj preostalih plodnih godina.

Koliki treba da bude AMH u odnosu na godine?

Nivo ovog hormona prirodno opada sa godinama i normalno je da rezultat bude niži, kako godine odmiču. Ovo su okvirne procene nivoa hormona u odnosu na godine:

• 25 godina: 3,0 ng/mL
• 30 godina: 2,5 ng/mL
• 35 godina: 1,5 ng/mL
• 40 godina: 1 ng/mL
• 45 godina: 0,5 ng/mL.

Viši nivoi AMH nisu uvek znak da je sve u redu jer nekada mogu da budu posledica sindroma policističnih jajnika ili čak tumora. Ovo drugo je retkost, ali sve elemente treba uzeti u obzir i zato je važno da ginekolog bude taj koji procenjuje rezultat.  

Ukoliko se žena odluči na postupak vantelesne oplodnje, neophodno je da izvrši analizu nivoa AMH. Ovaj podatak je bitan jer pokazuje kod kojih žena postoji rizik od hiperstimulacije jajnika.

Učestalost oplodnje je daleko veća kod žena sa povišenim vrednostima AMH, bez obzira o kojoj metodi asistirane reprodukcije je reč.

Zašto vam još možda treba testiranje ovog hormona?

Osim mogućnosti da ostvarite trudnoću prirodnim putem, odnosno pomoću vantelesne oplodnje, visok nivo ovog hormona može da znači i da imate sindrom policističnih jajnika. Njegovi simptomi su:

• pojava akni,
• neredovan menstrualni ciklus, prerana menopauza i izostanak menstruacije,
• pojačna maljavost na telu (još: Zašto ljudi imaju dlake na intimnim delovima tela?),
• prekomerno dobijanje na težini.

Rezime

I muškarci i žene proizvode ovaj hormon, ali ovo testiranje se radi kod žena kako bi se procenila njihova rezerva jajnika i plodnost. Žene sa sindromom policističnih jajnika imaju tendenciju da imaju veći nivo ovog hormona. Analiza meri nivo hormona u krvi, što odgovara broju jajnih ćelija kod osobe. Rezultate lekari koriste u dijagnostičke svrhe. Važno je napomenuti da iako je povezan sa brojem jajnih ćelija, rezultat ove analize ne predviđa plodnost.

Saznajte više o ostalim HORMONIMA!

Literatura:

1. _{Cleveland Clinic: Anti-Mullerian Hormone Test – https://my.clevelandclinic.org/health/diagnostics/22681-anti-mullerian-hormone-test}
2. _{PubMed: Anti-Müllerian hormone: a unique biochemical marker of gonadal development and fertility in humans – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22420235/}
3. _{WebMD: What to Know About Anti-Mullerian Hormone Levels – https://www.webmd.com/a-to-z-guides/what-to-know-anti-mullerian-hormone-levels}
4. _{Advansed Fertility: Anti-Mullerian Hormone Testing of Ovarian Reserve – https://advancedfertility.com/infertility-testing/amh-fertility-testing/}

_{Objavljen: 2. avgust 2013. godine, ažuriran: 6. mart 2025. godine}