6 stvari koje se dešavaju telu od prerađene hrane vremenom
Savremena istraživanja sve jasnije pokazuju da dugotrajna konzumacija ultrapreradjene hrane može imati ozbiljne posledice po zdravlje, naročito ako postane osnova ishrane.
Savremena istraživanja sve jasnije ukazuju na stvari koje se dešavaju telu od prerađene hrane, ukoliko je dugotrajno konzumirate. Moguće je da ćete vremenom imati određene posledice, a u nastavku teksta pročitajte o čemu se radi.
U ovom tekstu
Kako „džank fud“ utiče na telo?
Ultraprerađena hrana je svuda oko nas. Od brzih doručaka i grickalica do gotovih obroka koje jedemo „s nogu“. Praktična je, dostupna i često ukusna, ali pitanje koje se sve češće postavlja jeste: šta se zapravo dešava telu kada je jedemo redovno?
Šta je zapravo ultrapreradjena hrana?
Ultraprerađena hrana je industrijski proizvedena poznata kao „džank fud“ i sadrži kombinacije sastojaka koje retko koristimo u kućnoj kuhinji: hidrogenizovane masti, pojačivače ukusa, konzervanse, aditive, veštačke boje i arome. Pored toga, ona često ima i previše rafinisanog šećera ili previše soli.
Ovakva hrana ima malo vlakana, vitamina i minerala, ali je bogata kalorijama, solju i nezdravim mastima.
Najčešći primeri su:
- čips i grickalice
- gazirana i energetska pića
- zaslađene žitarice
- industrijski kolači i keksi
- gotova jela i fast food
6 stvari koje se dešavaju telu od prerađene hrane
1. Povećava se rizik od srčanih bolesti
Jedna velika studija koja je pratila više od 100.000 ljudi pokazala je da se sa svakim povećanjem unosa ultrapreradjene hrane za 10% rizik od srčanog i moždanog udara povećava za oko 12%. Razlog je kombinacija visokog unosa soli, zasićenih masti i šećera, koji direktno utiču na krvne sudove, pritisak i nivo holesterola.
2. Raste rizik od razvoja raka
Istraživanja ukazuju da veći unos ultrapreradjene hrane može biti povezan sa povećanim rizikom od određenih vrsta raka, posebno raka dojke.
Smatra se da ulogu imaju aditivi, način obrade hrane, kao i hronična upala u organizmu koju ovakva ishrana može da podstakne.
3. Veća verovatnoća za dijabetes tipa 2
Kod osoba koje često konzumiraju ultrapreradjenu hranu, rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 može biti značajno veći.
Ova hrana često izaziva nagle skokove šećera u krvi, a dugoročno doprinosi insulinskoj rezistenciji – stanju koje je ključni faktor u razvoju dijabetesa.
4. Negativan uticaj prerađene hrane na mozak i pamćenje
Jedno istraživanje na osobama starijim od 55 godina pokazalo je da veći unos ultrapreradjene hrane povećava rizik od demencije i Alchajmerove bolesti.
Mozak je posebno osetljiv na ishranu, a kombinacija loših masti, šećera i aditiva može uticati na kognitivne funkcije i dugoročno zdravlje nervnog sistema.
5. Veći rizik od problema sa crevima
Ultraprerađena hrana može poremetiti balans crevne mikrobiote i povećati rizik od inflamatornih bolesti creva. U jednoj velikoj studiji, osobe koje su svakodnevno konzumirale više porcija ovakve hrane imale su značajno veći rizik od razvoja hroničnih problema sa varenjem.
6. Negativan uticaj prerađene hrane: opšte pogoršanje zdravlja i veći rizik od prerane smrti
Pregledi više studija pokazuju jasan trend – što je veći unos ultrapreradjene hrane, to je veći rizik od:
- kardiovaskularnih bolesti
- metaboličkih poremećaja
- mentalnih problema
- ukupnog mortaliteta
Drugim rečima, ova hrana ne utiče samo na jedan organ ili sistem, već na ceo organizam.
Kako da smanjite unos ultrapreradjene hrane?
Potpuno izbacivanje često nije realno, ali male promene prave veliku razliku.
Evo nekoliko praktičnih koraka:
- birajte sveže ili minimalno prerađene namirnice kad god možete
- čitajte deklaracije i izbegavajte proizvode sa dugim spiskom sastojaka
- kuvajte kod kuće češće
- zamenite grickalice voćem, orašastim plodovima ili jogurtom, saznajte više: Zdrava užina
- pravite jednostavne obroke umesto kupovine gotovih
6 stvari koje se dešavaju telu od prerađene hrane vremenom – Photo by Diego Arenas de Rodrigo on Unsplash
Rezime
Ultraprerađena hrana nije „zabranjena“, ali problem nastaje kada postane svakodnevica. Telo dugoročno reaguje na ono što mu dajemo, a izbor između brze i hranljive hrane često pravi razliku između energije i iscrpljenosti, zdravlja i hroničnih problema.
Literatura:
- Neurology: Association of Ultraprocessed Food Consumption With Risk of Dementia
- Cambridge Core: Ultra-processed foods: what they are and how to identify them
- JAMA Network: Ultraprocessed Food Consumption and Risk of Type 2 Diabetes Among Participants of the NutriNet-Santé Prospective Cohort
- The BMJ: Ultra-processed food intake and risk of cardiovascular disease: prospective cohort study (NutriNet-Santé)
Više o važnosti hrane, načinima pripreme i namirnicama možete čitati u kategoriji ISHRANA ⇓
