Da bi se odgajalo dete, potrebno je selo – ali šta ako nemate zajednicu?

U raskoraku između roditeljstva, osvešćenosti koliko je važno na koji način se bavimo decom i koliko će to uticati na njihov život, stručnjaci nas upozoravaju koliko je važna okolina i da se ne trebamo oslanjati sami na sebe. Stara izreka kaže: „Da bi se odgajalo dete, potrebno je selo“, ali šta ako nemate zajednicu. Šta ako bake i deke ne žive u istom gradu, još uvek rade ili ih nemate? Šta ako nemate zajednicu koja bi vam olakšala svakodnevnicu?

Roditelji su često u dilemi kako uklopiti odlaske na posao, ali i skupljanje dece iz vrtića, kasnije škole, ako živite dalje, te odlazak na sport ili drugu aktivnost. Troškovi angažovanja osobe koja bi vam pomogla, veoma često prevazilaze finansijske mogućnosti porodice. Često oba roditelja moraju biti angažovana, čak i kada su deca već starija i idu u školu, kako bi oboje mogli da rade puno radno vreme, a da i dečije obaveze ne budu zapostavljene.  

Odsustvo sa posla nakon rođenja deteta

Samo korišćenje porodiljskog odsustva se mnogo razlikuje u našoj zemlji ostatku sveta. Na primer, u SAD-u žene imaju samo 6 nedelja porodiljskog odsustva i zato ćete u velikoj većini slučajeva videti da žene počinju da rade ponovo puno radno vreme tek kada deca idu u školu ili čak završe osnovnu školu. Sporadični su slučajevi žena koje se odmah vraćaju na posao, a radi se ili o ženama koje su na visokim pozicijama u kompanijama ili su samohrane majke. Ostale se odlučuju da ili rade od kuće skraćeno ili ne rade uopšte narednih godina.

U Evropskoj Uniji mahom ne postoje jasle, već vrtić ili škola koji su često obavezno od 3 odnosno 4 godine. Do tada mnogo žena ne radi, odnosno radi kao u Americi. Kod nas pak porodiljsko traje najduže, čak 12 meseci, ali većina žena odmah tada mora da se vrati na posao i ređe su one koje nakon toga odluče da promene posao, probaju da rade od kuće ili ne rade uopšte. Više: Majčinstvo i uspešna karijera – Da li je moguće uskladiti sve, a da ništa ne trpi? NIJE!

Da bi se odgajalo dete, potrebno je selo

Problem nastaje i što nekada fizički nije moguće stići po dete u radno vreme škole ili pak vrtića. Ako radite od 9 do 17h zbog saobraćajne gužve u Beogradu, nije retkost da se putuje više od 1 sat sa jednog kraja grada na drugi. Isto je i sa odlaskom ujutru. Da ne spominjemo dodatni stres i strah da li ćete stići na vreme i dodatnu grižu savest kako je detetu koje čeka poslednje.

Kod nas ne postoji navika i praksa da svi tinejdžeri i studenti rade. Ovo bi u mnogome pomoglo da se lakše funkcioniše. S jedne strane razlog tome je i što se taj novac teško odvaja jer porodice prosto nemaju odakle da plate dodatne sate čuvanja dece. Tinejdžeri bi mogli biti ti koji bi mlađu decu skupljali iz vrtića ili nižih razreda osnovne škole i provodili sa njima 2 do 3 sata dok roditelji ne dođu sa posla.

Sa druge strane, značilo bi i da porodice koje imaju decu u istom razredu ili vrtićkoj grupi organizuju vreme tako da ih po danima u nedelji drugi roditelj skuplja. Za ovo je nekada potrebna i dobra volja poslodavca, kada je to moguće, kako bi svi mogli da svoje vreme lakše organizuju.

Činjenica je da širom sveta porodice imaju najmanje prihoda dok su deca mala. Alternativa za ovo je da angažuju bake i deke, komšije i druge roditelje ili pak da planiraju svoj život tako da ovih godina žive skromnije nego pre i nakon toga. Iz ovog razloga ne čudi i što mnogi odlažu ili odustaju od roditeljstva. Posebno u Srbiji gde većina već svakako živi veoma skromno.

Pojedine majke su pričale o tome da su veoma uživale tokom godina provedenih kod kuće sa decom, ali da su potajno i čeznule razmišljajući o mogućnostima karijere. Često ne postoji pak finansijska mogućnost da žene počnu da rade, jer ne mogu da upišu decu u vrtić, a skupo im je plaćaju dadilju.

Da li je pandemija promenila poglede na stvari?

Mnogi se slažu i da nekada zaista ne postoji to selo, ako ste udaljeni od vrtića, nemate mogućnost prevoza više dece u automobilu, ili uopšte nemate automobil, teško je voditi više dece kući autobusom. Nekada se i deca ne uklapaju sa drugom decom. Pritisak i stres su toliki da se narušava i mentalno zdravlje.

Pandemija je, ipak, promenila stvari na bolje. Poslodavci su postali fleksibilniji po pitanju toga da roditelji mogu da rade i od kuće, a mnogi su se naučili da funkcionišu onlajn i kada su u pitanju predavanja i učenje.

Sistemska briga o porodici i deci do adolescencije kada su u stanju da budu samostalniji je od ključne važnosti za naše društvo. Neće finansijska stimulacija da dobijemo dete pomoći da se više dece rađa, ako se ne nađe rešenje za kasnije.

_{Objavljen: 5. aprila 2023. godine, ažuriran: 4. mart 2025. godine}