10 evropskih gradova koji ne žele turiste

Da li ste razmišljali o tome da nekima razvijen turizam može da donese više štete nego koristi? Ovih 10 evropskih gradova koji ne žele turiste imaju svoje razloge za to. Da li su oni opravdani, pročitajte u nastavku.

10 evropskih gradova koji ne žele turiste

Evropa je odavno poznata kao jedno od najpopularnijih turističkih odredišta, privlačeći milione posetilaca svake godine. Međutim, dok su mnogi gradovi otvoreni za masovni turizam, neki evropski gradovi suočavaju se sa izazovima koje donosi prekomerni broj turista. Ovi gradovi, iako lepi i istorijski značajni, sve više traže načine da ograniče ili usmere priliv posetilaca kako bi sačuvali svoj lokalni identitet, očuvali prirodnu i kulturnu baštinu, kao i kvalitet života svojih stanovnika.

1. Venecija, Italija

Kanali, mostovi i, uopšte, istorijska arhitektura, privlači milione turista godišnje. Međutim, ovaj priliv je izazvao degradaciju životne sredine i raseljavanje stanovnika. Venecija je morala da počne da nameće naknade za jednodnevne izletnike i ograniči broj turista koji u špicu mogu ući u sam centar grada. Ovi maleni koraci su pokušaj da se zaštiti ekosistem Venecije koji je na rupu pucanja, ali i omogući, koliko je to moguće, normalan život njenim stanovnicima.

2. Barselona, Španija

Stanovnici Barselone čine sve da spreče dalji razvoj turizma i da ga ograniče. Ovaj grad je poznat po impozantnoj arhitekturi Antonija Gaudija, kao i po živopisnoj kulturi i prelepim plažama, ali je i prepun turista. Njegovi stanovnici iznova se suočavaju sa rastom cena nekretnina i ulicama koje su prepune. Lokalna vlast je preduzela korake za ograničavanje kratkoročnog iznajmljivanja stanova, kao i ograničen razvoj novih hotela, jer su protesti stanovništva veoma česta pojava.

3. Santorini, Grčka

Većina ljudi koja je bila na Santoriniju upravo konstatuje da je belina ovog ostrva i njegova lepota vidljiva većinom na slikama jer uživo je veoma često prepun turistima. Kultne crkve i plave kupole vidljive su na profesionalnim fotografijama, ali je pitanje da li ćete imati takve fotografije u sezoni kada sve vrvi od turista. Infrastruktura nije predviđena da izdrži veliki broj posetilaca u letnjim mesecima, te su sprovedene mere ograničenja broja brodova koji mogu da pristanu na ostrvo tokom krstarenja. Razrađuju se metode na koje se još načine ovaj broj može ograničiti.

4. Dubrovnik, Hrvatska

Dubrovnik je postao potpuni hit nakon što su kadrovi serije „Igra prestola“ snimani u starom gradu. Ovaj grad je pod zaštitom UNESCO-a. Sada se mala populacija grada veoma teško nosi sa masom turista koji ga posećuju i pristižu na kruzerima. Grad je bio primoran da zbog previše turista uvede mere ograničenja broja kruzera koji mogu da pristignu i doda kamere koje će pratiti gužvu odlučan u nameri da ograniči i smanji broj turista.

5. Amsterdam, Holandija

Amsterdam je još jedan grad na vodi koji je poznat po kulturnim znamenitostima, ali i lepoti. Preplavljen je turistima, posebno u istorijskom delu grada, a lokalna vlada se trudi da izvrši pritisak na turiste da poštuju pravila grada. Grad je prestao da vrši promociju kao turistička destinacija i fokusira se na regulisanje protoka turista da bi stanovnici ovog grada mogli što nesmetanije da žive.

6. Rejkjavik, Island

Možda najmanje očekivano, ali na listi „10 evropskih gradova koji ne žele turiste“ našao se i glavni grad Islanda. Njegove prirodne lepote i pejzaži koji se malo gde mogu videti, privukli su milione turista poslednjih godina. Mala populacija ove zemlje i ograničena infrastruktura ne mogu da podnesu dalji rast broja turista. Oni žele da zadrže ograničen broj turista, ali je mogućnost preseljenja na Island uglavnom uvek dostupna opcija jer stanovnika i različitih zanimanja uglavnom nedostaje.

7. Prag, Češka

Za mnoge je Prag divna destinacija, ali najmanje očekivana na ovoj listi. Ipak, sa svojim divnim starim gradom, on je postao pravo žarište turista. Posledica je i prenaseljenost u istorijskom delu grada. Meštani se žale da više ne žive mirnim životom, jer je sve komercijalizovano i sve skuplje, pa je grad ograničio Airbnb iznajmljivanje i uveo druge smernice za očuvanje istorije i upravljanje brojem turista.

8. Ćinkve Tere, Italija

Pet sela koje spadaju u ovu italijansku oblast smeštenu na litica koje gledaju na Sredozemno more i povezane su vozom, jedna su od najpopularnijih i najslikanijih destinacija u Italiji. Ovi gradići imaju prekomeran broj posetilaca, pa je vlada uvela ograničenja o broju turista koji mogu svakodnevno da pešače između sela. Razmatra se i uvođenje ulaznica kako bi se očuvao tradicionalni način života i njegova lepota.

9. Majorka, Španija

Još jedan grad u kom ne žele turiste u prevelikom broju je Majorka. Ovo prelepo ostrvo na Mediteranu decenijama je preplavljeno turistima, a posebno tokom letnjih meseci. Pored brige za njihov životni prostor, rastući troškovi života je ono sa čime se stanovnici Majorke suočavaju. Postoje napori lokalaca da turističke prakse budu održive i više ekološke u odnosu na ono što je trenutno praksa.

10. Pariz, Francuska

Pariz je, poput Venecije, oduvek jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija. Ali čak i u njemu, određeni delovi grada nastoje da smanje uticaj turizma. Monmartr, oblast Ajfelove kule i Luvr često su pretrpani, što dovodi do frustracije i kod turista i kod lokalnog stanovništva. Grad podstiče turizam van letnje sezone, a Parižani žarko žele da održe šarm svog grada bez preplavljenosti turistima.

Iako je turizam ključni izvor prihoda za mnoge evropske gradove, previše turista može imati negativne posledice po lokalno stanovništvo, infrastrukturu i kulturnu baštinu. Gradovi kao što su Venecija, Barcelona i Amsterdam sve više preduzimaju korake kako bi ograničili ili kontrolisali masovni turizam, uvodeći nove propise, takse ili čak ograničenja za turiste. Cilj ovih mera nije potpuno zatvaranje vrata posetiocima, već stvaranje održivijeg okruženja koje balansira između potrebe za očuvanjem gradskog života i pružanja nezaboravnog iskustva turistima. Na kraju, budućnost turizma leži u odgovornom i održivom pristupu, kako bi i gradovi i turisti mogli da uživaju u harmoničnoj zajednici.

_{Objavljen: 28. oktobra 2024. godine}

Najprodavanije knjige u Srbiji u poslednjih godinu dana – 2023/2024.